Зашто неки логопеди и професори страних језика имају опречна мишљења о раној двојезичности?

Родитељи су често збуњени ставовима различитих стручњака за језик када је рана двојезичност у питању. Доста наших логопеда и педагога инсистира на једном језику барем до треће године, док професори страних језика указују да паралелно усвајање два језика не представља никакав проблем за децу.

Milena Mićić / 14. новембар 2017

Разлози за овако опречна мишљења углавном су:

1) Непрецизна комуникација: Чињеница је да ће дете имати израженије језичке вештине на језику којем је више изложено. Уколико желе да доминантан језик буде српски,  родитељи би требало да осигурају ову доминантност најпре квалитетним свакодневним разговорима са децом на српском, укључивањем детета у друштво (нпр. вртићи), читањем књига примерених њиховом узрасту, итд. Међутим, то не значи да ће усвајање другог језика оштетити језички развој детета. Када логопеди саветују родитељима да децу излажу више једном језику, неки родитељи то тумаче као поруку да одустану од ране двојезичности јер је штетна.

 

2) Митови о двојезичности који и даље опстају иако их је наука одбацила. Погледајте: Митови о двојезичности 3) Извођење погрешних узрочно - последичних веза:  Када дете код нас има језичких и других развојних потешкоћа, а гледа цртане филмове на енглеском, поједини логопеди изводе закључак да дете има језички поремећај јер је било изложено другом језику прерано. Рано излагање другим језицима није узрок језичких поремећаја. Проблем може бити претерано седење испред екрана и недовољна изложеност српском језику. 4) На појединим универзитетима на којима се школују будући професори страних језика не постоји адекватна обука за практичну примену знања о раној двојезичности. Многи професори страних језика немају сазнања о томе како се практично развија двојезичност код деце. Праксу у оквиру предмета Методика наставе студенти углавном обављају у основним и средњим школама у формалном образовању. 5) Неетичност и непрофесионалност: Поједини стручњаци су упознати са чињеницама у вези са  раном двојезичношћу али се оглушују о њих јер им то не доноси профит. Нпр. чињеница да дете може да усваја више језика од рођења у подстицајном породичном окружењу неке школе страних језика које раде са малом децом виде као претњу. Стога, када говоре о раној двојезичности, спомињу само узраст од ког они примају полазнике. С друге стране, неетични логопеди који знају да двојезична деца имају мало другачији језички развој од једнојезичне (што је нормално!) представљају га родитељима као језички поремећај и тако наплаћују оно што би дете и само без њихове помоћи савладало.

 

 


Дечак Давид Мићић из Бањалуке говори енглески језик који највећим делом усваја преко цртаних филмова (снимак из 2015)

Милена Мићић, магистар енглеског језика и мајка двојезичног детета

 

 

Извор двојезицнадеца

 


Бука препорука

Тема

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.