НАТО затвара „ПРОЈЕКАТ БАЛКАН“: Зашто је Алијанса изненада одобрила Акциони план за чланство БиХ

Изненадним активирањем Акционог плана за чланство БиХ НАТО жели да спријечи све јачи руски утицај на овим просторима, али ће такав потез истовремено изазвати политичке турбуленције у земљи, јер немају сви народи исти однос према Алијанси.

BUKA portal / 06. децембар 2018


На то се своде коментари стручњака за међународне односе и безбједност након што су министри спољних послова НАТО јуче у Бриселу активирали Акциони план за чланство МАП који је мировао осам година, јер није испуњен услов – књижење војне имовине на БиХ.

– НАТО има амбицију да затвори „пројекат Балкан“ и јасно је да су у том контексту постале интересантне БиХ и Македонија. Правила се мијењају и показало се да је могуће гурнути испод стола ту фамозну причу о укњижавању војне имовине на БиХ. Тај пројекат врло вјероватно значи чланство у НАТО. Засад можемо рећи да се тражи унификација земеља Западног Балкана по том питању и да то значи и другачији поглед ЕУ према овом простору – каже за Српскаинфо војни аналитичар Александар Радић.

С друге стране, додаје он, НАТО овим потезом жели и да истисне Русију, „која је ту и ушла зато што Запад годинама није имао јако присуство“.

– Створена је огромна разлика међу земљама бивше СФРЈ. Неке земље које су биле политички миљеници постале су дио ЕУ и НАТО. Остале су препуштене саме себи са малим реалним интересом Запада да се нешто рјешава. Наравно да је у такав простор Русији било лако ући без употребе великих ресурса – закључује Радић.

Професор међународних односа Милош Шолаја такође сматра да је је НАТО донио одлуку из властитих политичких и геостратешких разлога, односно због све значајнијег присуства Русије, као и Кине, у БиХ.

– Једини им је помак на овим просторима у посљедње вријеме био пријем Црне Горе. Оно што је била главна примједба за Црну Гору то се није променило ни након пријема у НАТО. То је недостатак унутрашње демократије. Тако је и овај пут. Очигледно је да унутрашњи безбједносни услови и стање демократије у БиХ не иду у прилог таквог приближавања. НАТО је уствари упутио позивницу за МАП, а мислим да ситуација у БиХ није зрела за то, поготово због става Српске која не прихвата НАТО – каже Шолаја за Српскаинфо.

Према његовим ријечима, у НАТО се годинама уназад причало о потреби да се одустане од услова књижења имовине управо због тога што су схватили да он служи као оправдање Српској за противљење НАТО.


– Ево, сада су буквално у том политичком интересу прешли преко тог услова, што ће унијети нове тензије у БиХ. Мада је апликација за МАП била усаглашена и поднесена 2009. однос у БиХ према НАТО се драстично промијенио. То неће бити добро примљено у Српској и мислим да ће бити нови коријен за унутрашње нестабилности у БиХ – прогнозира Шолаја.

То се већ видјело из првих изјава лидера у БиХ. Предсједавајући Предсједништва БиХ Милорад Додик је изјавио да га став НАТО не занима и да се држи Резолуције НСРС о војној неутралности. Хрватски и бошњачки чланови Предсједништва, Жељко Комшић и Шефик Джаферовић, поздравили су активирање МАП, док је лидер ХДЗ БиХ Драган Човић саопштио да је хрватски народ „животно заинтересован за чланство у НАТО“.

Неименовани високи званичник НАТО сапштио је новинарима у Бриселу да се овим БиХ “не гура” у Алијансу и да је на домаћим политичким лидерима да то одлуче, када дође вријеме, пише српскаинфо.


Бука препорука

Бука деск

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.