Већина људи ово слово није у стању написати, а чита га

Да ствар буде луђа, многи би се заклели да оно нити не постоји, иако га прочитају небројено пута дневно

BUKA portal / 07. новембар 2018

На прву звучи тотално уврнуто, то да постоји слово абецеде које већина људи није у стању написати. У најмању руку зато што у животу потрошимо срамотно пуно времена учећи слова. То је умало попут обреда, фаза у којој сједимо за столом, стишћемо у руци превелику оловку и исписујемо свако слово абецеде стално и изнова, све док не постану савршена. А на крају...

Знанственици са Свеучилишта Јохнс Хопкинс објавили су резултате врло чудног истраживања у којем су открили да, ако их се пита о двије врсте малог слова "г", већина људи погријеши. Скоро нитко од испитаника није био у стању исправно га написати, већина није знала одабрати оно исправно написано из скупине у којој је једно било исправно, а неколико других погрешних. А неки су чак тврдили да двије верзије малог "г" нити не постоје... Иако га стално виђају. Ево у чему је ствар: Сватко тко пише мало "г" руком, скоро га сигурно пише "рукописно", с отвореном кукицом доље.

Тако су нас учили у школи, тако нам се урезало у памћење. Друга врста је "типографско" мало "г". То је оно са затвореном кукицом доље и већином се користи у принтаним медијима, посебно у најуобичајенијим фонтовима као Тимес Неw Роман. Супер је уобичајено и књигама: Тиме је утврдио да га користи 74 посто дјечјих сликовница, да се налази у 89 посто дјечјих књига, те огромних 97 посто књига за одрасле.

Но, људски мозак свеједно се понаша као да га није у стању упамтити. Истраживачи су испитаницима задали неколико задаћа, укључујући ону с једноставним одабирањем исправно "рукописно г" између неточно написаних. Већина људи није била у стању. 

Како је могуће да људи без проблема читају слово које нису кадри написати или препознати ако је извучено из контекста?

Дио објашњења могао би бити у томе да већина дјеце не учи писати "типографско г", па се лекције баве на рукописну верзију. Тиме објашњава да тим процесом типографска верзија постаје пуки стилистички концепт, у мањој мјери слово, а ту се скрива разлика. Ми то слово требамо само препознати, не и написати га, па се лијени људски мозгови тиме не гњаве. Истраживачи кажу да је то врло важно из неколико разлога. Они сумњају да би дјеца, која од ране доби имају проблема с читањем, могла бити збуњена тим уобичајеним словом. Постоје и двије верзије "а", али то се не чини толиким проблемом. А, признајмо си, доиста нема смисла учити дјецу писати на један начин, а онда читати нешто друго. Истраживачима је занимљиво и што нам то говори о чувању информација.

Ако ствари цијело вријеме видимо, требали бисмо их и запамтити. Но, из неког разлога ми смо цијело вријеме изложени том слову и облику, а да нам свеједно не остаје у сјећању некада чак нити да оно уопће постоји. То указује на то да је памћење пуно више од пуког гледања у нешто, да је чак више од уочавања значења и примјене нечега. Пуно смо комплициранији него што мислимо. Одакле је уопће дошло то одметнуто "г"?

Атлантиц је пронашао да је то криптично, мистериозно, наоко невидљиво типографско "г" оригинална верзија.

Трагови му се могу слиједити све до редовника у осмом стољећу који су цијеле животе проводили молећи се, преписујући вјерске текстове и потом се још мало молећи. Они су користили каролиншко писмо, а у њему се налазило и то чудно "г". Сви данас који сматрају да је такво "г" непотребно комплицирано, истог су мишљења као и редовници из прошлости. До 15. стољећа редовници и писари претворили су то прилично лијепо слово у неки врсту рукописне верзије коју је било лакше писати и то је оно што дјеца данас уче писати. Рукописно се увријежило зато што је тискарски строји изумљен око истог времена када је рукописно "г" ушло у готицу. Обратите мало пажњу, данданас сваки фонт готице садржи верзију рукописног малог "г". Како се онда задржала употреба типографског, оног старијег облика "г"? У ренесанси су људи напросто пожељели оживјети старе примјене, па тако и каролиншко писмо. То се показало примамљивим тискарима, зато што је такво "г" изгледало врло китњасто, али зато, кад се дође до писања руком, људи се ипак одлучују на лакшу верзију.

 

Текст је у цијелости преузет с Грунгеа.

 


Бука препорука

Тема

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.