Очистимо БиХ за један дан

Из природног окружења, кроз конкретне акције, уклониће се најмање 50.000 тона смећа.

Maja Isović / 07. март 2012

Смеће је свуда око нас, у градовима, парковима, морима и шумама, а да би се то промијенило, млади људи цијелог свијета су се удружили у жељи да допринесу стварним глобалним промјенама. Акција је започела 24. марта, а план је да преко 100 тимова до 25 септембра почистити планету, дотичући све континенте и здружујући милионе људи који ће чистити своје земље. У склопу пројекта “Лет’с до ит –очистимо Земљу за 1 дан” овај пројекат у БиХ биће реализован у недјељу, 9. септембра,

 

Овај пројекат дио је глобалне акције чишћења цијеле Планете од илегалних депонија смећа, а настао је с циљем давања подршке овој глобалној иницијативи. На нивоу Босне и Херцеговине покретачи ове акције су удружења грађана “Руке” из Сарајева и “Мозаик Пријатељства” из Бањалуке.

 

Према информацијама организатора окупљање волонтера у Бањалуци предвиђено је у недјељу у 11 часова у Парку Младен Стојановић. Након окупљања, волонтери ће бити распоређени на чишћење неколико локација у граду – код Парка Младен Стојановић, затим на Бањалучком пољу, у мјесним заједницама Лазарево 1, 2 и 3, те у Мотикама.

 

Циљеви акције су скупити волонтере који ће учествовати у акцији, створити први државни регистар свих илегалних депонија смећа, уклонити из природног окружења најмање 20.000 тона смећа и подићи свијест и едуковати јавност о заштити животне средине.

 

Божидар Михајловић, координатор пројекта “Лет’с до ит –очистимо Земљу за 1 дан” рекао је да ће акцијом руководити два цоре тима, један у Федерацији и један у Републици Српској.

 

„Цоре тим се састоји из осам радних група: геокартирање отпада, односи са јавношћу, партнери, спонзори, развијање свијести, легислатива, спонзори и унутрашња комуникација. Један од задатака цоре тима је да оформе локалне тимове који ће развијати пројекат у својој општини. Локални тимови ће мапирати дивље депоније смећа и у сарадњи са својом општином и комуналним предузећем организовати акцију чишћења, која ће се 9. септембра одржати у цијелој Босни и Херцеговини“, рекао је Михајловић раније за БУКУ.

 

Истакао је да можда звучи шаљиво, али је истинито да ова идеја није настала у кругу еколога, већ на курсу енглеског језика.

 

(Илегална депонија смећа: Рашковац)

 

„У склопу наставе, студенти су гледали видео клип о Лет'с до ит акцији у Естонији. Видео нас је толико инспирисао да смо одлучили да сличну акцију спроведемо и у нашој земљи. Акција се планира за девети септембар и кључно је да у акцији учествују сви градови и све општине у БиХ. Ми интензивно радимо на формирању општинских тимова, јер се без њих акција не може извести“, објаснио је Михајловић.

 

Додао је да су највећи ризици у овој акцији мине, а тамо гдје постоји и најмањи ризик од мина, акција се неће спроводити.

 

 

Живимо у земљи у којој је смеће свуда око нас

 

Координатор пројекта рекао је да су до сада највећи интерес показали млади. Нјих више од 25.000 дали су своју подршку придружујући се њиховој Фацебоок групи, а план је да кроз велику медијску кампању сваки грађанин БиХ сазна за акцију и буде мотивисан да у њој учествује.

 

„Нажалост, ми живимо у земљи у којој је смеће свуда око нас – у градовима, парковима, ријекама и шумама. Неодговорним и несавјесним понашањем угрозили смо будућност нараштајима који долазе, као и свим животињским врстама. Вријеме је да се зауставимо. Охрабрујемо читаоце БУКЕ да буду дио историје - дио рјешења. Са сваком очишћеном улицом, парком и градом, послаћемо поруку да је чистоћа, здравље и добробит свих људи у БиХ, као и у читавом свијету, у нашим властитим рукама”, истакао је Михајловић.

 

Срђан Пајдић, координатор Лет'с до ит акције за РС рекао је да су у Бањалуци формиране радне групе, а тренутни фокус је на лоцирању дивљих депонија и успостављању сарадње са општинским властима и невладиним организацијама у окружењу и шире.

 

„Ми, у суштини, не знамо тачан број дивљих депонија у РС (као што је случај и са бројем осталих дивљих објеката). Након акције лоцирања депонија, имаћемо бољу слику о колични смећа коју смо успјели да произведемо. Процес развијања еколошке свијести је сложен и дугорочан, али ово је добар почетак, и то је један од основних циљева ове акције“, рекао је Пајдић за БУКУ.

