Робин Хоод финансијске кризе: Шпанац подигао пола милиона евра кредита и искористио га за "рушење" капитализма

2008. ГОДИНЕ шпањски антикапиталистички активист Енриц Дурáн узео је зајам од 492.000 евра из чак 39 различитих банака без намјере да их икада отплати. Баш као што би се и очекивало од једног антикапиталисте, новац није потрошио на дијамантне кухињске ножеве и остале луксузне будалаштине, већ га је уложио у неколико антикапиталистичких удружења, а остатак потрошио на "Цриси", бесплатне новине у којима је прецизирао оно шта и како је учинио, те позвао и друге да учине исто.

Index.hr / 03. фебруар 2014

Демонстрација "робинхудства" преко ноћи га је претворила у јунака, али када постанеш јунаком користећи се упитним протузаконским средствима, полиција ће ти кад-тад покуцати на врата, што се Дурану на крају и догодило. Енриц је провео два мјесеца у затвору 2011. године, а почетком овог мјесеца је пуштен на условну слободу. Сада чека ново суђење. Тренутно га прогони чак 14 финанцијских институција, а пријети му казна затвора у трајању и до осам година.

 

У магазину "Вице" објављен је интервју с овим шпанским "Робин Хоодом", који преносимо:

 

Активизмом се бавиш од 2000. Шта је то што је пробудило твој интерес за финанцијским системом?

 

"Тада сам био дио антиглобализацијског покрета. До 2005. читао сам о енергетској кризи, која има везе са финансијским системом. Тада сам схватио да, не само да је тај систем непожељан, него да се више не смије наставити. То је оно што је пробудило идеју за чином непослушности - повући новац из банака и улагати га у антикапиталистичке пројекте.

 

На неки начин, предвидио си везу између финансијског система, политике, мултинационалних компанија те владе - у вријеме кад то многима није било јасно. Шта те навело да помислиш да није у питању само један дио система који не штима?

 

"То је било 2000. године када смо се борили против Међународног монетарног фонда и Свјетске банке, тада смо почели схватати да је то глобална ствар. Оно што нам није било јасно је то да ће се систем сам урушити. Мислили смо да ми морамо учинити нешто како би се систем распао, нисмо схватили да ће се распасти сам од себе"

 

Да ли је  дизање свих тих кредита био начин да покажете како се систем може искористити?

 

"Разне ствари су ту биле у питању, али ми смо имали два главна циља. Један од циљева је био да прокажемо финанцијски систем у свој својој неодрживости, а други циљ је био да покажемо како можемо бити непослушни, храбри, и да можемо сами себе оснажити. Када сам почео са свим овим био сам инспирисан историјским личностима попут Гандија, и мислио сам како је веома важно предузети неке мјере у 21. вијеку као што су то чинили људи у прошлости. Жељели смо искористити новац за пројекте који би показали како су неке друге методе, осим капитализма, заиста могуће"

 

Како је изгледао тај процес када си одлазио у банке и тражио кредите?

 

"То је трајало од љета 2005. па све до прољећа 2008. године. Научио сам како функционише кредитни систем, и имао сам информације о томе што је потребно имати како би вам банка одобрила кредит. Пронашао сам рупе у закону и научио како их искористити.

 

Испрва бих успио добити само један кредит од три захтјева. Послије би ми, од 10 захтијева, одобрили 9 кредита. Ствар је у томе да је Шпанија банка дијелила информације о кредитима другим банкама, али само ако је износ био већи од 6000 евра. Тако да сам ја потраживао кредите двије године, али увијек сам тражио износ који је мањи од тога. Стога Банка Шпаније није више имала контролу над мојим поступцима.

 

Јеси ли се икада замислио и рекао: "Јао, па ја сам богат!"?

 

"Новац сам улагао. Никада се нисам затекао са више од 50.000 евра одједном. Све је то потрошено на разне пројекте"

 

Нисте никоме откривали гдје улажете новац? Али јесте ли свјесни да неки од тих пројеката такођер могу бити предани у надлежност суда?

 

"Не. Било је јасно да банке не занима у шта ви улажете свој новац и ту није било никакве истраге. То је било политичко дјеловање, жељели су само мене извести пред лице правде, а не цијели колектив. Нису хтјели велику помпу"

 

Објављивали сте своје властите новине Цриси. Зашто сте жељели ширити своју поруку тако, а не рецимо кроз неке од свакодневних медијских канала?

 

"Дуго сам размишљао како идеју пласирати у медије, објавити је што већем броју људи. Плашио сам се закона. Зато смо одлучили новцем од зајма принтати властите новине. Мислим да је то била најбоља одлука коју смо икада донијели. У медијима се убрзо прочуло да се наше новине дистрибуирају на улицама, и с обзиром да њима ништа не смије промакнути, објављивањем властитих новина доспјели смо и у маинстреам медије"

Када би ви успјели у свом науму, како би изгледао свијет?

 

"Ово што смо ми направили, многи су већ направили, али сасвим случајно. Неплаћање кредита је и довело до кризе. Не толико мали кредити и приватне хипотеке, колико велике компаније које су подигле кредите и изградиле огромне зграде и на крају нису отплатиле дуг, а завршиле су банкротом. Шанса да се овај план прошири глобално, вјероватно није могућа. Али, важно је ширити идеју о малим промјенама и одлукама којима можете свијет учинити бољим мјестом за живот"

 

Имам осјећај да си ти покусни кунић наоружан бомбама који покушава разоружати систем и видјети да ли алтернатива може успјети?

 

"Оно што је најбитније је да ми градимо један други систем испочетка. Тај систем је отворене, а не затворене природе - што значи да вас нито неће приморати да постанете дио њега. У овом новом, слободном систему, можемо ревидирати све. Можемо изнова осмислити нови здравствени систем, образовни систем, економски, ријешити конфликте, и многе друге ствари. То је већ стављено на снагу кроз Каталонску интегралну задругу (ЦИЦ), и многе друге сличне пројекте"

 

Реци ми нешто о ЦИЦ-у?

 

"То је организација у којој ми градимо заједничку економију, осмишљавамо потрошњу, покривамо потребе, организирамо сав посао, те такођер успостављамо нове финанцијске односе који ће подржати нове продуктивне пројекте. Наша комуна има све, од гријања, преко основних животних намирница, до превоза, и струје – дакле, све оно што је основно за живот. Основни циљ је да она функционише као аутономија

 

Оно што нам је свима потребно је промјена у људским односима – потребно је изградити повјерење међу људима. Саставни дио револуције није само мијењање економског система, него свега. Мијењање људског бића. Ми заговарамо промјене у сваком аспекту живљења".

 

Би ли икада покушао имплементирати ове идеје кроз политичку странку?

 

"Велики проблем је што је концепт политичких странака потпуно супротан од онога што ми заговарамо. Наша организација је отворени процес који се развија кроз опћу сугласност свакога. С друге стране, систем на којем су засноване политичке странке се искључиво темељи на константном сукобљавању" 

 

 

 


Бука препорука

Економија

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.