Случај "Драгичевић": Још једно саучесништво у заташкавању

У случај "Драгичевић" умијешао се, на неочекиван начин, Високи судски и тужилачки савјет (ВСТС).

BUKA portal / 11. јануар 2019

У Бањалуци је пред Нову годину одржан састанак предсједника ВСТС-а Милана Тегелтије и Комисије за ефикасност рада тужилаштава (какве ли ироније!) са чланом ВСТС-а и главним тужиоцем Тужилаштва РС Мухамедом Швраком, на коме је објелодањена намјера да се случај "Драгичевић" уступи Тужилаштву БиХ. Више занимљивости пратило је ово сусретање људи из правосудног независног регулатора, који се, по природи посла, редовно сусрећу по неколико пута сваког мјесеца. Једна од њих, најчешће истицана у медијима, јесте дан раније јавно изречен и приједлог предсједавајућег Предсједништва БиХ Милорада Додика да се предмет уступи Тужилаштву БиХ. Коинциденције овакве врсте не морају, али могу, имати везе. Мени је више пало у очи то што су чланови ВСТС-а дошли "на ноге" свом колеги Мухамеду Швраки да би разговарали о ономе о чему им је он досад могао и морао подносити детаљне извјештаје на сједницама ВСТС-а. И поред те необичности ништа ме не би чудило да се на том дружењу разговарало о процедуралним и правним аспектима истраге неразјашњене смрти Давида Драгичевића. Нажалост, изгледа да су најодговорнији људи за "ефикасност рада тужилаштава" расправљали искључиво о томе како сакрити неефикасност, уклонити предмет из правосуђа РС и амнестирати од одговорности појединце који су од једне трагичне смрти направили трагичан полицијско-правосудни и политички случај.

Ако се очигледна намјера оствари и предмет уступи Тужилаштву БиХ, биће то још једно лоше прикривено саучесништво правосуђа у заташкавању случаја. За оне који су осмислили ову идеју биће то и пуцањ у властиту ногу.

Десет година Влада РС и представници правосудних институција из РС жестоко су оспоравали члан 7. Закона о Суду БиХ, према коме државно правосуђе може преузимати предмете од ентитетског правосуђа. Овакво ексклузивно право Тужилаштва и Суда БиХ сматрано је неуставним подривањем ентитетског правосуђа. Зашто се однос према државним правосудним институцијама и њиховим овлаштењима преко ноћи промијенио у тужилачком случају "Драгичевић"? Нема разумног објашњења, осим да се и члан 7. и "неуставне државне институције" Тужилаштво и Суд БиХ признају када то правосуђу и политици у РС одговара! Таква врста институционалне и политичке недосљедности говори о карактеру власти и политике и професионалној (не)зрелости људи који управљају правосуђем.

Прије десетак година Окружно тужилаштво из Источног Сарајева затражило је образложеним писмом од Тужилаштва БиХ да преузме предмет из њихове надлежности (случај "Ждрале"!), с образложењем да ентитетско правосуђе није у стању да оконча овај случај, алудирајући на спрегу полиције с организованим криминалом у РС. Тужилаштво БиХ је овај предмет преузело, али нико није разматрао проблеме због којих Окружно тужилаштво у Источном Сарајеву није било у стању да спроведе истрагу у убиству Маузера.

Случај неразјашњене смрти Давида Драгичевића би био други случај убиства који правосуђе у РС није у стању да оконча! За људе који управљају правосудним институцијама, као и за ВСТС, ова два случаја била би знак за аларм. Поставља се питање да ли правосудни систем у РС заиста постоји ако није у стању да се носи с класичним криминалом!? Неко би требао да одговори на питање зашто тужилаштва у РС нису у стању да спроводе истраге у предметима убистава? Да ли су проблеми у сарадњи са полицијом, или тужилаштва нису у стању да управљају истрагама. Ко ће у РС да осигура владавину права ако то нису у стању полиција и правосуђе?

