Упознајте Матеу из Тузле која студира на три факултета и говори 18 страних језика: И ја сам отишла у “бијели свијет” у потрази за бољим образовањем и животом

Упоредо сам учила енглески и шпански, па сам тако с осам година оба говорила течно...

Maja Isović Dobrijević / 12. фебруар 2019

Foto: Privatna arhiva

 

Матеа Брандалик, рођена је 1996. године у Тузли, гдје је завршила основно и средње образовање, а по завршетку Опште гимназије Католичког школског центра “Св. Фрањо” одлучила се на живот и студиј у једном од најљепших европских градова, Бечу. Млада Тузланка студира не један, већ три факултета, па тако на Бечком универзитету студира славистику и оријенталистику, а политичке науке на Универзитету у Салзбургу.

Поред тога што студира на три факултета, Матеа говори 18 страних језика, што је повод да за БУКУ разговарамо са овом младом дјевојком о њеној страсти за страним језицима, али и плановима за будућност.

Матеа, када си открила да су страни језици оно што те привлачи, али и оно што ти добро иде?

Страни језици су ме почели привлачити још од малих ногу. Као дијете нисам била свјесна колико добро владам њима, те мислим да сам тек у тинејджерским данима кроз разговоре с вршњацима из других земаља схватила да имам наклоност ка језицима.

Који је први језик који си научила, са колико је то година било?

Своје почетке вежем за вријеме док још нисам знала ни читати ни писати, али сам по причи мојих родитеља већ с три године помно пратила цртиће и несвјесно кроз њих упијала стране ријечи. Упоредо сам учила енглески и шпански, па сам тако с осам година оба говорила течно. Мама би ме често тестирала тако што би ме позвала у дневну собу, а ја бих окренула леђа телевизору и тако јој симултано преводила на босански шта причају на филму или серији.

 

 

Како је кренуло даље са језицима?

Након шпанског и енглеског сам с осам година почела учити њемачи у школи страних језика. Како сам релативно брзо напредовала на курсу, одлучила сам наставити с приватним часовима. Након тога ми се родила жеља за учењем других романских језика, тј. за талијанским и француским. Истовремено сам уз помоћ шпанског брзо савладала и португалски – језик на који сам данас јако поносна зато што сам га научила сама. Разлог томе је што је моје прво преводилачко искуство управо било везано за превођење научних текстова с енглеског на португалски.

Да ли тренутно учиш неки нови језик? Колико ти треба времена да савладаш један језик?

Тренутно учим ирски, а ускоро почињем и с велшким. Много тога зависи од скупине којој припада језик који учим, односно, од тога да ли већ говорим неки језик из исте. Ирски и велшки припадају келтској скупини језика, али различитим подскупинама, тј. ирски је гоиделски, а велшки бритонски језик. Већ сам примијетила неке сличности у ријечима и реченичној структури, мада та два језика нису међусобно разумљива. За језике као што су македонски и словеначки ми је требало свега неколико мјесеци да течно проговорим због сличности с мојим матерњим језиком. У македонском је олакшавајућа чињеница то што је вокатив једини падеж који је опстао у језику. Знање македонског ми такођер омогућује да разумијем бугарски те се с пријатељима из Бугарске споразумијевам тако што они причају на бугарском, а ја на македонском. С друге стране, аглутинирајућем језику као што је турски сам морала посветити више времена да бих досегла виши језички ниво зато што припада породици туркијских језика и има сасвим другу реченичну структуру и тежак глаголски систем.

Одлучила си се да студираш у Аустрији, а похађаш не један, већ три факултета? Како се сналазиш на студијама, успијеваш ли испратити све обавезе?

Да, студирам славистику и оријенталистику на Бечком универзитету и политичке науке на Универзитету у Салзбургу.  Поприлично је тешко ускладити обавезе и бити једнако посвећен свим факултетима. Сваки семестар се догоди да ми се неке вјежбе или семинари преклапају па будем приморана одлучити се за један. Дан ми углавном започиње ујутру у 9 и завршава увечер у 8, али лакше подносим умор кад се бавим нечим што волим, а то су у овом случају језици.

 

Који језик ти је најдражи и зашто?

Тешко је издвојити само један. Са сваким језиком имам посебан однос, али ако бих морала издвојити пар њих с којима сам доживјела, како ја то волим рећи – највећу хемију, онда би то били арапски, бјелоруски и грчки. Оног тренутка кад сам као дијете први пут чула арапски, помислила сам како на свијету не постоји ништа љепше од његове мелодије и да га једног дана желим говорити.

Колико кроз језик откриваш и стране културе, колико ти је важно упознати и дух народа језика који говориш?

С учењем језика свакако долази и упознавање културе држава гдје се тај језик говори. По мени је то јако важан елемент зато што на тај начин учите и обичаје неке земље које бисте требали познавати кад отпутујете тамо. У иранским земљама ме највише фасцинира прослава Новруза, односно перзијске Нове године која се углавном обиљежава 21. марта. Постоји читава процедура прије почетка празника, као што је темељито чишћење куће, куповање нове гардеробе и фарбање јаја. Непроцјењиво искуство сам имала као гост на истој прослави коју је приредила моја пријатељица из Ирана. Њена породица је с одушевљењем разговарала са мном на перзијском и учила ме новим ријечима и обичајима.

Када су у питању млади у БиХ, које проблеме видиш као највеће, шта би се требало радити да младима буде боље?

Као највећи проблем видим незапосленост и вољела бих ускоро видјети корак напријед на том пољу. Младима је неопходно пружити шансу да пронађу посао у струци. Поред тога сматрам да се свим студентима треба омогућити бесплатно школовање како би сви имали једнаку прилику сутра показати своје знање на пословном плану.

 

 

Све већи број младих, али не и само о младих, трајно одлази из БиХ у потрагу за бољим животом. Како ти гледаш на ову миграцију која је погодила нашу земљу?

Мислим да је за сваку државу поражавајуће кад толико младих одлази из ње. С друге стране, немам право никога критизирати зато што сам и ја отишла у “бијели свијет” у потрази за бољим образовањем и животом. Жао ми је што се такве ствари догађају, али чини ми се да вишегодишње незадовољство системом међу младима једино може довести до њиховог напуштања ове земље.

Како видиш своју будућност, гдје се видиш за неколико година?

У будућности бих се вољела наставити бавити превођењем, посебице симултаним и консекутивним. Још увијек не могу са сигурношћу одредити државу у којој ћу се скрасити, али вјерујем да ће вријеме и то показати.

 

 

 


Бука препорука

Интервју

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.