“Ми смо тоталне глупаче”: Текст Ведране Рудан који би све жене требале прочитати

Добила сам четврто унуче. Тко год ме зна прилази ми и тражи да из торбе извучем мобител и покажем прву фоткицу мога Ное. Немојте мене питати зашто се мали зове Ноа, “тата му је изабрао име”.

Vedrana Rudan / 15. април 2019

 

Ријечи моје старије кћери која је родила у четрдесетој. Ноа?! Које преглупо име. Не могу замислити да мој унук по немирном мору води лађу крцату живина. Што ако се преврну? Тко ће преживјети? Пар слонова или капетан брода? Никад мене моја дјеца неће оставити на миру. НИКАД!

Млађа кћи је нормална. Удала се у двадесет и четвртој у цркви у вјенчаници боје бјелокости. Двије дјевојчице из првог брака друге жене мога сина носиле су јој вео дугачак девет метара. Није била трудна јер је већ у вртићу одлучила да неће према олтару ступати са трбухом до зуба. Тако ће свима показати да се удаје “из љубави”, а не зато што “мора”. Ја сам се у двадесет и првој удала зато јер сам “морала”, зашто сам након првог дјетета које сам “морала” родити, иначе се не бих удала, родила још двоје не зна нитко па ни ја. Нитко па ни ја не зна ни зашто сам све ове године остала с мужем. Отац моје дјеце глуп је к’о зубатац на лешо, али ја никад нисам имала храбрости ходати кроз живот без мужа, самохрана и разведена.

Ово што сам о себи написала уклапа се у приче жена моје генерације. Ријетко је која од нас чекала тридесети рођендан па онда ушла у родилиште. Данас је сасвим нормално да жене рађају у шездесетој. У том контексту моја старија кћи је млађа првороткиња и то мени није проблем. Друго ме мучи. Није се уду дала. Упорно тврди да је она инзистирала на неудаји. Вјерујем јој зато јер има свој стан, свој ауто, своју успјешну каријеру, а “тата” је незапослен. Умитник, прецизније. Једном је био на тевеу у емисији Вијести из културе. Брадати дечко истовремено свира усну хармонику, гитару и млати по бубњевима. Превест ћу, пропалица коју моја кћи храни онако како људи хране чистокрвне псе који им поправљају имидж. Само што мој “зет” није чистокрван. Нашла га је у неком азилу, не знам детаље.

Кћи се није удала, али… Инзистирала је да Ноа носи татино презиме. За који ку…? Зато да “људи” не мисле да је Ноа копиле, зато да “људи” мисле да је Ноа плод љубави а не једноноћног кресања, зато јер је битно да дијете зна да има “оца”. Модерне жене, па и моја кћи, мисле да су турбо еманципиране ако с неким живе неудане, али инзистирају да им дијете носи очево име. Каква је то “еманципација”? Ако не желиш брачне окове, ако желиш “слободу”, зашто не родиш дијете и не даш му своје презиме? Зашто не идеш до краја?

Имам само један одговор. Зато јер смо глупаче. И ми старе и ове најновије. Умјесто да не рађају у седамдесетој, оне траже мужа који им није “муж” и тако су истовремено и удане и неудане и слободне и заузете и маме које имају дијете које носи “његово” презиме па нису курве иако немају мужа, али имају “партнера”…

Укратко, ми смо, сваке на свој начин, глупачетине које само мијењамо форму понашања, а у суштини желимо да будемо прихваћене од “људи” и да нас “људи” доживљавају као “нормалне”. Да смо заиста нормалне ј…ло би нам се и за “људе” и за “мужеве” и за “партнере”. Посебно за дјецу.

Да смо нормалне не бисмо вољеле зубаце, ни на лешо ни фригане, него бисмо биле смртно и доживно заљубљене само у себе саме.

Извор: рудан


Бука препорука

Колумне

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.