Питали смо кандидате за одборнике: Када ће Бањалуци бити економски боље, ово су њихови одговори

На наша економска питања, одговорили су кандидати за одборнике у Скупштини града Бањалука а које објављујемо данас...

BUKA / 20. септембар 2016

Питања су била: Како запослити што више људи у Бањој Луци? Како планирате побољшати пословну климу у граду?

 

 

Ведранко Шпирић, носилац Прве странке за Бањалуке


Могућност за запошљавање на подручју града је искључиво подстицајем  предузетништва . Конкретно сматрам да је потребно  активирати “ економску градску дипоматију “ састављену од тима компетентних И мотивисаних људи , заједно са привредницима , првенствено приватног сектора. Производња И услужне дјелатности једино стварају додатну вриједност, све остало је потрошња , која премашује одрживост.  Запошљавање је могуће искључиво отварањем обрта и фирми које се баве производњом. За то је потребна стимулација локалих власти , једношалтерска брза регистрација те ослобађање непотребних намета .

Игор Видовић, кандидат СНСД-а за одборника, редни број 19.

 

Као неко ко је био природом посла повезан са регијом и дијаспором, гдје сам имао прилике сусрести се са већим бројем наших људи које родна груда веже жељом да помогну или да докажу свој патриотизам, сматрам да је инвестирање дијаспоре слабо искориштен ресурс који се промовише на више начина и то: редовним окупљањем и данима дијаспоре у периодима годишњих одмора и промоцијом тих дана и контаката путем наших представништва и контаката а поготово у Штутгарту, Цириху, Бечу, Београду. Промоцијом дешавања и понуда у Бањалуци опет путем ових представништва. У склопу Градске развојне агенције успоставити директну комуникацију са свим предузећима и трговинским радњама те направити упитник у смислу шта би требало урадити на нивоу Града,РС и БиХ да би свако од њих повећао број радника и за колико..Онда то сумирати по нивоима и дјеловати у оквиру својих надлежности..

Никола Поповић, кандидат на листи НДП-Драган Чавић под редним бројем 24

 

Мислим да треба да се окренемо малим и средњим предузећима, предузећима која треба да послују у самом граду, али и у приградским мјесним заједницама. Осим тога, треба смањити комуналне таксе и таксе према граду. Из буџета је неопходно издвојити минимум пет посто за запошљавање и самозапошљавање (по садашњем буџету то је око 6 000 000 КМ). Морамо стимулисати пољопривреду, извршити сертификацију производа који су узгојени без додатне хемије, те омогуцити њихову продају на рејонским пијацама које ћемо оживјети у Бањој Луци.

Даринка Пејић, кандидат Социјалистичке партије

 

Рјешење овог проблема видим кроз стимулисање предузетништва и приватне иницијативе пружањем олакшица у виду ослобађања плаћања такси за прву годину рада,пружање стручне помоћи за почетнике,поједностављење постојећих бирократских процедура,уступање неискориштених слободних простора, компензирање улагања у девастиране просторе кроз олакшице за одређени временски период. Не треба потцијенити потенцијал у сеоским  срединама гдје постоје изузетне могућности за развијање туризма и кориштење природних потенцијала,оживљавање напуштених села и стварање оаза срећних породица.

Жељко Мајданџић, кандидат за одборника, 19. на листи ПДП-а

Нова радна мјеста моземо створити кроз викенд туризам стварајуци разлоге за посјете туриста Бањалуци викендом ( разни фестивали,  продузење радног времена угоститељима, претварање пропалих  индустријских зона у мјеста за забаву гдје бука неце никоме сметати,  итд)  и тако повецати потросњу разних роба кроз ста би и остали добили прилику за рад и зараду. Направити откупне станице за млијеко и млијекомате, тако би могли обезбједити стабилну откупну цјену млијека а исто тако понудити градјанима да купе квалитетно домаце млијеко по конкурентној цјени. Кроз старт уп пројекте и субвенције помагати при самозапосљавању али обезбједити потребно менторство до самомодрзивости. Велику пазњу треба посветити социјалном запосљавању ЛСИ јер то сто су они социјална категорија не знаци да требају бити социјални слуцајеви и морамо схватити да они могу и те како доприњети друству,  ту се не смију изоставити никако породице са 3+ дјетета, лица без оба родитеља до 30 година, породице погинулих бораца као и друге социјалне категорије. Велика средства треба усмјерити у развој села и пољопривреде јер без јаког села нема ни јаког града. 

