Виктор Иванчић: Хрватски тролист

Каква је то, до врага, држава у којој се свирепа злостављања заточеника сматрају ‘особитим заслугама за Републику Хрватску стеченим у рату’?

BUKA portal / 04. јануар 2019

Каква је то, до врага, држава у којој се свирепа злостављања заточеника сматрају ‘особитим заслугама за Републику Хрватску стеченим у рату’, и то до мјере да особу коју бројни свједоци терете за таква дјела предсједница државе одликује Редом хрватског тролиста?


Вијест је сасвим фришка: на темељу чланка 98. Устава Републике Хрватске и чланака 2., 3. и 20. Закона о одликовањима и признањима Републике Хрватске, а на приједлог Државног повјеренства за одликовања и признања Републике Хрватске, предсједница Републике Хрватске Колинда Грабар Китаровић донијела је одлуку да Тању Белобрајдић, књижевницу из Вуковара, одликује Редом хрватског тролиста ‘за особите заслуге за Републику Хрватску стечене у рату’.

Одлука је донесена 28. студенога 2018. године, а ступила је на снагу 31. просинца, на дан објаве у Народним новинама.

Тања Белобрајдић досад је добивала признања само за свој књижевни рад. За роман ‘Црни капут’ (објављен 2015.) примила је награду ‘Славић’ коју Друштво хрватских књижевника додјељује ‘за најбољи књишки првијенац’, а иста јој је организација подарила и Повељу успјешности ‘Јосип и Иво Козарац’. За сљедећи роман, ‘Жена мога мужа’ (2017.), такођер је окићена наградом ‘Јосип и Иван Козарац’. Министар културе Златко Хасанбеговић 2016. ју је именовао чланицом Повјеренства за додјелу потпора за потицање књижевног стваралаштва.

Ово је први пут, међутим, да вуковарска списатељица бива одликована и за своју дјелатност изван поља литературе, наиме ‘за особите заслуге за Републику Хрватску стечене у рату’.

Иницијатива младих за људска права (YИХР) – чијом заслугом је ова вијест и угледала свјетло дана – јучер је, позивајући се на чланак 18. Закона о праву на приступ информацијама, затражила од предсједнице Републике Хрватске Колинде Грабар Китаровић да образложи на темељу којих је то заслуга одликовала Тању Белобрајдић Редом хрватског тролиста.

Приопћење из Уреда предсједнице Републике Хрватске, гдје већ према традицији промптно одговарају на упите невладиних организација, преносимо ексклузивно и у цијелости:

‘Поштовани,

Гледе Вашег питања постављеног 3. сијечња 2019., а сукладно чланку 18. Закона о праву на приступ информацијама, слободни смо приложити Вам неколико аутентичних ратних свједочанстава у нади да ћете на тај начин стећи приближну слику о томе какве су ‘особите заслуге за Републику Хрватску стечене у рату’ због којих је предсједница Републике Хрватске Колинда Грабар Китаровић књижевници Тањи Белобрајдић – која се, узгред напомињемо, некоћ презивала Дуић и као припадница 72. бојне Војне полиције свакодневно боравила у Војној луци Лора у Сплиту – додијелила високо државно одликовање.

Слиједе прилози:

Из свједочења Мирка Бабића, овјеренога код јавног биљежника:

‘Сви смо морали да скинемо хлаче и побацамо их на бодљикаву жицу која је окруживала затворско двориште. Морали смо скакати да их дохватимо, а чувари би нас дотле гађали млазом воде под огромним притиском, из ватрогасних шмркова. То би нас оборило на под, гурало по поду или залијепило за зид. Дотле би Тања Дуић, супруга заповједника Лоре Томислава Дуића, прикупљала комаде ломљене опеке и дрва, палице од дрва… тога је увијек било у близини, поред степеништа. Уживала је гађати нас доле по ногама и када нас је гонила да трчимо, да носимо једни друге… Такођер је док смо били на кругу пуцала из пиштоља на нас, односно поред нас.’

(…)

‘Обично трчиш у кругу, а она пуца из пиштоља, или удара палицама, држалицама, насадима разним, комадима цигле, опеке… па те онда доље – ми голи, боси – удара по ногама, по цјеваницама… То су страшни болови, онако испаћене… И онда јој ни то није доста било, ниси још дошао у ћелију, кад ево је опет: ‘Излази! Излази!’ поново да те туче на ходнику. Ухвати те, туче, кад некога доведе пита га: ‘Хајде, којега ћеш четника?’’

