Највећа научна открића 2013. године

Наука је и ове године крупним корацима грабила напријед - ближе генетској терапији, ближе свијету киборга и проналаску алтернативног планета на којему би се теоретски могли настанити уколико уништимо Земљу. Но, погледајте која су то открића.

wired.com / 22. децембар 2013

На једно мјесто окупио их је иред.цом.

Лјудска врста је добацила до међузвјезданог простора

Воагер 1 је изван досега Сунца. Требало му је 36 година да се удаљи довољно од Сунца односно његовог електромагнетског поља. Ипак, до изласка из гравитацијског поља Сунца требат ће му око 30.000 година.

Нова метода читања генома

У јануару су научници објавили да имају нови систам за читање генома, који би требао олакшати генске терапије и поправак мутација. Систем се зове ЦРИСПР.

Милијарде "Земаља" само у нашој галаксији

Научници су објавили да само у Млијечној стази постоји десетак милијарди планета које имају значајна заједничка обиљежја са Земљом. Будући да постоји 50-ак милијарди звијезда налик Сунцу, претпоставља се да бар петина њих може имати планете у својим системима с водом и угодном климом.
Пауза у глобалном загријавању

Први пута од 1990. године успорава се загријавање површине Земље. Међутим, научници тврде да то није крај глобалном загријавању јер су измјерили 15 пута брже загријавање воде у најдубљим предјелима океана.

"Прозирни" мозак

У априлу су научници са Станфорда описали неколико хемијских третмана од којих је ткиво мозга мишева постало прозирно. Научници третмане могу користити како би лакше пратили што се догађа у нхервном систему услијед аутизма или Алзхеимерове болести.

'Коцка леда' снимила неутрине који нам долазе ван галаксије

Телескоп величине једног кубног километра похрањен под ледом Јужнога пола, зван Ице Цубе илити Коцка леда, први је пута након три године забиљежио приљев неутрина у нашу галаксију извана. Неутрини су електрички неутралне елементарне честице које, међу осталим, настају распадом звијезда.

Имамо новог сисавца

Потврђено је да је олингуито, крзнена животиња пронађена у Еквадору и Колумбији, уистину први месојед сисавац који је откривен након 35 година.

Нови проблеми са пестицидима

Ове године покренуте су нове контроверзе везане за неоникотиноиде - пестициде којима се замјерало што убијају пчеле, а које је ове године забранила Европска комисија. Овај најраширенији тип пестицида заправо је штетан и за кичмењаке, попут ријечних ракова, а није безопасан ни за људе.

Органи из матичних станица

Први пута ове године су од матичних станица створени неурони - станице мога. Репрограмирањем станица коже, пак, јапански су научници успјели произвести функционално ткиво јетре, али и забиљежити напредак у стварању ткива бубрега.

Корак смо ближе киборзима
Ове је године развијен низ електроничких склопки које се могу уградити у тијело - неке од њих служе лијечењу и уништавању микроба, а затим се разграђују у организму. Измишљене су и флексибилне електроничке тетоваже, али и језиве ЛЕД сонде и растезљиве фолије направљене од наночестица злата које могу мјерити активности мозга те - манипулирати њиме.

Тамна твар

И ове године забиљежено је доста контрадикторних података о постојању тамне твари. У априлу је експеримент зван АМС наводно забиљежио међусобно уништавање честица тамне твари, док су научници који су радили на експерименту ЛУ објавили да нису наишли ни на једну честицу.

Страхови очева

Могу ли се страхови преносити преко гена? Према експерименту који је провођен над мишевима, трауматични догађај се може пренијети као упозорење потомству у облику - страха. Наиме, генерације очева или дједова су биле третиране електрошоковима уз претходно отпуштање специфичног мириса. Знанственици су били фасцинирани чињеницом да су се потомци тих мишева смрзавали од страха када би осјетили тај исти мирис, мада га никада прије нису осјетили и иако нису ни познавали своје очева и дједове!


Бука препорука

Наука и технологија

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.