Зоран Врућинић, Независни кандидат из реда националних мањина

На градском земљишту изградитит инфраструктуру, за  индустријску зону потребну  за фабрике, коју  би под повољним условима изнајмили инвеститорима да направе фабрике и запосле неколико хиљада Бањалучана у индустрији.Замах индустријске производње треба бити извозно орјентисан, а реформа и стимулација пољопривредне производње усмјерена у смислу смањења увоза и зависности од увоза хране.Град под хитно треба да субвенционише производњу здраве хране, и да заустави изградњу у остацима Бањалучког поља. Да стимулише развој сточарства на платоу Мањаче.Пословна клима у граду треба да се побољша на два начина:Град мора имплементирати антикорупцијски систем у градској управи, то је први и основни предуслов за икакв развој. Градска администрација мора инвеститоре, фабриканте, да прихвати као партнере, да се људима који желе да уложе „папирологија“ ријеши за 72 х, као и да се одговори на представку грађана било које врсте у том времену.Град треба да изгради комплекс градских станова за младе брачне парове и младе људе уопште, гдје би се градски станови по минималним цјенама по квадратном метру са обезбеђеним кредитима понудили младим људима, или за оне који не желе или нису у могућности да их откупе да им се дају у закуп под повољним условима и на тај начин зауставити одсељавање младих људи, у циљу обезбеђења квалитетне, младе и образоване радне снаге која је предуслов за добар посао и процват Града. Ива Ђукић , на листи НДП - Драган Чавић под редним бројем 26.

Уколико би се од Буџета града Бањалука на годишњем нивоу издвојило свега пет одсто средстава, била би то сума од шест милиона КМ која би се могла усмјерити на запошљавање у стартуп пројектима, те улагање у све врсте бизнис идеја (уз могућност приватно-јавног партнерства) из области информационих технологија. Предности улагања буџетских средстава у овакав начин рада су мала стопа улагања у односу на каснију добит, улагање у знање као најважнији ресурс, улагање у популацију младих који чине велики дио незапослених и које град мора да задржи да би уопште имао перспективу у наредном периоду.

Маја Додиг кандидат за одборника СНСД-а, под редним бројем 23

Град треба да створи услове и да подстиче запошљавање и привреду обезбјеђујући по повољним условима земљиште, простор, комуналне и пореске накнаде. Треба да се предвиде повластице и смањења градских накнада и таксе за инвестиције и градњу нових производних објеката или привођењем намјени постојећих неискориштених објеката. Неопходно је поједноставити процедуре, као и временски рок за издавање дозвола. Улога града није да прави фабрике, али јесте да обезбједи подстицајне услове да се фабрике отварају. Има много неикориштених градских простора који могу бити корисни за младе приликом покретања запошљавања. Разговори о реструктуирању дуга на дужи период су веома важни у циљу ослобађања средстава за развој. Промоција капацитета и потенцијала града уз помоћ културног сектора који се свуда у свијету користи за привлачење страних инвестиција. Богдан Марјановић, независни кандидат за одборника Прије свега потребно је заштитити постојећа радна мјеста. У недостатку великих производних инвестиција кључно је субвенцијама на локалном нивоу подржати развој малог предузетништва и пољоипривредних произвођача. Постојеће јавне институције чији је дјелокруг привлачење страних инвестиција треба кадровски ојачати и директно увезати са представницима привреде како би заједничким радом побољшали туристичку понуду и повећали интерес за улагања на подручју нашег града.

