ПОЛИТИЧКЕ КУРВЕШТИЈЕ скинуле гаће пред Додиком, ШТО И НИЈЕ ТАКО ЛОШЕ

Свеопште курвање опозиције има и добру страну. Јер, тек кад сви они бескичмени јадници гладни власти скину гаће и нагузе се пред Додиком, створиће се услови за прављење нове, праве опозиције.

Milovan Matić / 08. новембар 2018

Обрен Петровић и добојски СДС, Милован Цицко Бјелица и романисјки СДС, Костадин Васић и зворнички СДС, Драган Чавић и њему вјерни у НДП-у… сви они су званично клекнули пред Милорада Додика не би ли им се овај смиловао и удијелио неку мрвицу. Дао им могућност да сједе у власти и учествују у свему ономе против чега су се наводно борили.

А ово је тек почетак, јер ред пред Додиковим вратима се сваки дан увећава.  

Што би на крају могло бити и добро!

Јер, без доброг поспремања више не може бити ни опозиције у Републици Српској. А курвештије које након избора и рукама и ногама гребу на прагу Милорада Додика могле би само убрзати овај процес.

Из цијелог овог неморала и бескрупулозног политичког проституисања многи аналитичари сматрају да би се могла изродити нова струја оних којима народ није само гласачка маса којом се може изругивати.

За сада се лицитира разним именима људи и организација које нису укаљане, а како сазнајемо преговори о формирању нове политичке платформе са новим снагама је у току.

 

Новинар Радија Слободна Европа Милорад Милојевић подсјећа да на Балкану нико није успио у исти кош углавити морал и политику. Како каже, политика је проклета курвештија, која је, за разлику од конкретне проституције, добро замазана идеологијом.

 

 

"У РС смо посљедње четири године имали специфичну ситуацију. Све политичке партије су биле на власти, било на локалном, ентитетском или нивоу БиХ. У доста општина у РС је, назови опозиција, сарађивала са, назови владајућим странкама. Са власти није лако сићи...власт се увуче под нокте, на власти се лакше дише са краватом око грла. И ово сад што се дешава је потпуно нормалан процес. Многи покушавају остати на власти. Оно што је добро у цијелој причи је то да би се у наредне четири године могла назријети она права опозиција, група младих политичара, спремних на поспремање....Очекивање револуције од политичких метузалема није реално, било је погрешно у то и вјеровати", каже Милојевић.

 

 

Он наводи да су многи опозициони лидери одавно зрели за политичку пензију и да је напокон вријеме за нове људе, неистрошене и са образом.

 

"То се управо показало у том општем постизборном расулу у опозиционим редовима. Колико год сада ово све поражавајуће изгледало, ипак се кристалише једна млада екипа људи у свим до сада опозиционим странкама. Ако буде среће и политичке мудрости, у наредне четири године могао би заживјети један озбиљан опозициони блок који би могао успоставити нарушену равнотежу. Како сада ствари стоје, на први поглед изгледа да смо у политичком једноумљу, али кад загребете и видите реакције млађих људи у СДС, ПДП, НДП-у, који се противе било каквој сарадњи са корумпираном влашћу,  видите да ипак има наде. Требају се само окупити. Уколико до тога не дође, без квалитетне опозиције ми немамо ни промил шансе да избауљамо из ове провалије", каже Милојевић.

 

Према његовим ријечима, опозиција се осипа константно од 2006. године, што је резултат њихове недослиједности, те неморалне и курвањске политике. Како каже, ова опозиција се однародила и вријеме је за нову.

