Термоелектране на угаљ: Проблеми се гомилају широм Балкана

У позадини данашњег састанка Кине и земаља Средње и Источне Европе – пројекти изградње нових термоелектрана обилују неправилностима

Maja Isović / 16. децембар 2014

Организације ЦЕЕ Банкатцх Неторк, Центар за животну средину, ЕкоТим и Центар за екологију и енергију из Бањалуке и Београда саоштиле су да у позадини данашњег састанка Кине и земаља Средње и Источне Европе – пројекти изградње нових термоелектрана обилују неправилностима. “Док се трећи годишњи самит вођа Кине и Средње и Источне Европе захуктава у Београду, проблеми се гомилају широм Балкана на пројектима изградње нових  термоелектрана на угаљ. Само данас је Секретаријату Енергетске заједнице поднесена службена жалба, због планиране термоелектране од 600 М, Угљевик 3, те објављена нова анализа која показује да ће нова планирана термоелектрана од 450 М – Тузла 7 највјероватније бити економски неодржива”, саопштено је данас из ових организација. Истакнуто је да се жалба везана за ТЕ Угљевик 3 бави њеном неусклађеношћу са ЕУ Директивом о студији утицаја на животну средину, будући да се у Студији утицаја на животну средину за ову електрану не може наћи већина информација кључних за процјену штете коју рад овог постројења може изазвати. “Највећи проблем је чињеница да су подаци за СО2, НО и прашину нетачне. Међутим, Министарство за просторно уређење, грађевинарство и екологију Републике Српске ово није примијетило, те је на основу оваквог нетачног документа додијелило еколошку и дјелимичну грађевинску дозволу, тиме не испоштовавши  Закон о заштити животне средине Републике Српске а ни обавезе Босне и Херцеговине према Енергетској заједници”, објашњено је у саопштењу. НОВА АНАЛИЗА Данас објављена анализа за нови блок-Тузла 7, коју је израдио економиста Владимир Цвијановић, показује да би у случају чак и минорног пораста трошкова за планиране кредите, цијене угља или улагања у руднике, инвестиција у Тузлу 7 постала економски неисплатива. Пораст цијене сва три фактора се притом сматра вјероватним. “У прилог томе, чини се да Федерација Босне и Херцеговине планира да пројект ослободи од  плаћања ПДВа, тиме оштећујући буџет за износ од 133 560 500 ЕУР, самим тим субвенцирајући пројект. У документу који је представљен пред парламентом ФБиХ се такође наводи могућност да ће Влада ФБиХ да потпише дугорочни уговор о куповини електричне енергије, који се такође може посматрати као субвенција за пројект тиме ризикујући да подвргне потрошаче плаћању виших цијена од неопходних у случају да договор буде лоше изведен”, напомињу. КАТАСТРОФАЛНА ГОДИНА ЗА УГАЉ Из ових организација додају да ова нова открића долазе при крају иначе катастрофалне године за угаљ на Балкану. Након великих поплава у руднику Колубара (Србија) и Шикуље (БиХ) у мају, те Костолац  (Србија) у јулу и августу, експлозије у ТЕ Косово А у јуну у којој су погинула два  радника, рударске несреће у руднику Распоточје (БиХ) у септембру у којој је живот изгубило 5 рудара и двије несреће са фаталним исходом у руднику Колубара . Игор Калаба из Центра за животну средину каже да нам посљедња сазнања јасно поручују да је вријеме да престанемо третирати сектор угља као свету краву која ће спасити наше економије. “Након детаљнијих анализа нам постаје јасно да угаљ више није и не може бити покретач наше економије, већ само додатни терет. Последња ствар коју сада требамо је случај попут онога у Шоштању у Словенији. За овај пројект се предвиђа да ће стварати годишње губитке од 70-80 милиона еура, притом запошљавајући само дијелић људи који је спомињан у почетку”, додаје он. Ријад Тиквеша из организације Екотим каже да кинеске компаније у посљедње двије-три године показују све јачи интерес за улагање у енергетски сектор регије, али ми њима и другим инвеститорим предлажемо да обрате пажњу на нове облике обновљиве енергије попут вјетра и сунца умјесто на лоше  испланиране пројекте на угаљ. Подсјетимо да смо прошле године објавили информацију да кориштење прљавог угља има економске, еколошке и здравствене посљедице. Здравствени трошкови као посљедица прљавог угља, које је могуће избјећи, у БиХ, Црној Гори и Србији, износе 6.5 милијарди еура. Више о томе прочитајте у везанм тексту: Бука Анализа: Еколошки ризици термоелектрана по здравље људи у региону

 

 

 


Бука препорука

Бука деск

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.