Из свједочења Весе Деретића, овјеренога код јавног биљежника:

‘Мени је одвалила нокат, и данас се види, тукла по рукама и гасила ми цигарете по рукама. Још имам ожиљке од ње што су остали. И онда станем малтене као пас на кољена и на руке, а стражар каже ‘ако се мрднеш откинут ћу ти прсте’. И онда она, управо Тања Дуић, узме пендрек и бије ме по бубрезима доље. Бије до те мјере док ме не онесвијести. И понижавала ме вербално, нема што ми није говорила, као ‘Чедо, би ли силов‘о?’’

Из свједочења Миленка Ратковића, овјеренога код јавног биљежника:

‘Дошла је то послијеподне, извели су ме на круг и она каже: ‘Да се прислониш уза зид, нос да ти дира до зида.’ Они су пуцали изнад главе. Ја сад мислим да су убили онога мога колегу до мене, овај мисли да је обратно, да је мене. И онда удри ногама. ‘Четници, улазите унутра! Нисмо данас, убит ћемо вас сутра!’ и такве неке ствари.’

Из свједочења Дамјана Трипковића, овјеренога код јавног биљежника:

‘Ја сам у једном ћошку, она ми прилази. Ја се повлачим у други ћошак, она за мном. Све прави, како да се изразим, као неке сексуалне понуде. У једном часу, а била је у некаквој мајици, прилази мени у ћошку, гдје је извадила дојку, ‘би ли мало?’ А ја сам тада био у страшним боловима, изгладнио и жедан ко пас. Не пада ми на памет. Ја узмакнем у други ћошак, она за мном… Уто је она вриснула. То као да је био договорени знак джелатима да сви улете унутра, гдје су ме тотално испребијали и пао сам у несвијест. На све сам личио након тога, али нисам личио на човјека.’

Из свједочења Гаврила Трипковића, овјеренога код јавног биљежника:

‘Наредила је да сједнем на бетон и раширим ноге. Имала је тај пут кратке пилотске чизме. Изненада ме пар пута свом снагом ударила међу ноге, оборила ме, изгубио сам свијест од снаге удараца и преврнуо се… прво чега се послије сјећам је да су ме полијевали водом из цријева.’

Надамо се, господо из Иницијативе младих за људска права, да смо овим удовољили Вашој знатижељи, те да сте стекли макар приближну слику о томе какве су ‘особите заслуге за Републику Хрватску стечене у рату’ ради којих је предсједница Републике Хрватске Колинда Грабар Китаровић књижевници Тањи Белобрајдић додијелила одликовање Ред хрватског тролиста.

Будете ли имали још каквих нејасноћа, слободно нам се обратите, јер смо Вам вољни приложити још сличних свједочења, којих у писаноме и снимљеном облику има укупно двадесет и четири.

До тада, срдачно Вас поздрављамо.’

Сада би се могло очекивати да активисти Иницијативе младих за људска права пошаљу ново питање Уреду предсједнице Републике Хрватске:

‘Сукладно чланку 18. Закона о праву на приступ информацијама, тражимо да нам одговорите каква је то, до врага, држава у којој се свирепа злостављања заточеника сматрају ‘особитим заслугама за Републику Хрватску стеченим у рату’, и то до мјере да особу коју бројни свједоци терете за таква дјела предсједница државе одликује Редом хрватског тролиста?’

Потом би се могло очекивати да из Уреда предсједнице Републике Хрватске пошаљу одговор Иницијативи младих за људска права:

‘Поштовани,

Гледе Вашег питања постављеног 4. сијечња 2019., а сукладно чланку 18. Закона о праву на приступ информацијама, можемо Вас обавијестити да је држава на коју се реферирате неизљечиво болесна, садистички изопачена, морално деструирана и, у основи, злочиначка, и то до мјере да свака новинарска шуша, попут редовног сурадника Пешчаника, узима себи право комуницирати с јавношћу у име Уреда предсједнице Републике Хрватске.’

Након тога би се могло очекивати да активисти Иницијативе младих за људска права пошаљу упит редовноме сураднику Пешчаника:

‘Што је то уопће хрватски тролист?’

Редовноме сураднику Пешчаника неће преостати друго него да се, у свом незнању, позове на Wикипедију:

‘Хрватски тролист, често и под називом Звонимиров криж, био је честа ознака међу хрватским домобранима у Првом и службена ознака Домобранства у Другом свјетском рату. Посебно су га учинили препознатљивим зракопловци НДХ крајем Другог свјетског рата, који су га носили на својим зракопловима на мјесту њемачког балкенкреуза.’

И тако тим усташким авионом, с Колиндом Грабар Китаровић у пилотској кабини и хрватским тролистом на трупу, летимо у три пизде материне…

Текст преносимо с Пешчаника


Бука препорука

Колумне

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.