Она успјешно води свој посао из инвалидских колица, а размишља да запосли још људи

Мала непажња, слијетање са цесте, превртање аута, повреда вратног дијела кичме. Све то узроци су њеног трајног инвалидитета. Успркос чињеници да користи инвалидска колица, Алмедина је одлучила да се не преда. Има свој бизнис, а размишља о запошљавању других особа....

Elvir Padalović / 19. децембар 2016


Алмедина Чамџић доживјела је тешку саобраћајну несрећу са својих 19 година. Мала непажња, слијетање са цесте, превртање аута, повреда вратног дијела кичме узроци су трајног инвалидитета.

Када се пробудила у болници, није била свјесна озбиљности повреде.  Мислила је да је то тренутно, да ће поново моћи ходати и мицати своје руке.  Како је вријеме пролазило, стање се није мијењало и постајало јој је све јасније да никада више неће бити као што је било.  Од тог момента колица постају дио њене свакодневнице.

„Прије несреће радила сам на администрацији у аутошколи која је тада била у власништву мог оца. Негдје у глави имала сам планове за остатак живота. Наставити посао у аутошколи, али као инструктор вожње, заједно са момком са којим сам тада била у вези и који је због тога и положио инструкторски. Планирали смо брак и да то буде породична фирма“, започиње своју причу Алмедина. Похађала је Опћу гимназију у Завидовићима, али је волан била њена љубав.  Због тога је и положила за возача камиона и у то вријеме била друга женска особа која је положила Ц категорију. С обзиром да је доживјела саобраћајну несрећу и као посљедицу тога задобила трајни инвалидитет, самим тим су се и планови  морали мијењати. „Требало ми је 7 год вјежбе, како физичких, тако и психичких, да се поново укључим у ток живота. Почела сам размишљати шта је то што бих могла сада радити. Кренула сам од декорација за свадбе и то сам радила 7,5 год и данас понекад то радим. Али, хтјела сам нешто што ћу моћи радити као стални посао. Како сам кући имала шиваћу машину и од дјетињства искуство рада на њој, одлучим да покренем свој мали бизнис - производњу постељног и столног програма. Данас имамо своју фирму Стлте“, прича Алмедина за БУКУ.

 

  Није прошла никакве обуке, већ је била самоука и имала практично искуство рада на машини.   „Оно што ми је тада било потребно да покренем свој властити бизнис јесте била финансијска подршка. Ту врсту подршке добила сам од Фонда за рехабилитацију и запошљавање особа са инвалидитетом.“

Данас, 3 год послије, оно што јој овај посао доноси јесте више самопоуздања, осјећај да је корисна у друштву и, наравно, додатне приходе,  који су јој данас и те како добродошли . „Напокон могу на неки начин да узвратим породици за све што су за мене учинили током свих ових година послије несреће.“ Као особа са инвалидитетом,  Алмедина има и законске олакшице при обављању своје дјелатности. „Многе од њих користим у виду неплаћања неких такси, јер је законом тако донесено за ОСИ. Уз то два пута годишње објављују се јавни позиви у ФПРиЗ ОСИ на које имам право једном годишње да аплицирам за одрживост свог посла. Што је и те како од великог значаја“, каже Алмедина у интервјуу за портал БУКА. Средства која добија за одрживост пословања довољна су за посао којим се бави. „Пуно значи када од некога, у мом случају од ФПРиЗ ОСИ, добијете средства за рад и на вама остаје само да се ангажујете радно. Што значи да о једном дијелу расхода не морам да размишљам.“ Ако буде у прилици да овако послује и у наредном периоду и уз подршку Фонда, жеља за послом ће трајати све док јој  то физичка способност буде одобравала. „У скорије вријеме планирам проширити свој асортиман. Наравно, то сам већ радила два пута откако сам почела радити и што дуже се бавим овим послом идеје више навиру. Жеља ми је да за неколико година будем препознатљива, не само као ОСИ већ као ОСИ - када већ то и јесам - која успјешно послује и која је упркос свом инвалидитету постала успјешна жена. Размишљам и о упошљавању других људи“, прича о својим плановима Алмедина. Ипак, није све тако једноставно.   „Сваки посао захтијева велику одговорност, а сваки успјех пуно труда. Тако да понекад збиља буде тешко.  Сама чињеница да сам у инвалидским колицима и да са својим инвалидитетом требам сама сјести у ауто, отићи у набавку материјала, обављати административне обавезе, радити на производњи, захтијева пуно физичке спремности.  Понекад то зна бити јако напорно, али уз јаку вољу и труд све се некако стигне завршити“, истиче она Каже да јој је олакшавајуће то што посао обавља у кући гдје и станује, тако да није роб радног времена. „Изузев ако се деси да имам количински већу наруџбу, онда мало дуже радим, али имам могућност и да одморим када осјетим да ми је тијело заморено. У бити, добра организација и јака воља резултују успјехом“, закључује за БУКУ Алмедина Чамџић из Завидовића.

 

Текст настао у сарадњи са партнерским порталом дискриминација.ба

 

 


Бука препорука

Друштво

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.