 

 

"Сјетите се само колико је звучних имена, некада опозиционих лидера, сада у загрљају владајуће коалиције у РС. Након сваких изгубљених избора, опозиција се све више дијелила и расипала, умјесто да је јачала. Нису се успјели до краја окупити како би створили заједничку платформу, нису понудили народу озбиљна рјешења осим испразних флоскула. Нису били досљедни у отпору власти до краја. Пристали су на куповину посланика, пристали су на лош изборни закон, који је, да се разумијемо, и њима одговарао. Колико год су сад из опозиције оптуживали СНСД за крађу гласова, тако је и опозицију за крађу и манипулације оптуживао СНСД 2014. године. Да им није одговарао Изборни закон,  нашли би начин да га промијене у 4 године на власти на нивоу БиХ. Нису озбиљно приступили причи о опозиционим протестима. Злоупотријебили су дешавања на Тргу Крајине и трагедију породице Драгичевић. Насиједали су на политичке подвале Милорада Додика, занемарујући суштинска питања за опстанак народа у РС. На крају, а то је и највећи проблем, имали смо опозицију која се однародила. Ко од лидера и већине функционера ове расуте опозиције данас зна како се живи са платом од 400 или 1000 КМ? Ко се од њих одрекао привилегија, показао да је другачији од Додикове клике? Ко се од њих не вози у скупоцјеним лимузинама?" упитао је Милојевић.

 

"Нама треба опозиција која ће показати да се може другачије, скромније и поштеније...У свим опозиционим странкама има таквих људи. На крају у политици нема ненормалних ситуација, па и није ненормално видјети политички неморал. Ја зато вјерујем да ће, када постизборни јесењи вјетрови однесу увело лишће, већ прољеће се видјети неки млади, надам се и часнији политички изданци..."

 

 

Умјесто да се форсира овакав губитнички савез, без јасне визије и са истрошеним појединцима, и комуниколог Младен Бубобњић у изјави за Буку је ракао да је вријеме да се у опозицији истуре млади људи са идејама који би могли да поправе ситуацију у аредном период.

 

 

 

“Политици требају млади људи, да дају нови дух и нови дах политичкој сцени. Али, саме године не доносе нове идеје. Ако ви преносите идеје политичара који су ту дословно од Централног комитета бивше Југославије онда ту нема новитета. Опозицији прије свега требају и млади људи и нове идеје. Ту је Давор Шешић, посланик у Народној скупштини. Такође, из ПДП-а неки млади људи попут Јелене Тривић, која је сад ушла у Скупштину. Ту су још неки млади људи који су у политици из убјеђења и који се не уклапају у укоштене и укорјењене структуре у својим странкама. Они кад би испливали у својим страначким структурама и провели своје идеје које сад заступају можда би то била шанса за напредак опозиције”.

 

Према његовим ријечима, уколико све остане као и до сад, Савез за побједу, како се сада зове, нема будућност.

 

“Тренутно ови који воде Савез за побједу не желе ништа друго него да буду власт. Калиф умјесто калифа. Они нису опозиција, већ латентна власт. Једноставно, не нуде никакве нове идеје већ само желе да обављају власт по сваку цијену. Како би се то промјенило потребни су и нови људи, али и нове идеје.”

 

 

Предсједник Удружења РеСтарт Српска Стефан Благић које се помиње као једано од носилаца нове ванпарламентарне борбе против власти не види ништа лоше у распаду опозиције, те то схвата као чишћење политичке сцене.

 

"Ипак, разумијем да је овакво понашање опозиционих лидера и посланика у многим људима изазвало револт и невјерицу, а да се појединци не могу помирити са тим, те да се осјећају издано и изневјерено. То је сасвим нормално и управо због тога вјерујем да је прављење новог политичког субјекта, који би био састављен од нових, млађих и и прије свега искрених људи и бораца који би представљали алтернативу и власти и опозицији, једини нормалан потез", каже Благић.

 

Он тврди да је неопходно да се људима врати нада у постојање истинских, некомпромитованих бораца који их неће изневјерити.

 

"За сада могу само да потврдим да се воде разговори на ову тему и да ће људи из Рестарта, сасвим сигурно, чинити једну од окосница овог процеса. Сада кад опозиција скоро и да не постоји, на нама је велика одговорност и обавеза да горе набројана настојања претворимо у политичку реалност, иначе би друштво могло да почне још дубље да клизи у ауторитаризам", закључује Благић.


Бука препорука

Политика

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.