Тамо гдје жене владају

Кад се роди дјечак, кажу: 'Ех, шта год да нам је Бог подарио је у реду...'

BUKA portal / 26. новембар 2018

Када су дошљаци из Европе овде стигли, дали су јој надимак "Шкотска Истока", због зелених, стрмих брда. Игром судбине, данас је Мегалаја, држава у североистичној Индији, позната као највећи произвођач тартанских шалова које носи читава земља већ од ране јесени. У њој је и село Черапунджи, у којем је једне године пало 26,5 метара кише, што је још записано у Гинисовој књизи рекорда. У њој је, како је то недавно објавио ТВ-канал "Франце 24", на хиљаде деце приморано да у ропским условима ради у рудницима угља.

Али, ништа од тога ових дана не изазива толико пажње и не диже толико халабуке као покушај да се промене вековима стари обичаји који Мегалају чине једним од најчуднијих друштава на свету.

У овој држави од три милиона становника, чије име на Санскриту значи "дом облака", па чак и у главном граду, Шилонгу, главну реч воде жене. Не у метафоричном смислу. Већ у - сваком. Овде влада матријархат. Када ступите у брак, узимате женино презиме. На жене се воде све некретнине. Већину званичника, укључујући и полицајце и градоначелнике, чине жене - мада је председник државе ипак у панталонама. Што је помало чудно, јер у изборним комисијама седе искључиво оне, пише ББЦ.

Сада се појавила организација, па, мушких сифражеткиња, која жели то да промени.

Кит Паријат, председник "Сингконг-Римпеи-Тимаи", покрета за мушка права, каже да је време да се каже "доста" угњетавању мушкараца од стране пола који у овом делу Индије није само нежнији, већ и важнији.

"Ми не желимо да женама одузмемо било каква права", каже он. "Само бисмо да будемо на истом нивоу као и оне".

Паријат је срушио традицију дужу од миленијума када је узео очево "девојачко", а не мајчино презиме. Он тврди да матрилинеарност штети генерацијама Касија, домородачког племена које чини већину у Мегалаји, и да се многи због угњетавања одају алкохолизму и дрогама.

"Ако желите да сазнате колико су код Касија жене фаворизоване, довољно је да одете у породилиште", прича Паријат. "Ако се роди девојчица, окупљена породица ће да почне да слави и вришти од среће. Ако се роди дечак, само ће учтиво једни другима промрљати 'Ех, шта год да нам је Бог подарио је у реду...'".

Паријат наводи бројне примере како су његови сапатници системски деморалисани. Има чак и једну фасцинантну теорију о улози рода у локалном, Каси језику.

"Дрво је мушког рода, али када га прерадите у грађу, оно постаје женског рода", почиње он. "Слично је са већином именица на нашем језику. Када нешто постане корисно, увек је женског рода. Матрилинеарност ствара културу мушкараца који се осећају потпуно беспотребнима".

Патриша Мукум, уважена уредница најтиражнијег дневног листа у Шилонгу тврди да је њено наследство - и оно што, да простите, има у гаћама - само један од разлога што је успела да се нађе на тако високој позицији. Она додаје да и даље постоје случајеви, углавном преузети из суседних индијских савезних држава, да се жене искључују из политичког одлучивања.

Па ипак, као мајка троје деце - од три различита мушкарца из Каси племена - она прва признаје да јој ова друштвена "аномалија" омогућава да, много више него што је то случај на Западу, буде у исто време успешна пословна жена и остварена као мајка. Тамо, преко границе, налази се држава Западни Бенгал, где је све другачије.

"Наша култура нам је створила један веома сигуран свет. Једно право уточиште за жене, можда и једино те врсте на свету", говори госпођица Мукум.

Баш су из Мегалаје први дана ове године стигле највеће осуде савезног министра полиције, који је изјавио да су жене понекад саме криве за силовање и насиље, јер се превише изазовно облаче. Понуђено му је да дође у ову државу, где би га лепши пол на нимало леп начин научио памети. Одбио је.

Мегалаја има аграрну економију. Ту расту кромпир, пиринач, банане и ананаси. Већину чине хришћани, са чак 70,3 одсто, што значи да је ово једна од само три индијске државе са хришћанском већином. Око 13 одсто је хиндуиста, док десет одсто и даље практикује традиционалне, анимистичке религије.

На путу до удаљеног села, у брдима Источни Каси, новинар Би-Би-Сија среће 42-годишњу Мери. Она је "Кун каду", најмлађа ћерка у фамилији, она која по обичајима мора да остане да живи са родитељима док год не наследи породичну кућу. Са њима живи и Алфред, њен шест година млађи супруг.

Мери каже да жене овде не верују да мушкарци могу да брину о новцу. Па су оне то преузеле на себе. Док она то изговара, Алфред мудро ћути. Понекад се само осмехне. Онда она наставља:

"Већина мушкараца из нашег села напусти школу, како би помагали очевима на пољу. Жене владају, мушкарци раде. Зато ретко који од њих има добро образовање."

Алфред се поново осмехује. Мери каже да није чула да се у Мегалаји основао покрет за права мушкараца, али је убеђена да се систем никада неће променити. Алфред не скида осмех Мона Лизе. Чак ни када се поведе разговор о богомољки, која поједе свог партнера након секса, он неће проговорити ни речи.

Чак ни када га, на одласку, новинар изравно упита шта мисли о матрилинеарном систему, он ће ћутати. Пауза је дуга, помало непријатна. Као да пролази читава вечност.

"Он то воли", каже Мери.

Извор Недељник


Бука препорука

Репортаже

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.