SevdahBaby pseudonim je poznatog srbijanskog muzičara, DJ-a i producenta Milana Stankovića. Elektronska muzika koju stvara prepoznatljiva je po tome što ovaj DJ miješa žanrove, od američkog bluza do balkanskog folka. Jedno vrijeme Stanković je sarađivao s grupom muzičara, pa je SevdahBaby djelovao kao bend. Danas ovaj DJ ponovo nastupa samostalno. Radio je muzku za filmove, serije i reklame i objavio je više digitalnih i CD izdanja. Njegovi remixi za pjesme "Koketa" Srđana Jula, te "Tri poljupca" i "Ljubi me brzo, žurim", postali su veoma slušani, a mix "Barbara, the dinging bot" ovih dana pravi je hit na YouTube-u . Inspirisan je neprofesionalnim izvještavanjem s beogradskog protesta "Stop krvavim košuljama" mlade novinarke Studija B, Barbare Životić, koja je izazvala burne reakcije u javnosti. Stanković alias SevdahBaby u razgovoru za BUKU pričao je o svojoj karijeri, muzičkim uzorima, ali i stanju u društvu.
Tvoj mix Barbara Singing Bot preko noći je postao hit u cijelom regionu. Jesi li se nadao tome?
Pa znaš kako, uvek sve što radim, radim da bi se ljudima dopalo, da bi mi neko rekao: Bravo. Moram priznati da ne razumem umetnike koji se maltene stide popularnosti, ili rade za neke alternativne krugove. Nadao sam se da će biti slušana, ali je ova pesma prevazišla sva moja očekivanja.
Nakon tog hit-mixa i sama Barbara je postala neka vrsta muzičke zvijezde. Misliš li da bi joj bilo možda profitabilnije da novinarski mikrofon zamjeni vokalnim, to jest da postane pjevačica?
Pa neki ljudi su to pisali po YouTube komentarima, ali mislim da to nije realno. Ne znam, nisam je čuo kako peva, ono što sam ja iskoristio je samo njen govor.
Kakvo je tvoje mišljenje o protesti u Bg? Misliš li da se može protestima mijenjati išta u zemlji?
Mislim da su protesti i građanska neposlušnost trenutno jedini izlaz iz autokratije koja je zavladala u Srbiji poslednjih šest godina. Institucije su okupirane, obesmišljene. Moramo se pobunom izboriti za osnovna građanska prava.
Jesi li upućen s protestima grupe Pravda za Davida koji su se dešavali Banja Luci?
U početku sam bio prilično neobavešten, ali kako se situacija zahuktavala sam sve više informacija tražio. Do situacije danas, kada sam uveren da je u najmanju ruku u pitanju velika proceduralna greška državnih činovnika, ako ne i veliki zločin i zavera. Ova nedavna hapšenja su strašna, a scene gde policija pod punom borbenom opremom gura predškolsku decu i njihove bake je skandalozna.
Dugo se baviš DJ-ingom. Kako je počela tvoja karijera? Kada si spoznao da si talentiran za taj posao?
Pa, suštinski je ona počela još dok sam kao klinac krajem devedesetih redovno počeo da idem na rejvove, a kasnije i disko-haus žurke, u to vreme još uvek u svom rodnom Nišu. Scena nije bila velika, ali je bila dobra. Bio sam poprilično omađijan gramofonima DJ Funkie Junkie-a i DJ Spirka, bukvalno sam buljio u njihove ruke i pokušavao da provalim šta oni to rade. Nažalost, nemaština je bila ogromna i nije mi ni padalo na pamet da bih mogao da se bavim tako skupim "sportom", kao što je DJing. Morao sam da sačekam bukvalno nekih 10-ak godina da bi DJ oprema postala dostupnija širim masama. A do tada sam već i ja stasao kao producent.
Jesi li imao učitelje? Ko ti je uzor?