ВСТС је прије одлуке о уступању случаја "Драгичевић" Тужилаштву БиХ морао да утврди да ли је проблем у управљачкој и персоналној структури Окружног тужилаштва Бањалука или су проблеми у функционисању у МУП-у РС. Ако је проблем у бањалучком Окружном тужилаштву, случај је требало да преузме Републичко тужилаштво. Није ваљда да ни тамо нема ко преузети истрагу!? Тако би се случај ријешио у складу са законом у оквирима тужилачког система. Ако су проблеми у полицијским структурама, требало је утврдити има ли у (не)раду полиције обиљежја кривичних дјела (злоупотреба овлаштења) или су у питању некомпетенције или неки други разлози. Другачије речено, прије одлуке о уступању предмета Тужилаштву БиХ, јавност је требало да зна због чега се предмет уступа и шта је законски основ за уступање. На крају, и Тужилаштво и Суд БиХ морају имати пред собом чињенице које ће бити правни основ за преузимање предмета из надлежности ентитетског правосуђа.

Будући да ВСТС није разматрао правне околности случаја, очигледно је уплитање у случај "Драгичевић" услиједило из неких других разлога. Није моје да о томе нагађам. И о томе треба да се разговара у институцијама државне власти.

Без обзира на то да ли је план скован у дослуху политике и правосудног врха, ради се о трагичном незнању и кратковидости, које ће продубити проблем и ескалирати у нежељеном смјеру. Случај ће упловити у још мрачније воде, жртве трагичног случаја и даље ће пролазити пакао неизвјесности и различитих облика виктимизације, а правосуђе и политика ће се ваљати у властитом блату. Изгубиће много и политика и правосуђе.

Шта би пребацивањем предмета институцијама државног правосуђа могао добити Давор Драгичевић? Само сатисфакцију да је у случај увукао независну државну институцију (ВСТС) и државно правосуђе и тиме показао да је правосудни систем урушен од врха до дна, а државне институције под контролом неидентификованих центара моћи. Није мало, али је ништа за правни епилог неразјашњене смрти Давида Драгичевића. Тужилаштво БиХ је институција у професионалном колапсу, која због недостатка компетентне управљачке структуре није у стању да спроведе најједноставнију истрагу и ријеши ниједан озбиљан случај организованог криминала. Није у стању ни да се носи с криминалом у властитим редовима. Све што се везује за ову институцију су скандали у које су упетљани тужиоци. Шта ће Тужилаштво БиХ преузети? Ништа! Преузеће истрагу које нема и записнике о уништеним доказима. С ким ће сарађивати? С људима који су, можда, учествовали у опструкцији истраге!? Шетање предмета по институцијама је опробан механизам куповања времена до застаре кривичног гоњења.

Развој догађаја показује да несрећни Давор Драгичевић с неизмјерном људском патњом тумара беспућем у жељи да се разјасни смрт његовог сина. Надао се да ће му Анкетни одбор Народне скупштине помоћи да дође до истине, да би на крају схватио да се радило о политичком игроказу, у коме је требало избацити из игре опозицију. Након тога повјеровао је да ће му у томе помоћи независни адвокатски тим, да би се касно увјерио да тим није ни независан, а ни његов (с изузетком адвоката Ифета Ферагета!). Сада му се чини да је дохватио сламку спаса приближавањем Тужилаштву БиХ. Нажалост, неће му дуго требати да се увјери да је поново упао у исту замку. Корисни идиоти у служби система чине све да га у томе спријече и покажу своју моћ, чак и када постаје очигледно да то што раде руши тај исти систем.

За утјеху, храброст Давидових родитеља да без страха дижу глас и истрајавају на путу истине и правде показује да човјек и људске врлине још постоје. А њихова нада и наивно вјеровање да је систем на њиховој страни доказ су да иза њих не стоји никаква озбиљна политика, а поготово не озбиљна служба.

Била би срећа за нашу будућност да су са Давором и његовом групом све политике и сваки политичар. Храброст која се бори боља је од слабости која траје!

Извор: Независне


Бука препорука

Колумне

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.