Више од половине младих жели побјећи из РС и Бањалуке!

Наиме више од 50 % младих жели трајно напустити РС и Бањалуку.

Elvir Padalović / 20. децембар 2017

Један од основних проблема са којима се данас суочавају Бањалука И БиХ јесте емиграција, односно одлазак великог броја, нарочито младих људи из земље.  Након великих миграцијских промјена изазваних ратом у БиХ који је трајао од 1992. до 1995. године, те повремених пост-ратних периода интензивираног одљева мозгова из БиХ, број исељавања из БиХ је током 2016. и 2017. године већи него претходних година, показују сва релевантна истраживања.

Најновије истраживање које је још увијек у радној верзији се “Омладинске политике 2018-2020”, а спровео га је Савјет омладинских организација Бањалуке. Истраживање показује забрињавајући тренд младих за одласком у иностранство. Наиме више од 50 % младих жели трајно напустити РС и Бањалуку.
На питање  „Видите ли своју будућност и живот у Бањалуци или желите да напустите Бању Луку и Републику Српску?“ одговор је дало 983 испитаника, док њих 35 није одговорило на ово питање, показује истраживање Савјета омладинских организација Бањалука.

У Бањалуци и Републици Српској жели да остане 48,83%, односно 480 испитаника. У Бањалуци и Републици Српској не жели да остане 503, односно 51,17% испитаника.

 

Истраживање

“Више од 50% младих људи жели да напусти Бањулуку. Да би се овај број смањио и повећао број оних који желе да остану у Бањалуци, поред сарадње Града са државним и републичким органима на задржавању младости Републике на њеном подручју, неопходно је и досљедно провођење рјешења, мјера, стратегија и приједлога датих у овој ОПБЛ.” стоји у овом истраживању. Према доступним званичним подацима агенција за статистику земаља пријема и дипломатско‐ конзуларних представништава БиХ обједињених у Миграцијском профилу за БиХ, процјена укупног броја особа које живе у исељеништву, а које воде поријекло из БиХ износи најмање 2 милиона. Они чине преко 50% у односу на број укупног становништва у БиХ. Према процјенама Свјетске банке тај проценат је нешто мањи и износи нешто мало мање од 45 % што позиционира БиХ на 16. мјесто у свијету по стопи емиграције у односу на број становника у земљи. Подаци Свјетске банке се односе „само на прву генерацију босанскохерцеговачких емиграната, те отуда и разлика у укупном броју и стопи емиграције у односу на укупан број становника у земљи.“ Бања Лука и БиХ су данас суочене са знатно већом емиграцијом становништва у односу на земље регије. Према најновијим подацима Свјетске банке БиХ је „са стопом емиграције од 44.5% знатно испред Србије (18%) и Хрватске (20,9%).“

Према подацима из поменутог Миграцијског профила а који је објавило Министарство БиХ - сектор за имиграцију истиче се како су главни послијератни узроци емиграције из БиХ економске природе те да је емиграција континуирани процес. “Стопа незапослености у БиХ је износила 27,7% у 2015. години. У погледу незапослености, највећи проблем у БиХ је што је незапосленост структурне природе. То значи да највећи удио представљају особе које су незапослене више од годину дана и чине 82% укупно незапослених. Према старост,и незапосленост је најкарактеристичнија међу младима (62,3%), а према сполу, незапосленост је више заступљена код жена (30,7%) него код мушкараца (25,8%).” наведено је у Миграцијском профилу. Према Балкан Барометру 2016, већина становништва БиХ је незадовољна животом у држави, а 50% становништва би напустило БиХ и радили би у иностранству, што је уједно и највећи постотак у поређењу са земљама југоисточне Еуропе

Међутим, оно што је посебно алармантно у овој цјелокупној ситуацији јесте то што Бањалуку, Републику Српску и БиХ напуштају образовани млади људи, и то скоро 30% високобразованих људи, од чега је 11,1% љекара, по чему БиХ заузима водеће мјесто у Европи и свијету. Један од аутора истраживања Дејан Лучка каже за БУКУ да је ситуација у вези са жељом младих за оду из ове земље дешава због финансијског момента и ситуације у погледу могућности њиховог запошљавања овдје. “Цјелокупна друштвена ситуација је таква да велики број младих једноставно не види будућност на овом подручју, јер без подршке родитеља, не могу живјети животом достојним човјека. Млади вјерују да је, што каже Пушење "живот негдје другдје", и да ће тамо моћи наћи посао много лакше него овдје и зарађивати и до неколико пута више него овдје. Таква је ситуација и са средње и са високообразованима” истиче Лучка за наш портал. Наводи како је  тужно је такође да се великом броју високообразованих младих људи много више исплати да оду "вани" и да раде посао који није у складу са њиховим образовањем и способностима, него да остану овдје и допринесу напретку своје заједнице са својим знањем, јер овдје морају, ако успију добити посао, или волонтирати или радити за мален новац. “Баш зато је ово прва омладинска политика која уопште третира овај проблем и зато су и предложене одређене мјере у њој да би млади људи радије остајали у Бањалуци” наводи он. Да бисмо задржали младе људи, потребно је константно унапређивати и поправљати однос органа и институција на републичком, државном и локалном нивоу према омладини, како би задржали младе људе њиховом подручју. Потребно је створити друштвени амбијент у којем млади људи желе да остану, стварају своје породице и раде. Млади Бањалуку носе у срцу и чувају у души и зато она мора да иста осјећања покаже према њима кроз спровођење квалитетних рјешења на побољшању њиховог положаја” наводи се у овом документу.

 


Бука препорука

Друштво

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.