Милан Станковић – СЕВДАХБАБY за БУКУ: Протести и грађанска непослушност тренутно су једини излаз из аутократије

Чувајте себе и своје, али будите и солидарни. Будите критични према свакој информацији и не падајте не провокације.

Ernest Bučinski / 04. јануар 2019

СевдахБабy псеудоним је познатог србијанског музичара, ДЈ-а и продуцента Милана Станковића. Електронска музика коју ствара препознатљива је по томе што овај ДЈ мијеша жанрове, од америчког блуза до балканског фолка. Једно вријеме Станковић је сарађивао с групом музичара, па је СевдахБабy дјеловао као бенд. Данас овај ДЈ поново наступа самостално. Радио је музку за филмове, серије и рекламе и објавио је више дигиталних и ЦД издања. Његови ремиxи за пјесме "Кокета" Срђана Јула, те "Три пољупца" и "Љуби ме брзо, журим", постали су веома слушани, а миx "Барбара, тхе дингинг бот" ових дана прави је хит на YоуТубе-у . Инспирисан је непрофесионалним извјештавањем с београдског протеста "Стоп крвавим кошуљама" младе новинарке Студија Б, Барбаре Животић, која је изазвала бурне реакције у јавности. Станковић алиас СевдахБабy у разговору за БУКУ причао је о својој каријери, музичким узорима, али и стању у друштву.

Твој миx Барбара Сингинг Бот преко ноћи је постао хит у цијелом региону. Јеси ли се надао томе?

Па знаш како, увек све што радим, радим да би се људима допало, да би ми неко рекао: Браво. Морам признати да не разумем уметнике који се малтене стиде популарности, или раде за неке алтернативне кругове. Надао сам се да ће бити слушана, али је ова песма превазишла сва моја очекивања.

Након тог хит-миxа и сама Барбара је постала нека врста музичке звијезде. Мислиш ли да би јој било можда профитабилније да новинарски микрофон замјени вокалним, то јест да постане пјевачица?

Па неки људи су то писали по YоуТубе коментарима, али мислим да то није реално. Не знам, нисам је чуо како пева, оно што сам ја искористио је само њен говор.

Какво је твоје мишљење о протести у Бг? Мислиш ли да се може протестима мијењати ишта у земљи?

Мислим да су протести и грађанска непослушност тренутно једини излаз из аутократије која је завладала у Србији последњих шест година. Институције су окупиране, обесмишљене. Морамо се побуном изборити за основна грађанска права.

Јеси ли упућен с протестима групе Правда за Давида који су се дешавали Бања Луци?

У почетку сам био прилично необавештен, али како се ситуација захуктавала сам све више информација тражио. До ситуације данас, када сам уверен да је у најмању руку у питању велика процедурална грешка државних чиновника, ако не и велики злочин и завера. Ова недавна хапшења су страшна, а сцене где полиција под пуном борбеном опремом гура предшколску децу и њихове баке је скандалозна.  

Дуго се бавиш ДЈ-ингом. Како је почела твоја каријера? Када си спознао да си талентиран за тај посао?

Па, суштински је она почела још док сам као клинац крајем деведесетих редовно почео да идем на рејвове, а касније и диско-хаус журке, у то време још увек у свом родном Нишу. Сцена није била велика, али је била добра. Био сам поприлично омађијан грамофонима ДЈ Функие Јункие-а и ДЈ Спирка, буквално сам буљио у њихове руке и покушавао да провалим шта они то раде. Нажалост, немаштина је била огромна и није ми ни падало на памет да бих могао да се бавим тако скупим "спортом", као што је ДЈинг. Морао сам да сачекам буквално неких 10-ак година да би ДЈ опрема постала доступнија ширим масама. А до тада сам већ и ја стасао као продуцент.

Јеси ли имао учитеље? Ко ти је узор?

Мој ДЈ гуру је био господин Беге Фанк, некима познат и као ДЈ Апе из периода када је вртео Друм н Басс, или под реп псеудонимом Лоу Беннy. Он ми је 2007. године показао буквално прве кораке у миксању. То је било у једној продавници дискова, а имали су тамо и једноставан сетуп сачињен од два Пионира ЦДЈ-100 и неке двоканалне миксете. Знам да је Лубени (Беге Фанк) тада прокоментарисао како нико коме је показивао миксање није успео да на првом часу одмах умикса две песме у бит. Ок, било је и логично, јер сам имао 27 година, свирао гитару цео живот, правио музику, било ми је доста ствари јасно. Додуше, ништа од тога ми није помогло када сам имао свој први ДЈ наступа пар месеци касније и када су ме дочекали неки мени непознати Гемини плејери и кад сам пред свој сет панично изашао испред клуба и звао Лубеног у помоћ.

Јеси ли ишао у неке школе за ДЈинг, миx, продукцију, музичке школе и слично, или си самоук у свом послу?

Технику ми је дакле показао Беге Фанк, али сам занат заправо изучио сам - кључно је било имати плејере и миксету на гајби и вежбати сатима. Ту је улетео други пријатељ - ДЈ Према. Користио сам његове ЦДЈ-800 и неку малу Гемини миксету. Убрзо сам купио и своје плејере и тек онда могу да кажем да сам савладао технику до краја. Што се тиче продукције, немам формалног образовања, али сам завршио нижу музичку школу. Много сам о продукцији научио и од свог дугогодишњег цимера Огњана Милошевића, који се и данас бави примењеном музиком.

Има ли неке разлике у бављењу ДЈингом и миxањем пјесама данас и прије десет, петнаест година?

Ух, наравно! Технологија је данас доступна малтене свакоме, за јако мале паре. То производи ситуацију да данас доста људи ради добре ДЈ сетове за не толико велике новце. Штавише, мислим да ДЈ-инг лагано одлази у смеру вештачке интелигенције. Јер верујем да за врло задовољавајући микс и атмосферу постоји коначан број параметара. Остаје могућност да човек доноси и тај део "магије", али мислим да тај моменат постаје све мање битан. Јер и многе радио станице у данашње време бирају музику по алгоритмима, не по процени неког људског уредника.

Добијао си и награде за миx, а неке награде су и интернационалне. Да ли си морао много да радиш да би постигао то, или је то некако долазило само по себи?

Наравно, рад се подразумева. Таленат је само основа и никако није довољан сам за себе.

Имаш ли екипу са којом радиш?

Последњих пар година сам СевдахБАБY опет свео на свој соло пројекат. Отворен сам за сарадње као и увек, али ми такође и прија да радим сам.

Како си дошао на идеју да свој пројекат назовеш СЕВДАХБАБY?

Па било је то давне 2004. када је брзо требало смислити како да потпишем музику коју сам радио за један словеначки филм "Ту па там". Буквално налет инспирације, без много размишљања.

Да ли ти је неко помогао у каријери или си све морао стећи сам, што се оно каже са "својих десет прста"?

Мислим да нико никада не ради ништа сам, колико год бисмо ми волели да смо само ми заслужни за свој успех. Е сад, постоје нивои укључености других људи у наш успех. Ја мислим да је у мом случају тај уплив минималан, јер сам заиста велики индивидуалац.

Порукама читатељима БУКЕ?

Чувајте себе и своје, али будите и солидарни. Будите критични према свакој информацији и не падајте не провокације.

 

 

 


Бука препорука

Интервју

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.