Ментално здравље у БиХ и даље је табу: Многи се и даље боре са индивидуалним и колективним траумама

"Према стручним процјенама, депресија ће до 2020. године постати други здравствени проблем Еуропљана, иза кардиоваскуларних болести. 21. стољеће од Свјетске здравствене организације проглашено стољећем депресије."

Buka intervju / 09. јануар 2019

Емина Золетић, клиничка психологиња, живи и ради у Тузли. Након завршеног студија на Одсјеку за психологију у Сарајеву, каријеру је започела у Заводу за психолошку и социјалну заштиту, у тузланском Универзитетско-клиничком центру. Специјализантица је на послиједипломском специјалистичком студију из клиничке психологије и стални судски вјештак из области психолошких наука.

Након магистарског студија из области епидемиологије на Ерасмус Универзитету Роттердам, планира наставити докторски студиј у некој од земаља ЕУ. Тема којом би се Емина жељела бавити је испитивање трансгенерацијског преноса трауматских искустава и меморије код друге генерације у Босни и Херцеговини.

Осим психологије и науке, воли да чита књиге, посебно књижевна дјела и поезију. Воли умјетност, као и  "аутентичне разговоре".

За БУКУ са Емином раговарамо о менталном здрављу, стању у БиХ, важности очувања менталног здравља, превеликом утицају друштвених мрежа на наш живот и другим темама.

Емина, колико смо у данашње вријеме свјесни важности менталног здравља и колико му генерално придајемо пажње?

Менталне болести узимају све више маха, посебице у западној цивилизацији због читавог низа промјена и утицаја који обиљежавају савремени начин живота и рада, негативни утицаји ратова, природних катастрофа и др. Истраживањима је утврђено и како се стопе менталних болести удвостручују у дијеловима свијета након ратних или других катастрофа.

Према стручним процјенама, депресија ће до 2020. године постати други здравствени проблем Еуропљана, иза кардиоваскуларних болести. 21. стољеће од Свјетске здравствене организације проглашено стољећем депресије. Менталне тешкоће и менталне болести више није могуће игнорисати него их је потребно превенирати и лијечити признатим терапијским методама и техникама! Мислим да се обраћа пажња на ментално здравље. Наводим један од позитивних примјера, сваке године се обиљежева широм свијета седмица менталног здравља. Сваке године су различите теме у оквиру превенције менталних обољења. Не мислим да је то довољно, посебно не у нашој средини гдје је ментално здравље и даље табу, још су остале недовршене и непрорађене индивидуалне и колективне трауме.  

Када говоримо о менталном здрављу људи у БиХ, који је по Вашем мишљењу овдје највећи проблем?

Опћа нестабилност која долази с економском кризом, сиромаштво, депресивна позиција великог броја грађана БиХ, и те како утиче на све аспекте живота појединца, чиме се значајно повећава ризик за појаву менталних поремећаја.  
Чињеница је да наша актуелна реалност укључује низ социо-економских фактора ризика, који су доказано повезани с лошијим менталним здрављем. На индивидуалном плану долази до повлачења емпатије, губитка толеранције, заокупљености властитом добробити уз губитак социјалне осјетљивости. Епидемиолошки подаци показали су да је економска криза, с нагласком на незапосленост и друге облике финанцијских проблема, повезана с порастом менталних поремећаја с нагласком на депресију, анксиозне поремећаје, поремећаје спавања, повећан ризик од суицида, као и пораст проблема с алкохолом, пушењем, те порастом кардиоваскуларних болести. Осим менталних поремећаја, већа је учесталост конфликата у браку. Споменути стресори углавном су везани за губитак радног мјеста, финанцијски крах, презадуженост, значајне материјалне губитке. Стресори су понекад довољно снажни да и код здравог појединца доведу до слома и појаве психичких симптома. Но, неријетка је ситуација кад већ од раније постоји одређена вулнерабилност појединца, а појава стресора окидач је за психичку нестабилност.

Када говоримо о менталним обољењима, са којим проблемима се наши грађани највише суочавају?

Нема свеобухватних епидемиолошких података о појавности душевних болести у Босни и Херцеговини, због чега је тешко говорити у реалним статистичким показатељима. Из искуства клиничке  праксе  и мојих колега с којима сам у свакодневном контакту, могло би се рећи да је све већи број оних које траже помоћ због психичких сметњи узрокованих стресом односно траумом. Ту издвајам широк спектар анксиозних  стања и депресивне поремећаје. Овдје напомињем и непрепознату трансгенерацијску трауму. Трансгенерацијска траума је процес у којем се трауматично искуство једне генерације може пренијети на другу или чак трећу генерацију. У случајевима трансгенерацијске трауме, дјеца и унуци се налазе у ситуацијама да имају симптоме или “преживљавају” одређена искуства прве генерације и оригиналног трауматског догађаја. Овај процес пријеноса је углавном несвјестан, тј. родитељи не намјеравају пренијети трауму на своје потомке. Трансгенерацијска траума је препозната као озбиљна посљедица тешких трауматских догађаја као што су рат, међуетнички сукоби, геноцид, ропство, силовања. Трансгенерацијске трауме ометају, како појединачну, тако и способност заједнице да зарасте, функционише и напредује за генерације које долазе.

