Судбина Националног парка “Сутјеска” у рукама посланика Народне скупштине РС

Наташа Црнковић, предсједница Центра за животну средину рекла је да су данас, симболично у 5 до 12, предали петицију у Народну скупштину РС.

Maja Isović / 11. фебруар 2015

Више од 6.000 потписа који су скупљени петицијом “Хидроелектране у НП Сутјеска нису јавни интерес” предано је данас на протокол Народне скупштине РС.

Шест хиљада потписа је дупло више него што је било потребно за покретање грађанске иницијативе којом се од Народне скупштине РС тражи доношење закључка да градња малих хидроелектрана у Националном парку Сутјеска није од јавног интереса.

Петиција се спроводила на 12 локација у Републици Српској, у Бањалуци, Фочи, Приједору, Прњавору, Новом Граду, Бијељини, Добоју, Челинцу, Градишци, Мркоњић Граду, Зеленковцу и Лопарама.

Наташа Црнковић, предсједница Центра за животну средину рекла је да су данас, симболично у 5 до 12, предали петицију у Народну скупштину РС.

 

Наташа Црнковић са петицијом

 

“Сам циљ ове грађанске иницијативе и прикупљања петиције је да се малим хидроелектранама које су планиране у НП Сутјеска укине статус ‘од јавног интереса’. У коначници очекујемо да ће ова грађанска иницијатива ускоро доћи пред Народну скупштину,  односно пред дневни ред и посланике и да ће они у коначници укинути статус ‘јавни интерес’ малим хидроелектранама”, рекла је за БУКУ Наташа Црнковић након предаје петиције. Додаје да ће Иницијатива тек сада кренути у Скупштинску процедуру, а из Центра се надају да ће се она у скоријем року бити на дневном реду. “Треба напоменути да је просторни план НП Сутјеска поново био на дневном реду друге сједнице, а њега је Влада РС повукла пар минута прије него што је сама сједница почела, што смо ми и тражили од Владе и то сматрамо позитивним примјером. Тај просторни план је био споран управо у дијелу који се тиче малих хидроелектнара и саме зонације националног парка. Исти просторни план је у фебруару прошле године повучен са дневног реда НС и у међувремену није било никаквих измјена, тако да нам је циљ опет био повлачење са дневног реда”, истиче она.

 

Велики број новинара је пратио предавање петиције у НС РС

Црнковић каже да они очекују да до изградње малих хидроелектрана неће доћи, а надају се да ће Сутјеска бити један примјер, јер су струка и јавност стали на њихову страну. “Струка и цивилни сектор су јасно рекли да хидроелектнама није мјесто у Националном парку. Доста је проблематичних ситуација у цијелој БиХ када говоримо, не само о хидороелектранама, него генерално узурпације заштићених подручја, гдје се читав сектор заштите природе покушава обесмислити. Ми сматрамо да ће са Сутјеском ускоро бити позитиван расплет ситуације”, каже Црнковић. СТРУКА И ЈАВНОСТ СУ ЈАСНИ Она напомиње да је ова петиција послије 2,5 године само једна од активности на заштити Националног парка Сутјеска коју је Центар за животну средину провео. Од суда, до петиције из Центра напомињу да ће до расплета ове ситуације користити сва законом могућа средства за борбу да се ово подручје заштити. Наташа Црнковић каже да је тешко борити се за заштиту животне средине,  а велики подршку даје им и јасан глас јавности да Национални парк Сутјеска треба да се сачува, док је и струка врло јасна по овом питању. “Републички завод за заштиту културног, историјског и природног насљеђа је дао негативно мишљење конкретно на просторни план Националног парка Сутјеска, гдје су спорне хидроелектране. Ми имамо аргументе на нашој страни, а са друге стране међународне институције и организације су врло јасни по овом питању. Имамо доста енергије и снаге и истрајаћемо. Проблем је што не постоји довољан дијалог и надамо се да ћемо у народном периоду успјети доћи до тога да сједнемо заједно са представницима власти, струке и инеститора и да видимо која су могућа и прихватљива рјешења”, објаснила је она.

 

Поред заштите подручја у НП “Сутјеска” већ шесту годину Центар се бори против планиране мале хидроелектране на самом изворишту ријеке Сане. Објашњава да то подручје није већ заштићено, али је планирано да оно буде парк природе. “Ријека Сана је само још уз четири ријеке у РС у првој зони по квалитети воде. То је једна врло тешка борба коју водимо и не видимо разумијевање од стране власти по овом питању. Сличан је случај и са мочварним подручјем ‘Бардача’”, напомиње Наташа Црнковић. Подсјетимо да је Кампања Битка за Сутјеску покренута као одговор на планове за изградњу малих хидроелектрана у Националном парку Сутјеска. Инвеститор „Дрина Хдро Енерг“ из Угљевика планира изградити пет малих хидроелектрана, двије на ријеци Сутјесци и три на Хрчавки. Национални парк „Сутјеска“ је најстарији и највећи национални парк у БиХ који се од свог оснивања, 1962. године бави туризмом. „Сутјеска“ је по својим природним вриједностима и љепотама бисер РС и БиХ. Овај Национални парк обухвата пространо планинско подручје на тромеђи Босне, Херцеговине и Црне Горе, оивичено ријекама Пивом, Дрином, изворишним током Неретве, те планинским масивима Биоча, Вучева, Маглића, Волујака, Лебршника и Зеленгоре.

 

Површина парка износи 17.250 ха, од чега је преко 66 одсто покривено шумама, а остатак чине ливаде, пашњаци и голети изнад горње границе шума, а прашума Перућица је једна од посљедњих прашума у Европи. Поред тога, Национални парк “Сутјеска” управља ловиштем “Зеленгора, које захвата површину од око 53.240ха. Грађани су, по овом питању, јасно рекли “НЕ” малим хидроелектранама, а сада је све у рукама народних посланика и њиховој еколошкој свјесности и потреби за очување Националног парка “Сутјеска”.

 

 

 

 

 

 


Бука препорука

Друштво

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.