Протести "жутих прслука" у Француској: Борба средње класе против елите

Француска је дубоко подијељена

BUKA portal / 03. децембар 2018
Долазећи с аеродрома предсједник Еммануел Мацрон је био дочекан узвицима, али и љутњом док је гледао у олупине изгорјелих аутомобила и разбијене прозоре на авенији Клебер, пише ББЦ-јев Хугх Сцхофиелд и додаје:

"На Тријумфалној капији видио је графите упућене њему и његовој влади, док је опустошени хол у којем се продају карте био препун бунтовника. Предсједник и његови министри сада морају да одлуче коју ће акцију предузети као одговор на догађај који је својом драматичношћу и насиљем шокирао земљу".

Сцхофиелд истиче да се Мацрон можда надао да ће бунтовнички рушилачки поход у главном граду означити прекретницу и да ће многи обични "жути прслуци" сада осјетити да је доста.

"Ако је тако, то би могло да доведе до осипања. Ипак важније је њихово неслагање због пораста пореза и пада животних стандарда, а и то да и даље имају велику подршку".
 

Француска је дубоко подијељена


Од осамдесетих година па надаље је било јасно да постоји цијена за прилагођавање западних друштава новом економском моделу и да је то жртвовање европске и америчке радничке класе. Нико није сматрао да ће то погодити и средњу класу. Међутим, сада је очигледно да нови модел не само да је ослабио рубове пролетаријата већ и друштво у цјелини, пише британски Тхе Гуардиан.

Лист додаје да је парадокс да ово није резултат неуспјеха глобализованог економског модела, већ његовог успјеха.

"У посљедњих неколико деценија, француска економија, попут европских и америчких економија, наставила је да ствара богатство. Стога смо у просјеку богатији. Проблем је уједно и повећана незапосленост, несигурност и сиромаштво. Централно питање, дакле, није да ли је глобална економија ефикасна, већ шта са овим моделом када не успостави и не његује кохерентно друштво"?

Гуардиан додаје да је у француским периферијама рођен покрет "жути прслуци", као и да је у тим подручјима зачет западни популистички талас.

"Америчка периферија је довела Доналда Трумпа у Бијелу кућу. Италијанска периферија - меззогиорно, рурална подручја и мали сјеверни индустријски градови - извор су њеног популистичког таласа. Овај протест спроводе припадници класе који су у протеклим данима некад били кључна референтна тачка за политички и интелектуални свијет који их је сада заборавио…

Економска подјела између периферне Француске и метропола илуструје раздвајање елите и народа иза ње. Западне елите су постепено заборавиле људе које више не виде. Утјецај 'жутих прслука' и њихова подршка јавном мњењу (осам од десет Француза одобрава њихове поступке), зачудила је политичаре, синдикате и академике, као да су открили ново племе у Амазону".
 

Француска трага за одговором


Неw Yорк Тимес оцењује да су протести у Паризу најтежа криза администрације предсједника Мацрона.

“Насиље је прешло нови праг за Мацронову администрацију и упалило аларм чак и у земљи у којој је организовани протести уобичајени. Чак и ако су га углавном починили вандали који су се сада прикачили уз покрет, симболизам насиља био је снажан. Савремени сељачки и раднички револт против предсједника кога све више критикују због његовог краљевског понашања претворио је најбогатије булеваре најистакнутије западне земље у праве ратне зоне".

Лист преноси и ријечи француског предсједника који је рекао да оно што се догодило у Паризу нема никакве везе са мирним изражавањем легитимног бијеса.

"Проблем са којим се суочава Влада јесте да различите фракције 'жутих прслука' имају различите захтјеве. Иако сви желе бољи животни стандард, неки су бијесни на Мацрона због оно што сматрају неправедном пореском политиком која помаже богатима, али ништа не ради за сиромашне, и зато они желе да га напусте. Други су више усредсређени на подизање минималне зараде и смањење намета за социјално осигурање за оне са скромних зарадама".

Студија објављена прошле седмице од стране Института Јеан-Јаурес, указује на то да 70 до 80 посто грађана Француске подржава тврдње “жутих прслука“ да предсједник Мацрон и његова влада "говоре о крају свијета док ми говоримо о крају мјесеца."
 

Бол "жутих прслука" осјећа се углавном изван Париза


У мањим француским градовима попут Бесанцона, смјештеног у подножју Алпа у близини швицарске границе, бијес је највидљивији, пише Wасхингтон Пост и наставља :

“Људи овдје зависе од својих аутомобила, па су зато нарочито фрустрирани растом цијена нафте и новим порезом на гориво - питање које је суштинско за национални покрет 'жути прслуци' који је у протеклих неколико недеља организовао маршеве и блокаде путева широм Француске.”

WП додаје да су многи људи у том граду такође врло фрустрирани својим предсједником.

“Они виде Макрона као дио елитистичке клике који не разумије нити брине како живи, или како је пад традиционалне индустрије утјецао на њихов град и ограничио њихове могућности…

Са своје стране, Мацрон је прошле седмице покушавао да буде емпатичан и скромнији, истовремено инсистирајући на томе да се неће повући пред насилним захтјевима или укинути порез на гориво - производ обавеза које се тичу климатских промјена у земљи".

Лист подсјећа и да Француска има највише дизел мотора од било које друге земље у Европи.

“Већи порези на дизел су од почетка били дио борбе против климатских промјена и већ годинама су се појављивали у глобалним смјерницама…

Иако је Мацронов рејтинг на рекордно ниском нивоу, то се такође може објаснити француским хисторијским трендом у коме се грађани обично окрећу против својих предсхедника у овом дијелу мандата".
 

Ко су "жути прслуци"?


Покрет "жути прслуци" се појавио прошлог мјесеца као одговор на повећање пореза на гориво људи који живе у малим градовима и на селу гдје се највише креће аутомобилима и који повећање доживљавају као пристрасност у корист великих градова, пише Јоурнал.

“Промјене, које ће бити уведене 1. јануара, довест ће до тога да порез на дизел буде повећан за 6,5 центи, а порез на бензин ће порасти за 2,9 центи. Они су постали познати као протест 'жути прслуци', јер људи који учествују у њима носе прслуке за видљивост које сви возачи у Француској морају да држе у својим колима.“

Лист подсјећа и да је прије двије седмице убијена једна жена на демонстрацијама, а више од 220 људи је повријеђено, док су десетине хиљада блокирали путеве широм земље.

“Двадесет и трећег новембра, 45-годишњи човјек који је носио експлозивну направу - и жути прслук - при прању аутомобила у граду Ангерсу захтијевао је да демонстранте посјети председник Макрон… Сљедећег дана - прошле суботе - неколико хиљада демонстраната у жутом прслуку окупило се на Цхампс-Елyсеес.“

Клиx

 


Бука препорука

Вијести

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.