Суддеутсцхе Зеитунг о Давиду и Давору Драгичевићу: ПОНОВО ЗАЈЕДНО У ЕГЗИЛУ

Прије годину дана у Републици Српској настрадао је Давид Драгицевиц. Његов отац је увјерен да се ради о једном бруталном убиству, прикриваном од стране дрзаве. Отац је преузео посмртне остатке свога сина, да би га сахранио по други пут.

BUKA portal / 15. март 2019

Кафа се скоро охладила, у том тренутку  Давор Драгичевић говори: “Ово што сада долази, то ће бити најтежи дан у мом животу.” Добри дани су за мога сина ионако прошли, а црни облак је сада стално над њим, био он у Босни или у сигурном егзилу. Међутим Давор Драгичевић мора овога петка да спусти његовог сина у гроб. По други пут.

Прича о смрти 21-годишњег студента из Бање Луке, младића са дредовима, раздраганог осмијеха је прерасла у трагедију са више чинова  и у један политичко-криминални филм са још неизвјесним завршетком. Давид Драгичевић је прије годину дана, 24. марта 2018. год. након  6-дневне потраге пронађен мртав у свом родном граду у Републици Српској. Тијело младића је лежало у отвореној канализацији, а полиција је убрзо изјавила да је Давид, надрогиран, испрва провалио у једну кућу, а затим док је бјежао “случајно” упао у канал и утопио се.

Ожалошћени отац постаје вођа покрета коме се прикључују на десетине хијада људи.

Давор Драгичевић није повјеровао у ову причу прије свега што његово дијете није било проблематично нити је изглед његовог тијела потврђивао полицијску верзију. На тијелу су били видљиви ужасни трагови мучења, а језиве фотографије је Давор могао показати и на свом ноутбуку. Његова самостална истрага – снимци са надзорних камера, обдукција и анализа косе која је показала да нема трагова дроге учврстиле су његову сумњу: “ Давид је убијен и починиоци су криминалци, полиција и политичари који се међусобно штите.”

Ова изјава је кроз његове крике одзванјала свијетом, Бањалуком и њеним улицама. Од ожалошћеног оца, ратног ветерана и конобара настаје вођа једног политичког покрета, који се проширио по читавој Босни и Херцеговини, покрета, чији вођа убрзо постаје гоњен од стране власти. “ Постали смо највећи проблем за Милорада Додика” – говори  Драгичевић.

Додик је вођа српског дијела становништва, који аутократски влада својим „царством“. Изненада је морао да доживи како се припадници покрета „Правда за Давида“ основаном од стране Давора Драгичевића, свако вече окупљају на главном тргу те захтијевају разјашњење околности под којима је настрадао Давид и буне против корупције, криминала и политичког угњетавања у Републици Српској. На десетине хиљада људи су се мјесецима окупљали на главном тргу што додатно објашњава чињеница да фејсбук групу “Правда за Давида “ прати преко 300 000 људи.

У децембру, након 9 мјесеци свакодневних протеста, на улицу излазе полицијске снаге Милорада Додика које врше насиље и хапшења над демонстрантима. Давор Драгичевић је морао “нестати” јер му је пријетила опасност од хапшења због наводног угрожавања безбједности и кршења уставног поретка.

“ Знао сам да ме планирају ликвидирати ”, каже Давор. Један припадник полиције ме на то упозорио. Од тада се Давор јављао повремено видео позивима припадницима групе “ Правда за Давида “, не откривајући своју локацију, али тврдећи да је на сигурном мјесту и код добрих људи.

“На Давидов рођендан, 31. јануара сам напустио Босну и Херцеговину. “О повратку и не размишља. Учи њемачки, и  жели колико-толико да пронађе мир сада када је тијело његовог сина у Аустрији. “Ја не желим да мој син остане покопан у тој мафијашкој држави. “ Када је Давид овдје, бар му могу бити близу, а убиће не могу да долазе на његов гроб и смију му се јер су до сада прошли некажњено.

Драгичевић се жели наставити борити даље тврдећи: „За мене више никада неће бити мира.“

У уторак су ексхумирали Давидово тијело. Био је један тмурни и хладни дан у Бањалуци. Давор је сједио у својој соби и гледао видео ексхумације његовог сина преко фејсбук странице „Правда за Давида.“ Није одговарао на телефонске позиве и желио је бити сам. Видио је како су људи у заштитним одијелима извукли сандук из гроба, отворили га и посмртне остатке његовог сина положили у нови сандук. Давидова мајка, која живи у Аустрији је пришла и пољубила сандук, а онда се колона формирала и испратила Давида на пут без повратка. Само што даље од Босне.

„То је тај дан када сам завршио са Републиком Српском“, каже Драгичевић. Он је напустио своју земљу, али своју борбу наставља даље. На помоћ политике у егзилу и не рачуна. Од Европске уније се осјећа издано. У децембру се састао на позив ЕУ представника са 21 дипломатом у Босни и Херцеговини. “Приложио сам све доказе о Давидовом убиству”, тврди Драгичевић. 

Недуго након премлаћивања демонстраната и забране њиховог окупљања, огласила се и ЕУ: Ови догађаји су један алармантни сигнал за тренутно стање у Босни и Херцеговини. “

Конкретних санкција није било. “ЕУ и даље финансира убиства”, изјављује Давор Драгичевић.

Он сада жели извршити притисак из иностранства. У Бечу је вец основао организацију под именом „ Правда за Давида и сву дјецу у Босни и Херцеговини.“ Убрзо сљедују и представници у другим европским градовима који су у већој мјери насељени нашом дијаспором. Његов живот је сада прозет тугом, бијесом и вољом да истјера правду до краја. „Моја снага долази од Давида“, казе Драгичевић.

Овога петка ће му требати јако пуно снаге јер је у подне сахрана његовог сина Давида на гробљу у градићу удаљеном 60-ак километара од Беча - Wиенер Неустадт (Винер Нојштат). Нада се доласку доста људи из Босне и Херцеговине, Њемачке и Швајцарске. Драгичевић ће се тамо први пут након његовог одласка из Босне  показати у јавности.

„Давид ће овдје пронаћи свој мир, а за мене мира никада више неће бити. Једноставно се превише тога десило.“ 
 

Извор: Суддеутсцхе Зеитунг

Превела за Буку Тамара Трифуновић


Бука препорука

Друштво

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.