 

Објаснио је да се ствари великом брзином дешавају и у другим градовима, а због виралне природе ове акције, готово је немогуће процијенити садашњу ситуцију и стварни број активиста.

 

„Прилично сам изненађен бројем младих који су се активно укључили у акцију. Преко ноћи се подигла читава армија људи који пркосе наметнутом систему вриједности. Радује ме чињеница да још увијек постоје они који осјећају жељу и имају снаге да чине добро“, рекао је он.

Ина Ритан из Приједора, која је недавно је изабрана за једног од два координатора пројекта за РС, рекла је да у оквиру Лет'с до ит акције имају намјеру да скупе најмање 50.000 волонтера широм Републике Српске, из 63 општине/града, који ће учествовати у пројекту. Охрабривањем грађана путем различитих медијских и едукативних програма, настојаће креирати критичну масу, која ће се у будућности залагати за позитивне друштвене промјене.

 

„Створићемо први општински, али и државни, регистар свих илегалних депонија смећа. У РС не постоји актуелан и достатан регистар илегалних депонија смећа који би могао послужити као алат за креирање плана акције уклањања тих депонија. Рецимо, у Приједору је почела акција регистровања илегалних тзв. 'дивљих' депонија отпада, и до сада је регистровано 45 таквих депонија. Међутим, општина има сазнање тек о 22 илегалне депоније отпада. Рачуна се да ће се до септембра, само у овој општини, пронаћи још барем 30 сличних депонија. Такве депоније се најчешће стварају у руралним подручјима, на земљишту чији власници нису у стању да га очувају, било да су то старији људи, људи који више не живе ту или ријетко долазе. На лицу мјеста се апелује на помоћ и свијест локалног становништва, те се упозорава на посљедице, не само здравствене, већ и законске посљедице које може да сноси починилац оваквог дјела“, рекла је Ритан за БУКУ.

 

Буђење грађана из пасивности

 

Акцијом ће бити направљен први корак ка чистој и здравој животној средини у Босни и Херцеговини. Из природног окружења, кроз конкретне акције, уклониће се најмање 50.000 тона смећа. Намјера је да се у ову акцију укључе грађани, волонтери, удружења грађана, комунална предузећа и школе, а овакав подухват је примјер активног и свјесног грађанства које жели да учини нешто добро за своју околину.

 

(Илегална депонија смећа: Лјубија)

 

„Стање у којем се налази животна средина у РС показује колико се мало напора и пажње посвећује едукацији и подизању свијести грађанства о еко питањима од стране надлежних институција. Наше многобројне пројектне активности су усмјерене ка едуцирању грађанства путем едукативних програма, медијских кампања, округлих столова, промоција и многих других активности, те ће на овај начин бити пренесена идеја и концепт пројекта. Оваква акција је већ почела у школама у Приједору. Обавља се едукација средњошколаца и основношколаца путем презентација. Циљ едукације је пробудити свијест младих, родитеља и наставника, те им објаснити колико отпад утиче на нашу животну средину“, истакла је Ритан.

 

Додала је да су задовољни одзивом волонтера, али сматрају да би ситуација могла бити далеко боља и вјерују да ће на дан акције, када велики број младих људи изађе на улице да преузме ствар у своје руке, та слика привући све њихове комшије и случајне пролазнике. Ританова сматра да никоме није свеједно у каквој животној средини живи, већ да је народ успаван и лијен. А када виде да су сами у тој својој пасивности, каже да вјерује да ће се тргнути и укључити у акцију.

 

Еколошке едукације и подизање еколошке свијести један су од кључних фактора успјешности једне овакве акције. Једино када људи схвате колико отпад није само ружан, већ и опасан и штетан, и то не само када смо у непосредној близини, већ и када смо километрима удаљени од њега, оваква једна акција ће имати одјек, а наше окружење ће онда бити здравије и чишће.

 

Прва Лет'с до ит акција настала је у Естонији и окупила је 50.000 волонтера и неколико стотина организација које су успјеле да за пар сати уклоне све дивље депоније у земљи. Након тога, овај модел су усвојиле и друге земље: Летонија и Литванија, а послије Украјина, Румунија, Бугарска, Португал, Бразил... У жељи да своју идеју реализују у цијелом свијету, тимови људи који су успјешно извели акције у својим државама основали су мрежу организација, чији је основни циљ промоција, преношење искуства и пружање подршке организацијама из других држава које желе да изведу овакве активности у својим земљама, а ове године и Босна и Херцеговина ће бити чишћа у једном дану.

 


Бука препорука

Друштво

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.