Новца више нема, љубав је наша алтернативна валута

Окупирајмо Валентиново. Ово је тренутак да препознамо љубав у свим њеним облицима и величинама. Стара љубав, нова љубав, љубавни снови и надања. Ту су и изгубљене љубави и периоди без љубави.

The Guardian / 14. фебруар 2018

Враћање љубави је најбоље што можемо учинити. Лјубав је предуго била истиснута од лажних купида са натписом “на продају”. Није случајно да је Венера богиња љубави и новца. Нити да је њен дебељушкасти пријатељ са стријелом такође симбол и једног и другог. Купид је симбол чежње за свим богатствима. И љубав и новац су својеврсне валуте.

Године 1967. , 100 000 идеалиста одлучило је да окупира љубав – у Хаигхт-Асхбурју, у Сан Францисцу. Устали су у одбрану заједништва, мира и љубави и затражили крај похлепи. То је била генерација - Водите љубав, а не рат. Најтежи ударац овом освијештеном, иако хаотичном, покрету поклоника љубави против владавине моћи и богатства десио се средином 80-их – у Тхатцхер/Реагановим годинама дерегулације, када се новац клонирао као алтернатива свим другим видовима живота. Богатство је постало аватар за љубав; њен зли, разметљиви алтер-его. Лјубав је остављена за викенде. Лјубав се упражњавала у слободно вријеме. Хотели, цвијеће, чоколаде, накит, разводи јавних личности, серијска моногамија, порнографија и предбрачни уговори. Лјубав као роба, као и све друго. Напредна генерација је схватила да су људи замјењиви. Веза вам не функционише? Набавите нови модел. Шта се десило са љубављу? Традиционално су мушкарци били заводници, удварачи, а жене су обављале «љубавни посао» потребан да би живот био више од низа љубавних састанака. Обавезати се некоме значи свакодневно «радити на одржавању». Дјеци је потребно тако много љубави. А затим су ту и пријатељи. Родитељи. Па чак и странци. Лјубавни живот заједнице. Жене су некад одрађивале велики посао. Сада жене једва стигну радити и љубавни посао, поврх свега осталог. Не треба кривити жене. Сви смо живјели у заблуди да ће се љубав сама бринути о себи. Да ће шта год да урадимо, љубав увијек бити ту, као кисеоник или сунце. Лјубав је екосистем. Не смијете је занемаривати, експлоатисати, загађивати и онда се питати шта се десило птицама и пчелама. Вријеме је да изнова промислимо љубав. Валентиново је празник романтике и секса. Послала сам пријатељици честитку на којој је писало Срећан дан «фенси вечере и хопа-цупа». То ми је било забавно, али ме навело да размислим о свим пропуштеним приликама 14. фебруара. Државни дан љубави би могао постати секуларна иначица жидовског празника Јом кипур (Дан помирења). Умјесто да кажемо «извини» свима које смо увриједили, могли бисмо загрлити оне које волимо и који нас воле – и загрлити оне који не добијају довољно загрљаја. Лјубав није роба, па не мора доћи до несташице љубави. Романтика и секс су сјајни, али могућности љубави су далеко веће. Сви наши односу су засновани на љубави различитих врста, јер постоји толико различитих облика љубави. Када бисмо љубав доживљавали као врлину – као суосјећајност или храброст – а мање као догађај, нешто што се дешава, онда би љубав припадала нама, и не бисмо били овисни о томе да ми неком припадамо. Државни празник љубави би требао бити и о узорима. Празник свих генерација, свих врста љубавних односа, али оних који трају. Тинејџери морају бити лудо заљубљени, морају експериментисати, заљубити се и одљубити без страха, али они морају видјети и да се љубав може промијенити и продубити. А за младе људе је добро да виде одрасле који знају како да воле своје пријатеље, и за које је живот више од посла и новца. Венера не тражи од нас да бирамо између љубави и новца, али чинећу ту везу експлицитном, она тражи од нас да размислимо шта нам је вредније и зашто. Сви знају причу о краљу Миди чији додир је све претварао у злато – што је било сјајно, све док није почео и храну да претвара у злато и док му се кћерка није бацила у загрљај поставши уистину његова «златна дјевојчица». Оно што сте спремни ризиковати говори о томе шта вам је вриједно. Ја сам опет оптимиста када је у питању љубав. Новац је нестао. Он је био илузија, осим за веома богате, који су као и обично приватизовали добит, а национализовали губитак. Лјубав је алтернативна валута. «Окупирајмо» је свјетски покрет за промјене. Новац као доминантна вриједност није успио ни практично, ни идеолошки. Ово је генерацијска прилика да вратимо љубав као исправну основу за све што радимо – било да су у питању брачни другови или пословни партнери. Да цијела Планета, са свим људима на њој, не буде више једна огромна машина за прављење новца, већ мјесто које можемо звати дом. Почните данас. Волите своје ближње. Волите себе. Волите странце. И запамтите да љубав никад не пита за цијену.

 

За БУКУ превела и прилагодила Милица Плавшић

Бука архива, 2012. 

 

 


Бука препорука

Тема

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.