Nakon toliko filmova snimljenih o raskošnom životu na kraljevskim dvorovima, pa i onih koji oslikavaju kontroverze i dekadenciju, pojavila se "Miljenica", uprla prstom u njih i grohotom se nasmejala. Luđi film o kraljici i njenim damama nećete videti. A verovatno ni realniji.
Kao favorit ovogodišnje dodele Oskara nameće se crno-beli "Rim", međutim, "Miljenica" takođe ima rekordnih 10 nominacija a pritom je obojena svim bojama. Reč je o ostvarenju koje na potpuno originalan način tretira aktuelne teme, kroz novo iščitavanje prošlosti; koje okuplja sjajnu glumačku ekipu i u centar pažnje stavlja ženu; koje obiluje atraktivnim scenama s dvora i raskošnim kostimima; koje je inteligentno, duhovito i zanimljivo... I koji se surovo ruga svim pretencioznim ostvarenjima za koja biste upotrebili ove opise.
U osnovi priče je odnos između tri neobične žene.
Prva je kraljica Ana (Olivija Kolman), nesigurna u sebe, detinjasta, prilično ćaknuta, sebična, osetljivog zdravlja i potpuno nezainteresovana za upravljanje kraljevstvom, čak i za rat sa Francuskom koji je u toku. U tim, a i mnogim drugim stvarima, oslanja se na svoju najbližu prijateljicu i ljubavnicu, Lejdi Marlboro (Rejčel Vajs), otmenu, samouverenu i sjajnu manipulatorku. Problem će nastati kad Lejdi Marlboro primi na dvor novu sluškinju, svoju dalju rođaku Abigejl (Ema Stoun), ne sluteći da ona ima mnogo veće ambicije, a za ostvarivanje svojih ciljeva ne bira ni sredstva ni žrtve... I tu počinje suluda i surova borba za poziciju kraljičine "miljenice" u kojoj će sve tri žene pokazati svoja najstrašnija lica i svoje najdublje strahove.
E sad, zamislite kako jedna takva u osnovi čudna priča izgleda kad je se dokopa Jorgos Lantimos, jedan od najvećih čudaka među rediteljima koji je uzburkao umetnički svet "Očnjakom", "Jastogom", "Ubistvom svetog jelena". Ako ste gledali ijedan od tih filmova, znate koliko su njegovi likovi čudna i nepredvidiva bića i kako je spreman da njihovu ljudskost menja za bizarne fascinacije i jezive ideje o životu. U "Miljenici" ih je samo na prvi pogled pustio da liče na ljude koji su stvarno postojali, a onda ih pustio da se u svom uvrnutom svetu poigraju aktuelnim pričama o feminizmu, ilustruju glad za političkom moći, predstave čoveka u njegovom najlepšem i najjadnijem izdanju, a publiku istripuju tako da će morati da prođe neko vreme pre nego što se slože u glavi sve kockice ovog filma. Jorgos Lantimos je s dobrim razlogom ponovo nominovan za Oskara za najbolju režiju.
Zanimljivo je da je britanska kraljica Ana, koja je vladala Velikom Britanijom početkom 18. veka, navodno zaista imala blisku saradnicu Lejdi Saru, vojvotkinju od Marlbora, koja je, nakon svađe i prekida prijateljstva s kraljicom napisala memoare u kojima ju je žestoko iskritikovala. Ipak, priča koju su ponudili Toni Meknamara i Debora Dejvis je mnogo zapetljanija, dinamičnija i provokativnija od bilo čega što se može naći u istorijskim spisima. Zato su se i našli među kandidatima za Oskara za najbolji originalni scenario.
Sve tri glumice nominovane su za Oskare. Olivija Kolman za glavnu ulogu lude kraljice, dok Rejčel Vajs i Ema Stoun nastavljaju svoju bitku i van velikog platna - ovog puta se umesto za kraljičinu naklonost otimaju o zlatnu statuu za najbolju sporednu žensku ulogu.
Nominacije za najbolju fotografiju, najbolju montažu, najbolju scenografiju i kostimografiju nisu neko iznenađenje, kao ni što se sa svim tim adutima, "Miljenica" odmah plasirala u trku za film godine. Što se nas tiče - zasad vodi.
Preuzeto sa Noizz.rs
