Небојша Курузовић, самопроглашени пјесник за БУКУ: У Гимназији нам није ишла математика, па се сад морамо чупати на историју

Нови албум Јазз Поесy Цабарет-а најављује се као историјски и културолошки догађај у Бањалуци. О чему се заправо ту ради говори нам самопроглашени пјесник Небојша Курузовић.

BUKA portal / 13. април 2019

Јазз Поесy Цабарет 20. априла одржаће предпремијеру новог албума у Народном позоришту РС у Бањалуци. Прије наступа разговарамо за БУКУ са Небојшом Курузовићем о новом албуму и шта нас све очекује када је у питању рад ЈПЦ у наредном периоду, а рекао нам је шта му знати то "самопроглашени пјесник".

Најавили човјечанску предпремијеру новог албума Јазз Поесy Цабарет у Народном позоришту Републике Српске. Кад можемо очекивати званични излазак новог албума?

У октобру. Управо је у завршној фази продукције и то у ново основаном Студио Арт. Опет смо сами себи смишљено закомпликовали живот. Прије почетка снимања рекли смо да он мора бити и свирачки и концептуално за класу бољи од првог. А онда је то требало посвједочити пред микрофоном (Смијех). Оно што ме неизмјерно радује је чињеница да се на овом албуму душа на гитари Саша Берендика појављује са неколико својих ауторских пјесама а Стефан Тешановић са композиторским чаролијама.

Одлучили смо да 20. априла родном граду поклонимо концерт у Народном позоришту Републике Српске. На њему ћемо одсвирати премијерно све пјесме са новог албума.  Нама је већ традиција да у Бањалуци одсвирамо албум прије него што званично буде издан.

 

Најавили сте историјски догађај у вези начина издавања новог албума. Ви се баш фурате на те историјске догађаје?

Шта ће те кад нам у Гимназији није ишла математика. Сад се морамо чупати на историју. (смјех)

Нови албум ћемо издати у двије форме. Једна је прва винил плоча издана у Бањалуци. Мислим да је бањалучки „Динар“ снимио плочу прије рата, али није издана у Бањалуци. Ово је стварно историјски и културолошки  догађај. Омогућићемо свим грађанима да буду задужбинари ове предивне ствари. Свако ко донира било који износ до 50 КМ његово име ће бити уписано на корицама плоче. Они који дају 50 КМ њихово име ће бити уписано „златним словима“ и добиће плочу. Знам да се неки већ питају а на чему ћемо ми слушати ту плочу?
На грамофону. (смјех)

Неке од најљепших културно-историјских установа и споменика нашег народа су настали као задужбине. Оне се раде „за душу“ а не за славу. Не знам колико савремене елите мисле данас о томе али дај да ми ту предивну српску навику не изгубимо. Није битно да ли ће те дати пола марке или хиљаду. Да ће те колико можете и даћете од срца. Да је ЈПЦ већи веће би му биле и задужбине. АЛ на маломе се учи. Даће Бог па ћемо „за душу“ радити и веће ствари. За сада какво вријеме такви задужбинари.

А која је друга форма у којој ће те издати нови албум?

Уникатне музичке разгледнице. Наш добри и честити умјетнички дизајнер Жељко Бабић поново прави једно умјетничко чудо. О томе ћемо више причати кад оне буду штампане, а то је крајем ове године. Рећићу само да они који добију ову разгледницу моћи ће бесплатно да скидају наш албум. Све ће пратити и кампања у којој ћемо награђивати оне који пошаљу ЈПЦ разгледнице на најдаље тачке земаљске кугле и оне које на њима напишу најљепши стих.

Чини се оргинално и скупо. Да ли ћете имати довољно средстава да изнесете читаву причу?

Миљенко Јерговић у некој својој причи каже да је највише волио неког лика који му није за рођендан куповао неке потребштине. Већ му је говорио да је његово да машта а да ће он видјети колико се то уклапа у његове финансијске могућности.
Тако и ми. Наше је да маштамо а на Богу и добрим људима је да то омогуће.

Како онда људи могу доћи до ваше плоче?

Могу путем интернета на  страници www.јаззпоесyцабарет.цом. А организоваћемо и мање догађаје у Бањалуци на којима ће сви моћи ући у свијет задужбинарства и самопроглашених пјесника.

 

 

Кад смо већ код „самопроглашеног пјесника“ шта вам то оно значи?

То лико тога(Смијех). Ја никад нисам знао како се то постаје пјесник па сам онда сам себи измислио титулу „самопроглашеног“. Мислим да је то најискреније и најпоштеније (смијех).

А да нам појасните које су карактеристике те ваше титуле?

Неизмјерна комоција и слобода. Самопроглашени не морају да шаљу пјесме критичарима и рецензентима. Не морају да издају књиге. Не морају да се правдају и од њих нема никаквих очекивања. Једино што би требало је да буду што искренији и осјећајнији. Да колико је то могуће не лажу у својим пјесмама и да ако могу да их посвједоче. Да умјесто да брину бригу о издавању књига поезије труде се да је што више и што већем броју људи уживо кажу. Ето, то је тако лако и неизмјерно тешко. (смјех).

Је су ли ваше пјесме аутобиографске?

Све пјесме овога свијета су аутобиографске. Пјесник или их је доживио или је ушао у туђу главу и ципеле па их осмислио. Али опет је то његов доживљај и његов живот.

 

Колико треба бити искрен на сцени и у јавности?

Што искренији то боље. Мислим да је концепт „јавних личности“завршио са почетком овога вјека. Данас су нажалост сви јавне личности и мало ко може да побјегне од тога. За 20 година ће преко 70 % свјетског становништва живјети у градовима, а сви ти градови ће бити покривени камерама и микрофонима. Колико то год болесно изгледало ја мислим да је то негдје добро. Јер ће људи схватити да је боље да говоре истину и буду искрени него да пазе пред ким или пред чим говоре. Прије или касније ће се све сазнати. Проблем садашњице је у наметнутим улогама обичном човјеку и његове неспремности да буде оно што јесте. Једини нормалан одговор на то је истина и искреност. И ето нас опет назад код Бога. Видите како се  Господ опет предивно показује чак и у најсавременијем технолошком лудилу.

Умјетници су они који највише страдају у свему томе јер треба да изађу на сцену и да им се суди. То је неизмјерно опасна ствар ако и тренутак помислиш да си ти сад неко други кад сиђеш са сцене. Ја то себи не желим да урадим. Радије ћу бити искрен и рањив на сцени, али ћу барем остати исти кад са ње сиђем. Ако кренем да глумим пред камерама и новинарима, наставићу пред пријатељима и породицом и ето пута у пакао.
Овдје ме највише опет чупа моја само дата титула „самопроглашеног пјесника“. Шта мислиш да сам не дај Боже сам себи додјелио титулу „роцк анд ролл стар“.  Па давно би рипнуо. (Смијех)

 


Бука препорука

Интервју

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.