Нјегош Мркоњић: Добра вам ноћ, деведесете

То би значило да смо у много горој ситуацији него прије двадесет пет година, јер слободоумни и мислећи грађани данас немају коме да закуцају на врата.

Njegoš Mrkonjić / 09. септембар 2018

Тешко је не примијетити да се сигурносна ситуација у Бањој Луци и Републици Српској свакодневно погоршава. Анархо бахаћење српског подземља све је видљивије, а гесло "видимо се у читуљи" опет постаје дух свакодневице са којим се треба помирити. Још је теже не примијетити да је погоршање наступило баш од момента када на власт у Србији долази "напредна" клика четника покајника, који су се некада борили за Велику, а данас се боре за подједнако пацовску Србију. 

Једно вријеме било  је популарно пјевати "Спаси Србију и убиј се, Борисе", али Борис Тадић бијеше пророчки у праву када је говорио о могућем повратку у деведесете, јер то се заиста догодило, а његово вријеме из данашње перспективе буди чак неку врсту благе носталгије. Убиства на сваком ћошку, Пинк и Информер званична државна гласила, опскурни ликови сумњиве прошлости и садашњости на најзначајнијим функцијама, орвеловска реалност која натапа сва могућа чула крезубе и смрдоусте руље зване "народ". Укратко, деведесете увелико деведесеткују, а по принципу спојених судова прелијевају се и у Републику Српску, брже него што смо могли замислити. Да ситуација буде још мање оптимистична треба прецизирати да се Запад за разлику од некадашњих деведесетих, у овим новим опредијелио за лоше момке, дајући политичким картелима потпуно одријешене руке када је у питању бављење криминалом, све док се интереси Запада, првенствено САД-а и Нјемачке, спроводе у дјело.  То би значило да смо у много горој ситуацији него прије двадесет пет година, јер слободоумни и мислећи грађани данас немају коме да закуцају на врата. Слободни новинари немају више коме да се обрате. На дјелу је класична западна хипокризија о којој не треба трошити много ријечи, а резултат тога је да имамо млаке и скоро никакве реакције из Брисела када је у питању буљук мафијашких убистава, свирепо убиство Давида Драгичевића у Бањој Луци, Оливера Ивановића у К. Митровици (по симболици равно убиству Зорана Ђинђића), премлаћивање безброј новинара и цртање мета на челу свакоме ко не мисли као лешинарсковладајућа, де фацто мафијашка структура са обје стране Дрине, па све до Светог Стефана.  Зато недавни позив новинара Александра Трифуновића представницима из Брисела, да дођу у Бања Луку, стану крај претученог новинара и тако стану у одбрану слободе европских вриједности тј. цивилизацијских вриједности, подсјећа на сцену из филма Храбро срце, када Вилијам Велес бива издан од сопственог принца, јер ето, политика је курва, а интерес је изнад сваког идеала, па стога сва ова убиства која нас окружују, премлаћивања и остало, немају ама баш никакав значај, јер у овом историјском моменту ми и "наши" нисмо на истим странама, али ако нам је за утјеху ми смо се опет нашли на страни истине и слободе, само је питање колико ће је нас уопште дочекати. Кроз чемпрес вјетар дува  и кроз гробља вјетар дува,  драга слобода...  Да л' ће знати да пјева?


Бука препорука

Колумне

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.