Moj DJ guru je bio gospodin Bege Fank, nekima poznat i kao DJ Ape iz perioda kada je vrteo Drum n Bass, ili pod rep pseudonimom Lou Benny. On mi je 2007. godine pokazao bukvalno prve korake u miksanju. To je bilo u jednoj prodavnici diskova, a imali su tamo i jednostavan setup sačinjen od dva Pionira CDJ-100 i neke dvokanalne miksete. Znam da je Lubeni (Bege Fank) tada prokomentarisao kako niko kome je pokazivao miksanje nije uspeo da na prvom času odmah umiksa dve pesme u bit. Ok, bilo je i logično, jer sam imao 27 godina, svirao gitaru ceo život, pravio muziku, bilo mi je dosta stvari jasno. Doduše, ništa od toga mi nije pomoglo kada sam imao svoj prvi DJ nastupa par meseci kasnije i kada su me dočekali neki meni nepoznati Gemini plejeri i kad sam pred svoj set panično izašao ispred kluba i zvao Lubenog u pomoć.
Jesi li išao u neke škole za DJing, mix, produkciju, muzičke škole i slično, ili si samouk u svom poslu?
Tehniku mi je dakle pokazao Bege Fank, ali sam zanat zapravo izučio sam - ključno je bilo imati plejere i miksetu na gajbi i vežbati satima. Tu je uleteo drugi prijatelj - DJ Prema. Koristio sam njegove CDJ-800 i neku malu Gemini miksetu. Ubrzo sam kupio i svoje plejere i tek onda mogu da kažem da sam savladao tehniku do kraja. Što se tiče produkcije, nemam formalnog obrazovanja, ali sam završio nižu muzičku školu. Mnogo sam o produkciji naučio i od svog dugogodišnjeg cimera Ognjana Miloševića, koji se i danas bavi primenjenom muzikom.
Ima li neke razlike u bavljenju DJingom i mixanjem pjesama danas i prije deset, petnaest godina?
Uh, naravno! Tehnologija je danas dostupna maltene svakome, za jako male pare. To proizvodi situaciju da danas dosta ljudi radi dobre DJ setove za ne toliko velike novce. Štaviše, mislim da DJ-ing lagano odlazi u smeru veštačke inteligencije. Jer verujem da za vrlo zadovoljavajući miks i atmosferu postoji konačan broj parametara. Ostaje mogućnost da čovek donosi i taj deo "magije", ali mislim da taj momenat postaje sve manje bitan. Jer i mnoge radio stanice u današnje vreme biraju muziku po algoritmima, ne po proceni nekog ljudskog urednika.
Dobijao si i nagrade za mix, a neke nagrade su i internacionalne. Da li si morao mnogo da radiš da bi postigao to, ili je to nekako dolazilo samo po sebi?
Naravno, rad se podrazumeva. Talenat je samo osnova i nikako nije dovoljan sam za sebe.
Imaš li ekipu sa kojom radiš?
Poslednjih par godina sam SevdahBABY opet sveo na svoj solo projekat. Otvoren sam za saradnje kao i uvek, ali mi takođe i prija da radim sam.
Kako si došao na ideju da svoj projekat nazoveš SEVDAHBABY?
Pa bilo je to davne 2004. kada je brzo trebalo smisliti kako da potpišem muziku koju sam radio za jedan slovenački film "Tu pa tam". Bukvalno nalet inspiracije, bez mnogo razmišljanja.
Da li ti je neko pomogao u karijeri ili si sve morao steći sam, što se ono kaže sa "svojih deset prsta"?
Mislim da niko nikada ne radi ništa sam, koliko god bismo mi voleli da smo samo mi zaslužni za svoj uspeh. E sad, postoje nivoi uključenosti drugih ljudi u naš uspeh. Ja mislim da je u mom slučaju taj upliv minimalan, jer sam zaista veliki individualac.
Porukama čitateljima BUKE?
Čuvajte sebe i svoje, ali budite i solidarni. Budite kritični prema svakoj informaciji i ne padajte ne provokacije.