Мирна Савић-Бањац, НДП-Драган Чавић, под редним бројем 2

Из Буџета издвајати 5% за очување постојећих и стварање нових радних мјеста (око 6 милиона КМ; стимулисати едукацију и оне који желе да граде каријеру у ИТ. Оспособљавање јавне управе и привреде за писање пројеката који су конкурентни за аплицирање за ЕУ и друге развојне фондове. За четири године могуће оспособити 1000 стручњака за овај посао, што из управе што из приватног сектора, а дио са бироа за запошљавање. Привући инвеститоре  у производно – услужним погонима који граде нове капацитете, а који ће трајно запослити више од 20 радника тако што ће бити ослобођени плаћања ренте и накнаде за уређење грађевинског земљишта. Смањити административне баријере, вријеме издавања дозвола, рјешења итд. на минималан временски период, уз минималне трошкове,а све то на транспарентан начин, што ће драстично смањити могућност корупције. Обезбиједити боље услове за рад нових микро предузећа (до 9 запослених)  у односу на окружење кроз смањење локалних такси (бар у првој години),затим помоћ приликом регистрације укључујући покривање трошкова нотара али и друге мјере.Такође, врло је важна подршка селу.Израдити акциони план аграрног развоја заједно са системом пласмана директно на тржиште крајње потрошње и индустријске прераде – програм „4Е бањалучко”, финансирати стручну подршку развоју пројектних идеја и израду пројектних апликација фирмама и газдинствима. Могућеје обезбиједити, кроз властита средства и средства ЕУ, набављање 1000 комада пољопривредне механизације за потребе унапређења производње у оквиру „4Е“ мреже газдинстава. Задруге су кључ побољшања конкурентности села. могуће је донирати  1000 грла стоке домаћинствима. Давањем ове субвенције директно се рјешава егзистенцијални проблем становништва, покреће се мало сеоско газдинство, које се укључује у задруге.

Др Жељко Вашко, из реда националних мањина

Више људи се може запослити углавном само у привреди, јер су услужни и јавни сектор већ пребукирани. Домаћи инвеститори имају ограничења финансијска средства и менаџерске способности и за веће инвестиције у индустријске капацитете неопходно у Бања Луку довести стране инвеститоре. У иностранству треба организовати добро припремљене презентације могућности које Бања Лука пружа потенцијалним инвеститорима (инвестиционе конференције, сајмови, пословни састанци, стручне посјете и сл.).  Припадници националних мањина и њихова удружења то могу одиграти позитивну улогу јер могу олакашати контакте са потенцијалним инвеститорима (породична и лична познанства, лакша комуникација на различитим језицима,  веће повјерење и др.). Други правац повећања запослености је самозапошљавање незапослених лица у области мале привреде, услуга и пољопривреде којима у те сврхе треба давати грантове за набавку потребне опреме и субвенционисати им дио трошкова током прве године рада.

Будимир Балабан, носиоц листе Демократског народног савеза

Смањењем броја процедура и трошкова ренте и уређења грађевинског земљишта стимулисале би се инвестиције које су намијењене тржишту али и оне које би биле у функцији услуга и производње. Већи број изграђених квадрата доноси више радних мјеста, грађани би били  задовољнији, буџет би био већи и одмах би било више подстицајних средстава за запошљавање и самозапошљавање. Детаљније можете наћи на линку: хттп://.блог.едабл.орг/пост/2015/09/14/Како-се-креирају-јавне-политике.асп

 

Раденко Пузић, Кандидат за одборника по редним бројем 4. на листи НДП-Драган Чавић

