ПЕТИЦИЈА НА КОРАК ДО УСПЈЕХА: У Бањалуци Награда за ХУМАНОСТ посвећена сестрама ГАЈИЋ

Борба породице Гајић већ позната у многим дијеловима свијета.

Maja Isović Dobrijević / 11. фебруар 2019

 

Награде и признања која градски парламент уручује проводом 22. априла – Дана града Бањалуке идуће године ће се додјељивати према другачијим мјерилима. Односно, припремљен је приједлог за измјену критеријума на основу којих се ова признања додјељују, а градска скупштина већ ради на томе.

У медијима је изашла информација да је дио приједлога у овом промјенама и тај да се уведе посебна награда која ће бити посвећена сестрама Гајић, а која би се додјељивала за хуманост, а чекају се дијалози и приједлози о овој награди.

Подсјетимо да је прошле године Граду предана иницијатива, са потписима 3.000 грађана, да се у Бањалуци успостави награда за хуманост, која би носила назив по сестрама Гајић, а покретач иницијативе била је Адриана Басара, бањалучка активисткиња и новинарка.

Адриана Басара каже да нема тих ријечи којима се може описати количина среће коју је осјетила када јој је саопштена вијест да су на корак од тога да награда за хуманост Града Бањалука носи назив по сестрама Гајић.

"Иако смо иницијативу предали прошле године, једноставно нисам губила наду да ће бити слуха код оних који одлучују о наградама нашег града", каже за БУКУ Басара.

Борба породице Гајић већ позната у многим дијеловима свијета.

 

 

"Због њих се зна за хуманост нашег града и народа. Они су највећи донатори да се лијек за Лафору пронађе, без обзира на то што су међу финансијерима пројекта биле многе богате земље. Та лавовска снага коју ова породица има, без обзира што је изгубила једног борца, све нас држи. Ми се у неким нашим борбама дижемо и спуштамо више пута, одустајемо, враћамо поново на колосијек, али породоца Гајић таквих момената нема. Кад год ми је потребно неке позитивне енергије, знам да могу код њих да је нађем. Тешко је описати каква је то породица, јер то једноставно морате осјетити. Зато мислим да је успостављање ове награде, одличан начин на који се Бањалука и њени становници могу одужити породици Гајић", истиче Басара.

На питање како је уопште дошла на ову идеју Адриана нам каже:

"Приликом додјела награда Града, а с обзиром на то да се бавим грађанским и хуманитарним активизмом у слободно вријеме, размишљала сам који Бањалучанин је толико задужио град у глобалном смислу да би награда за хуманост носила његово име. Прва асоцијација ми је била породица Гајић. У филму мог колеге Дениса Бојића, у једном кадру су исписани донатори за испитивање проналаска лијека против Лафоре, и прво што сам примијетила да је њихово презиме на врху списка, као највећег донатора са више од милион марака. На примјер једна Швајцарска је донирала 200€. Крај њиховог имена пише Бањалка, Република Српска. Многе породице широм свијета чија дјеца болују од ове болести, биће им захвална за њихову сизифовску борбу. Сматрам да Бањалучанима треба да буде част што живе у истом граду гдје и породица Гајић", каже Адриана.

Она додаје да је хуманост саставни дио сваког човјека.

"Неки то чине помажући најближима, неки се одлучују да више времена на то утроше и да захвате својим хуманитарним дјеловањем што већи дио популације. Данас, у доба модерних технологија и ужурбане свакодневице, чак је много лакше да људи који помажу другима буду видљивији путем друштвених мрежа и медија и лакше могу увезати донаторе и људе у потреби. Сматрам да дјецу од малих ногу требамо учити да не буду саможиви, већ да дијеле, да помажу, да учествују у добрим иницијативама, а како то најбоље учинити него властитим примјером. Генерално, ми смо народ који је спреман подијелити посљедњу корицу хљеба с комшијом, тако да горе наведено прије важи за неке друге народе него за нас".

А на питања шта њу константно вуче у даљње борбе за хуманост Басара каже:

"Мене константно вуче адреналин који пршти мојим венама када радим било какву акцију, хуманитарну или када је ријеч о неком грађанском активизму. Ако могу да допринесем да се спаси нечији живот, да нахраним гладна уста, да побољшам живот у заједници, мени је велика част. И некако, моја душа се тим храни. Такође, када вам успије једна иницијатива, вама је  то додатни стимуланс за нове борбе и иницијативе".

 

 

Лафора је неуролошко обољење које напада дијете у адолесценцији и неизбјежно води у фаталан крај у року од двије до 17 година од почетка појаве првих симптома, међу којима су најзначајнији интелектуално нарушавање, успореност размишљања и неспособност кретања.

Сестре Гајић су обољеле од Лафорине болести 2007. године, а њихова породица прикупила је до сада више од милион марака за истраживања, ради откривања лијека који ће помоћи цијелом човјечанству.

Младо и храбро срце Татјане Гајић престало је да куца 2014, у 23. години, а њена сестра Милана се и сада уз помоћ породице бори за оздрављење.

Сад само чекамо будуће коначне одлуке Града када је ова Награда у питању, активисти и грађани су урадили све што су могли.

 


Бука препорука

Друштво

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.