Овако ће Земља изгледати за 100 година ако буде среће

Морска обала бит ће непрепознатљива до 2100.

BUKA portal / 03. децембар 2018

АМЕРИКА је 15. студенога обиљежавала Дан рециклирања. Неколико је добрих разлога за рециклирање: мање смећа на цестама, мање потребе за рударским операцијама и више радних мјеста. Уз то, рециклирањем се смањује емисија угљичног диоксида у атмосферу. Свака тона рециклираних лименки (њих око 64.000) значи 10 тона ЦО2 мање у атмосфери. Међутим, рециклирање није рјешење за климатске промјене, пише популарнознанствени портал ИФЛСциенце, преноси Индеx.хр.

"Немогуће је зауставити глобално затопљење"

Желимо ли заиста избјећи или ублажити катастрофалне посљедице климатских промјена, морамо бити спремни на тренутачне и драстичне резове у емисији стакленичких плинова у производњи електричне енергије, промету, индустрији, пољопривреди и другим секторима. ”Немогуће је зауставити глобално затопљење. Све што се досад догодило већ утјече на наш сустав”, каже Гавин Сцхмидт, знанственик и директор НАСА-иног Годдардова института за свемирска истраживања.

Чак и кад би угљични отисак сутра пао на нулу, климатске промјене изазване људским дјеловањем трајале би још стољећима. Према Сцхмидту, кључно је успорити климатске промјене како бисмо се што је безболније прилагодили на посљедице. Земља је 2016. године просјечно била 1,26 Целзијевих ступњева топлија него у прединдустријско доба, што је опасно близу границе од 1,5 ступњева одређене Паришким споразумом.

Зауставити се испод споменутог лимита бит ће још теже с обзиром на то да је амерички предсједник Доналд Трумп најавио повлачење САД-а из Паришког споразума. Претходно је климатске промјене назвао обманом. Његова је најава стигла након што су знанственици објавили да је прошла година била најтоплија од 1880. године, откако постоје службена мјерења.

Успијемо ли ипак ограничити глобалну емисију стакленичких плинова, ево како би Земља могла изгледати за 100 година у оптимистичној процјени.

"Мислим да дугорочно не можемо остати испод лимита од 1,5 ступњева", сматра Сцхмидт те најављује да ће та граница бити пробијена отприлике 2030. године.

Ипак, нешто је оптимистичнији кад је у питању сљедећа граница од 2 Целзијева ступња. То је лимит за који се и УН нада да никад неће бити досегнут. Наиме, могла би то бити точка након које повратак више неће бити могућ. Знанственици страхују да би се повећањем од 2 ступња неповратно нарушила климатска равнотежа на Земљи и да би се загријавање убрзало према 4 или 5 ступњева.

Љета на Гренланду бит ће без леда отприлике 2050. године

Претпоставимо ли оптимистично да ће се Земља просјечно загријати од 1,5 до 2 ступња, до краја 21. стољећа свијет би климатски био исто толико топлији. Међутим, површинска температура није једино што се мијења. Температурне аномалије биле би кудикамо веће од два ступња. Примјерице, температуре у арктичком кругу биле су тијеком 2016. (година с најмање забиљеженог залеђивања мора) изнад нуле један дан дуље него дотад. А такве изнимке можемо очекивати све чешће. Љета на Греенланду бит ће без леда отприлике 2050. године.

У љето 2012. године, 97 посто површине гренландског леденог покрова почело се топити. То се иначе догађа само једном у стољећу, но до краја стољећа могло би се догађати сваких шест година. С позитивне стране, лед на Антарктици је релативно стабилан и неће битно придонијети порасту разине мора. Могућа су ипак неочекивана топљења ледених површина, што би подигло разину свјетских оцеана.

Чак и у најповољнијим пројекцијама, разина оцеана пораст ће 60 до 90 центиметара до 2100. године. То би отприлике четири милијуна људи могло натјерати на селидбу, а према неким сценаријима, бит ће чак 300 милијуна климатских избјеглица до 2050. године.

Морска обала бит ће непрепознатљива до 2100.

Морска обала бит ће непрепознатљива до 2100., чак и уз умјерену емисију стакленичких плинова. Амазоново планирано сједиште у Лонг Исланду Цитyју у њујоршком округу Qуеенсу, примјерице, бит ће вјеројатно поплављено до 2050. Ако човјечанство и даље буде ишло у истом смјеру и загријавање се настави и након повећања од два ступња, ова ће локација сигурно бити под водом до 2100.

Оцеани апсорбирају више од једне трећине угљичног диоксида из атмосфере, због чега постају све топлији и све киселији. У тропским крајевима због тога би сва станишта кораљних гребена била уништена. Чак и у најбољем могућем сценарију, половина свих тропских кораљних гребена била би угрожена. Разарајући учинци видљиви су већ и данас.

И уз смањену емисију плинова, тропска љета имала би 50 посто више екстремно врућих дана до 2050. Нешто сјеверније, од 10 до 20 посто дана у години било би топлије. Неки би крајеви могли и профитирати. Сан Диего, град у Калифорнији, могао бити имати више дана с благим временским приликама. Но вјеројатно би био погођен повишеном разином мора па су позитивни учинци више изнимка него правило.

Снажније и чешће природне катастрофе

Без ограничавања емисије, тропски крајеви постат ће изнадпросјечно топли тијеком цијелог љета. У подручјима умјерене климе, више од 30 посто дана имало би температуре које би се сматрале неуобичајенима.

Чак и најмање затопљење проузрочило би проблеме у опскрби водом. У документу из 2013. године знанственици најављују све чешће суше широм свијета. Климатске промјене донијеле би тешке суше на 40 посто Земљине копнене површине, односно двоструко више него данас.

А ту су и временске прилике. Снажније и чешће природне катастрофе, попут олуја, пожара и валова врућина, већ су забиљежене, а ново погоршање може се очекивати након 2070. године. Урагани постају разорнији, а због раста морске разине и температуре мора, продиру дубље у копно. Осим тога, тропске олује и урагани носе више кише, а тиме и поплаве постају чешће.

Климатске промјене загријавају тло и повећавају ризик од пожара какав је недавно погодио Калифорнију. Тај је пожар однио највише живота и нанио највише штете у повијести Калифорније, а догодио се усред кишне сезоне.

Човјечанство се управо налази пред понором

Човјечанство се управо налази пред понором, пише ифлсциенце. Будемо ли игнорирали упозорења, могли бисмо завршити на ономе што Сцхмидт назива ”битно друкчијим планетом”, који ће се од наше данашње климе разликовати као што се она разликује од леденог доба. А можемо бити и иновативни. Многи позитивни сценарији предвиђају да ћемо до 2100. досегнути негативну емисију, односно да ће апсорпција плинова бити већа од емисије.

Рјешење не мора бити ништа радикално, попут прекривања Земље соларним ћелијама или вјетроелектранама. У међувремену напуштена нуклеарна технологија (Молтен-Салтов реактор) из 60-их година прошлог стољећа може нам помоћи у борби против климатских промјена.

Сцхмидт каже како ће Земља 2100. године бити између "мало топлија него данас" и "пуно топлија него данас". На глобалној разини, то може значити милијуне спашених живота.


Бука препорука

Вијести

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.