Сваке године одвојити 5% буџета за помоћ креирању нових и очувању старих радних мјеста. Ради се о 6 милиона марака. Механизми и институције постоје, само их треба упослити и усмјерити на прави начин, од Градске развојне агенције, Иновативног центра, Центра за развој села, Пословне зоне Рамићи до Гарантног фонда и Инвестиционо развојне банке. Заједничким снагама осмислити програм за развој предузетништва и побољшање пословне климе у граду. Подржати домаћу пољопривредну производњу,увести сертификацију бањалучких здравих производа узгојених без хемије и подстицати пласман у бањалучке трговине и угоститељске објекте. Пласман пољопривредних производа домаћих узгајивача омогућио би се и враћањем рејонских пијаца. Дејан Лолић, СДС,  кандидата за одборника Бањалуке под редним бројем 12

Промјеном досадашње праксе високих комуналних такси, поредјења ради, такса за занатлије и фризере ( самосталне предузетнике) у Бањалуци износи 360 КМ, у Лакташима 200 КМ, а у Бијељини 100 КМ, те компликоване администрације при отварању привредних субјеката. Колика је онда разлика за велика предузећа која би могла запошљавати неколико десетина или стотина радника. Све који отварају фирму ради самозапошљавања ослободити комуналних такси, такси за истицање рекламе и сл. прве четири године. Уводјењем институције пословног савјетника којем би се новорегистровани привредни субјекти могли обратити ради рјешавања недоумица и насталих проблема у пословању које многи новопечени подузетници имају.

Сњежана Станковић, независна кандидаткиња за Скупштину града

Да би се завртило коло држава или локална заједница може организовати “јавне радове” и позвати незапослене да се пријаве за пројекте које мора сама осмислити. Први пројекат може бити уређење обала не само ријеке Врбас него свих наших ријека а то може укључити и изградњу насипа  за одбрану од поплава. Такође постоје бројни извори воде у околинима градова те се од сваког извора могу градити базени питке воде која би се мрежом довела до сваке куће и сваког засеока.У приградским насељима изградити канализационе мреже јер је невјероватно да териториј Града нема цјеловиту канализациону мрежу.Ови пројекти могу запослити људе на период од минимално 2 године.Приликом запошљавања може се водити рачуна да се запошљавају људи “локално” јер на тај начин показујемо да мислимо и да бринемо о људима  јер знамо ко су, гдје су и  шта раде.Локална заједница може и да се одрекне властитих прихода које прикупља изнајмљивањем пословних простора које држи у власништву и исте понуди људима који имају креативне и добре идеје за властити посао.(на уштрб смањења броја запослених у прекобројној администрацији).Сада се простори издају, људи који их изнајме на лицитацијама често пословно пропадају те исте не плаћају.Улази се у судске спорове и компликује живот и зајмодавцу и зајморимцу .Праве се енормни трошкови које успут нико годинама и не плаћа те се вртимо у зачараном кругу “пропадања посла, средстава, идеја и енергије”. Локална заједница треба и може да брине о свим младим људима који морају проћи волонтерски рад.О њима нико не брине и нико није задужен да испрати ове  младе људе у пословни свијет.Локална заједница може имати регистар свих привредних субјеката (базу података) где ће заједно са послодавцима усмјеравати волонтере према њиховом занимању а послодавац и Град би били  у обавези да их  заједнички финасирају ин а тај начин мотивишу да уопште раде.Послодавци не морају бити само финансијске институције него баш реални сецтор привредна и услужне дјелатност гдје би млади људи који су изашли из школа гдје углавном нису научили ништа конкретно одмах могу “скочити у ватру” и осјетити живот привреде који ће их понукати на нове идеје и могуће самозапошљавање.Локална заједница може понудити за старт уп организације  и ослобађање од  било каквих намета по питању пореза, доприноса,такси и сл, правну помоћ,косултантске идеје на начин да унутар одјељења за привреду има на располагању људе који ту већ раде за помоћ путем био којег канала за комуникацију (тел, фа, е маил).Познато је да сада Градска управа и не одговара на било какаве е маилове или упите,,,,(ћутање администрације).

 

Сутра одговори на питање Како ријешити кориштење обале Врбаса? Како повећати број зелених површина и сачувати тренутне?

 

 

 


Бука препорука

Избори у БиХ

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.