НЕВИДЉИВИ УБИЦА ШИРИ СЕ ЕВРОПОМ: Загађење ваздуха проузроковано радом термоелектрана на Западном Балкану угрожава здравље СВИХ грађана у Европској унији

Рад 16 термоелектрана на угаљ у земљама Западног Балкана представљају здравствено и економско оптерећење за цијелу Европу

Maja Isović Dobrijević / 19. фебруар 2019

Foto: Haris Čalkić za BUKU

 

Рад 16 термоелектрана на угаљ у земљама Западног Балкана представља здравствено и економско оптерећење за цијелу Европу, при чему здравствене посљедице и трошкове подносе и грађани Европске уније - закључак је нове анализе коју су данас у Бриселу представиле организације ХЕАЛ, Сандбаг, ЦАН Еуропе, ЦЕЕ Банкwатцх и организације чланице кампање Еуропе Беyонд Цоал.

Ова анализа је заснована на методологији Свјетске здравствене организације (WХО) и Европске комисије. Резултати анализе су показали да сваке године загађење зрака које је посљедица рада 16 западно балканских термоелектрана на угаљ проузрокује до 3000 преурањених смрти, до 8000 случајева бронхитиса код деце, као и друга хронична обољења. Анализом је процијењено да годишњи здравствени трошкови који се могу повезати са овим загађењем износе од 6,1 до 11,5 милијарди еура, а плаћају их грађани и економије угрожених земаља.  

"Загађење ваздуха не познаје границе, у Европи оно и даље представља невидљивог убицу. Чињеница је да се загађени зрак са Западног Балкана преноси у земље Европске уније гдје додатно негативно утиче на већ лош квалитет зрака. Ово отежава напоре ових ЕУ земаља, директних сусједа региону Западног Балкана, да испуне европске стандарде квалитета зрака. Крајње је вријеме да доносиоци одлука у Европској унији подрже напоре за заштиту чистог зрака и декарбонизацију енергетског сектора у земљама Западног Балкана", казала је Влатка Матковић Пуљић, виша савјетница за здравство и енергетику у организацији ХЕАЛ и главна ауторка овог извјештаја.

Термоелектране Западног Балкана годинама емитују енормне количине загађујућих материја. Само у 2016 години, 16 западно балканских термоелектрана је у зрак испустило количину сумпор диоксида (СО2) успоредиву са количином емитованом из свих 250 термоелектрана у Европској унији.

 

Подједнако алармантан је и ниво загађења ситним честицама (ПМ2,5 ПМ10) и азотним оксидима (НОx).

"Деценијама термоелектране Западног Балкана некажњено трују околиш и своје и становништво сусједних држава. Електропривреда БиХ је у задњих петнаест година направила безброј студија и анализа рјешења за уградњу постројења за одсумпоравање. Нажалост, пошто су вјероватно процијенили да им се више исплати наставити тровати грађане него уложити средства у заштиту њиховог здравља, све се завршило на изради студија. Надам се да ће ова анализа потакнути политичаре из Европске уније да изврше притисак на БиХ власти да почну водити бригу о здрављу својих и ЕУ грађана", изјавио је Денис Жишко, координатор програма Енергија и климатске промјене Центра за екологију и енергију.   

Душка Кудра, координаторица програма Енергија и климатске промјене Центра за животну средину, рекла је да употреба фосилних горива не представља само здравствени ризик за становништво, него је и огромно финансијско и еколошко оптерећење за земље регије Западног Балкана.

"Крајње је вријеме да доносиоци одлука у Босни и Херцеговини и регији прихвате чињеницу да је угаљ енергент прошлости и да што прије почну правити озбиљне планове за декарбонизацију енергетског сектора ", рекла је Душка Кудра.

Споразум о Енергетској заједници (Енергy Цоммунитy Треатy), чијом применом се још од 2005. године интегришу енергетска тржишта Европске уније и њених суседа, предвидио је рок до 2018. године за усклађивање западно-балканских чланица, односно потписница Споразума, са регулативом Европске уније у овој области. Нажалост, суштинска акција за успостављање здравијих енергетских система, реализацију неопходних инвестиција и додатног опремања енергетских постројења широм Западног Балкана је или одложена или напросто изостала и игнорисана.  

"Сагоријевање угља у термоелектранама Западног Балкана је оптерећење за јавно здравље, климу и привреду. Зато је у интересу свих Европљана, у Европској унији и у земљама Западног Балкана - да се брзо обезбиједи спровођење правила Енергетске заједнице, али и напуштање ове загађујуће и застарјеле технологије. То тражи и да се климатској акцији, контроли загађења и квалитету ваздуха додијели већа важност и значај у оквиру приступа земаља кандидата чланству у Европској унији, која се већ посветила обустављању емисија гасова са ефектом стаклене баште до 2050. године. Једнако, и земље Западног Балкана треба да се посвете постепеном напуштању угља, не само због хроничног загађења ваздуха, већ и због тога што је сагоријевање угља међу главним кривцима за климатске промјене", рекао је Игор Калаба, Координатор за енергетску политику у Југоисточној Европи у Европској мрежи за климатску акцију (ЦАН Еуропе).

Међутим, доносиоци одлука у самом региону Западног Балкана остају ријешени да финансирају и изграде нове термоелектране на угаљ, превасходно уз подршку кинеских банака, партнера који се не руководе једнако високим еколошким и друштвеним стандардима као већина других међународних финансијских институција.  

"Фосилна горива нису само здравствени ризик већ и финансијско и еколошко оптерећење. Умјесто трошења средстава на већ застареле технологије за производњу енергије, лидери Западног Балкана треба да се окрену будућности и улажу у развој обновљивих извора енергије. Тиме се кандидати за будуће чланство у Европској унији усклађују са европским циљевима декарбонизације и уклањају препреке за будуће чланство", прокоментарисала је Јоана Ћиута (Иоана Циута), координаторка за енергетику у организацији ЦЕЕ Банкwатцх.

У Извјештају стоји да је чињеница да су термоелектране на угаљ Западног Балкана старе, неефкасне и функционишу испод стандарда заштите животне средине. У 2016. години 16 термоелектрана са укупно 8 ГW емитовало је више загађења сумпор-диоксидом него све европске термоелектране на угаљ (250 са укупно 156 ГW), као и подједнако забрињавајуће нивое честица и азотних оксида.

Истиче се да је у интересу људи широм Европе - грађана ЕУ и земаља Западног Балкана -  да се боре против ове пријетње јавном здрављу. То значи да креатори политика у ЕУ и у земљама Западног Балкана морају дати приоритет здравој енергији и амбицијама у погледу климе.

 

 


Бука препорука

Бука деск

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.