Душевне болести су биле и остале табу, о њима се не говори радо, најбоље их је прећутати? Како мијењати свијест по том питању?

Око менталних тешкоћа је тако створен мистични оквир као да то нису болести или пак пролазне сметње као и све друге болести, тешкоће које се човјеку могу догодити. Вјероватно је томе било тако јер су људи менталне сметње и болести мање разумјели, зато што је мозак комплексан и што си функционирање мозга често не можемо објаснити, јер ментална тешкоћа или болест може смањити капацитет особе да брине о себи или другима и да буде у својој властитој контроли…, а све што не разумију и што излази из уобичајених оквира понашања људе заправо страши. Менталне болести и друге менталне тешкоће, до не тако давно, биле су заправо један од највећих табуа. Особе са тешкоћама менталног здравља биле су на неки начин „обиљежене“. Особе са психичким сметњама се етикетирало и кршило њихова основна људска права на достојанство и хуман приступ њима и њиховим болестима. На подручју биомедицинске етике и етике психолошке струке посљедњих се година пуно радило на хуманизацији приступа болесницима с психичким/менталним сметњама. Посебна се пажња посвећује људским правима, па тако и правима пацијената те правилном односу према менталним болестима и свим менталним сметњама које нису болест него имају карактер пролазних тешкоћа.  Свијест о антистигми захтијева континуирану активност, не само психолога/психијатара и социјалних служби, него и свих владиних и невладиних организација, области образовања, и истакла бих важност медија. Само заједничком активношћу, за дужи период, може се утицати на смањење и редукцију стигме и дискриминације душевних болесника.

 

Фото: Приватна архива

 

Како радити на побољшању менталног здравља? Шта конкретно свакодневно можемо урадити ми као појединци?

Позитивни начини суочавања са свакодневним стресом и побољшања менталног здравља су освијестити да постоји проблем, те на вријеме потражити стручну помоћ (свака опћина има надлежни центар за ментално здравље).
Прје него је проблем настао, најважнија је превенција менталних потешкоћа. То могу бити  различита понашања: бављење активношћу која нам одговара, читање, аутентична људска размјена која се  дешава кад знамо комуницирати једни с другима. Учинити нешто добро за неког је начин како човјек може најједноставније осјетити испуњење угодном емоцијом и искуством смисла.  Без менталног здравља, нема ни физичког.

Колико лоша друштвена-економска-социјална ситуација утиче на појединца и на његово ментално здравље, колико се уопште можемо изоловати од друштва у којем живимо?

Лоша социјална и економска ситуација у БиХ утјече на ментално здравље комплетне популације, нарочито младих људи. У периоду послије рата у БиХ забиљежен је пораст ПТСП-а, сад су то друге врсте анксиозних поремећаја који су такођер посљедице стресних ситуација, и депресија.

Све је више доказа да лоша социјално-економска ситуација  лоше утиче на ментално здравље становништва; тако да адолесценти или дјеца која су одрасла у веома неповољном окружењу често имају лошије резултате у школи или бјеже са наставе.

Колико ужурбан начин живота, технологија, константно гледање у екране утиче на психичко здравље? Како се са тим борити, да ли је уопште могуће?

Ужурбани начин живота, бројне обвезе и притисци на послу и у школи претворили су стрес у свакодневицу многих. Иако краткотрајан стрес, као природна реакција тијела дјелује стимулирајуће, дуготрајна изложеност стресу може изазвати низ здравствених тегоба и болести опасних по живот. У случају да стрес постане континуиран, може проузрочити здравствене проблеме и бити кочничар прилагодбе и напретка. Најбољи начин како смањити негативан утјецај стреса на здравље је научити што радити у ситуацијама које нам узрокују стрес  и које технике примијенити за враћање у равнотежу.

Зато је потребно научити се носити са стресом, тј. контролирати и управљати њиме. Правилна прехрана, одмор, аутентична комуникација, вјежбе дисања, читање, дружење и тјелесна активност алати су који су корисни у немедикаментозном управљању стресом.

Ми смо генерације које су већ десет година на друштвеним мрежама, на Фејсбуку, колико све то утиче на нас, јесмо ли тога уопште свјесни?

