Самоуки фотограф из Александровца: Нјегове фотографије свакодневно обилазе свијет

Срђан тврди да су га дивни моменти које је доживљавао инспирисали да узме фотоапарат у руке и почне да ствара права ремек дјела.

Tatjana Čalić / 27. јул 2017

Фотографије самоуког младог аутора Срђана Вујмиловића из Александровца посљедњих пар година изазивале су велику пажњу на свјетској фотографској сцени. Фотографије су му објављене у престижним магазинима попут Працтицал Пхотограпх, Мастерцласс Магазинес, на великим  платформама -Натионал Геограпхиц, Дисцовер Цханнел, Цанон… а до 17 августа у његовом раду може да ужива и домаћа публика. Изложба је отворена у Фото Цафé-у у Градишци.

Поред фотографије, Срђан се успјешно бави и кинематографијом и графичким дизајном.

У разговору за Буку каже да је Фото Цафé одлична идеја јер  пружа могућност многим талентованим фотографима да изложе своје радове и подијеле их са другима. 

“Посјетитеља је на дан отварања било заиста много. То су људи који ми од првог дана пружају подршку, као и многи љубитељи фотографије. Коментари су јако позитивни, а ја сам најсрећнији када видим да мој рад некога може учинити срећним”, каже Срђан, који је од малих ногу објективом “хватао” моменте из живота како би створио најбоље успомене из дјетињства.

Мали колаж са отварања изложбе Фото: Теодора Чикић

“Лјубав према фотографији сам открио гледајући оца и мајку како раде, њихову упорност и труд желио сам забиљежити објективом и заувијек сачувати од заборава. Међу тим првим фотографија, биле су и фотографије невремена и природе, за које сам у себи већ тада одвојио дио срца. Нјих вежем за своје почетке и најљепша сјећања”, истиче наш саговорник.

Каже нам и да се труди да од сваке фотографије направи мини причу. Инспирација му је све што нас окружује и настоји показати љепоту у свему, јер сматра да љепота лежи у очима посматрача, и да свако од нас може да је пронађе ако допусти да му у живот уђе чаробан свијет који фотографија и представља. 

Најчешће технике које користи су портретна фотографија, астрофотографија, лигхт паинтинг, фотографисање природе, као и тиме-лапсе фотографија. 

“Фотографисање природе и астрофотографија буде у мени слична осјећања. Бити на одређеном мјесту, боје које се стапају једна у другу, те на фотографију пренијети атмосферу, и на тај начин пружити могућност људима који нису ту да при погледу на фотографију могу осјетити све што сам и ја док сам је стварао је привилегија, јер тим пружам могућност људима да виде свијет мојим очима”, наглашава Срђан додавши да када је ријеч о портетној фотографији води се мишљу да она долази из посебних тренутака када се свијетло, магична локација и динамична композиција споје и на тај начин настане фотографија пуна емоција. Стога му доживљај  ‘хватања’ среће људи који је можда и нису увијек свјесни, пружа посебно задовољство.

“Доћи ће, вријеме када ће се они подсјетити свега гледајући фотографије, и моћи, надам се, осјетити те исте емоције. У томе је по мени моја највећа награда за рад са људима”, прича Срђан чије су фотографије објављиване на поприлично великом броју изложби, а на многима од њих није ни био физички присутан јер су биле јако удаљене. Што се тиче самосталних изложби до сада је имао двије, а у скорој будућности се спрема да овај број значајније повећа.

Као највеће признање у досадашњој каријери сматра освојено прво мјесто на реномираном такмичењу ‘Ровињ Пхотодас’ у Ровињу, гдје је његова фотографија у ‘Ландсцапе’ категорији освојила прво мјесто између око 8200 других пријављених радова

Фотографија која је освојила прво мјесто на реномираном такмичењу ‘Ровињ Пхотодас’

Интересовало нас је и колико је тешко било доћи до великих платформи  као што су Натионал Геограпхиц, Дисцовер Цханнел, Цанон, оупиц, 500п и магазине попут Працтицал Пхотограпх, Мастерцласс Магазинес...

Каже нам да није нимало лако бити примјећен међу бројним фотографима и великим именима.  Међутим, након неколико мјесеци стајања у мјесту, није дозволио себи да одустане, а када је прва фотографија објављена, све је кренуло само од себе. Једна од првих објављених фотографија је фотографија муња, а објавио  ју је Дисцовер Цханнел. 

Присуство на великим платформама за њега, као младог аутора, значи много, јер сврха свега што ради није првенствено новчана добит, већ утицај и инспирација коју неко може да пронађе међу његовим радовима, и то је нешто што га и највише весели када се деси.

Срђан вјерује да фотографија, због свог универзалног језика, има моћ да нас потакне на дјеловање.

“Фотографије многих фотографа су за мене представљале, и данас предстваљају инспирацију која ме подстиче да свакодневно напредујем колико је то у мојој моћи. Између многих коментара које сам досад добио, било је И оних који су тврдили да гледајући моје фотографије имају жељу да постигну нешто више, било то у овој области или у неким другима, на шта сам много поносан, јер никад нисам ни замишљао да бих једног дана ја имао ту привилегију да се неко угледа на мој рад као што сам се ја некада угледао на туђи”, истиче наш саговорник и наглашава да је у БиХ тешко живјети искључиво од фотографије, умногоме и због чињенице да постоји засићење у овој области. Открива нам и да је у овом послу највећу грешку коју неко може да направи је да стоји у мјесту, и зато се труди да увијек буде у покрету, да спрема нове пројекте, изложбе и такмичења са којима ће јавност врло брзо упознати.

Ово су неке од Срђанових фотографија које се могу наћи на многим фотографским сајтовима, гдје број његових пратилаца досеже и до неколико десетина хиљада. Уживајте!

 

 


Бука препорука

Вијести

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.