Друштвене мреже у сваком погледу представљају појаву која је учинила свијет правим „глобалним селом“. Оне нас међусобно повезују и омогућују нешто што је прије више од десет година било незамисливо- да врло брзо и потпуно бесплатно комуницирамо са било којом особом на свијету. Тренд све већег кориштења друштвених мрежа присутан је у цијелом свијету, велик број људи проводи вријеме на друштвеним мрежама и у ситуацијама када су у друштву својих пријатеља. Тако на примјер можемо видјети чланове фамилије која је изашла на вечеру, а да међусобно готово не комуницирају јер је свако на својој друштвеној мрежи. Друштвене мреже имају велик утјецај на функционирање људи. Оне су постале свакодневни начин комуникације између људи и готово је немогуће пронаћи особу која није активна на некој од друштвених мрежа.

Сада одрастају генерације које се неће сјећати свијета прије друштвених мрежа? Ово некако страшно звучи...

Уз развој друштвених мрежа и претпоставку како је човјек друштвено биће, сасвим је нормално за очекивати како у данашње вријеме већина особа жели бити дио свијета друштвених мрежа јер би се иначе на неки начин осјећали искључено. Друштвене мреже омогућују упознавање нових људи, самопредстављање, брзу и једноставну комуникацију, прилике за запошљавање и бројне друге могућности. Унаточ позитивним странама друштвених мрежа, њихово прекомјерно кориштење могло би довести до одређених негативних посљедица за особе које их користе, али и за њихову околину.

Подаци о ниској разини критичности и жељи за већим кориштењем друштвених мрежа представљају одређену опасност за развој проблема у понашању. Једна од ауторица наводи  како у бројним еуропским земљама велик број дјеце и младих због запослености родитеља у медијима односно друштвеним мрежама проналази једине суговорнике. У данашње вријеме друштвене мреже за родитеље и дјецу представљају wин-wин ситуацију.

У свакој генерацији постојали су одређени трендови и размишљања која су разликовала одређену генерацију од претходне.  Разлике између генерација видљиве су кроз ставове, вриједности, начине одијевања, музику, и сл. генерацијом З сматрамо особе које су рођене у раздобљу између 2000. и 2010. године, односно генерацију која је на неки начин овисна о информатичким и технолошким достигнућима. Припадници те генерације међусобно највише комуницирају путем интернета, а њихове играчке су у већини случајева рачунала и мобители. Дружење у његовој генерацији подразумијева комуникацију путем интернета што доводи до смањене могућности за комуникацију лицем у лице, а самим тиме и до смањене могућности за развој социјалних вјештина. Друштвене мреже пружају младима и одраслој популацији улазак у „имагинарни свијет“ који може бити забаван и опуштајући, али он може да представља бијег од стварности и суочавања са стварним проблемима у реалности. Притом се врло лако може догодити да одређена особа више „живи“ свој живот на друштвеним мрежама него у реалности. Такав одмак од реалности у таквом погледу означио би друштвене мреже као ризичне факторе за развој проблема у понашању И на емоционално когнитивном плану. Никако не би било добро закључивати како друштвене мреже сигурно утјечу на развој емоционалних и понашајних проблема, али оне  представљају вјеројатност за развој одређених проблема.

Гдје Ви видите излаз, могућност и изолацију од свих ових утицаја?

Прекомјерни боравак на друштвеним мрежама може довести до смањеног занимања за просоцијалне активности, како у заједници, тако и изван ње. Зато је врло важно да заједница ствара позитивна физичка и социјална окружења у којима сви људи могу напредовати јер на тај начин она постаје подржавајућа, здрава и јака. Заштитни фактори на тај начин представљају социјално- економске и културне  факторе као и индивидуална обиљежја која помажу заштити одраслих И дјеце од вјеројатности упуштања у проблематична понашања.
Како би друштвене мреже учинили што више кориснима и како би умањили штету насталу кориштењем друштвених мрежа потребно је едуцирати дјецу, младе и одрасле особе како да их одговорно користе. Важно је едуцирати грађане у зајединици и понудити алтернативне активности које би замијениле боравак на друштвеним мрежама. Осим тога, утјецај друштвених мрежа треба стално истраживати како би се проширила знања о феномену који је толико распрострањен, а о којему се толико мало зна. На тај начин ћемо допринијети квалитетнијем животу садашњих генерација и позитивном развоју неких будућих генерација које тек долазе. Укључивати се у већи број просоцијалних и алтруистичких активности. Такођер мислим да  требамо унаприједити и промовирати читалачке способности,  с обзиром да јако мало особа чита књиге. Требају нам одређени неформални арт објекти који су намијењени  за добру комуникацију и размјену искустава.



Разговарала Маја Исовић Добријевић

 

 


Бука препорука

Интервју

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.