Нико то досад није видио: Први пут биће снимљен ледени свијет иза Плутона

Тамо далеко, иза Плутона

BUKA portal / 01. јануар 2019

Ultima Thule umjetnički prikaz prolaska Foto: NASA/JHUAPL/SwRI

ПРОВЕСТИ новогодишњу ноћ на послу, уз покоју шарену капицу, пластичне чаше и сокове већини није нешто спектакуларно, али екипа која ће ноћас дежурати на Дееп Спаце Нетwорку засигурно сматра да је тиме почашћена. Три велика сустава антена - Голдсоне (САД), Мадрид (Шпањолска) и Цанберра (Аустралија) - бит ће у пуном погону.

Тамо далеко, иза Плутона

Негдје из далеког хладног свијета тамо иза Плутона, отприлике у доба када већина Еуропе буде гледала Новогодишњи концерт, а у славенским земљама још и вадила француску салату из фрижидера, мали 20-ватни одашиљач почет ће слати сигнале према Земљи. Нешто преко четири сата касније, велике 70-метарске антене почет ће примати бескрајно слаб дигитални сигнал брзине испод једног килобита у секунди. Бит ће то прве икада снимљене јасне фотографије објекта иза Плутона, фотографије далеког хладног свијета о којему не знамо готово ништа. Како се и Земља ротира, три велика горе споменута сустава антена примат ће наизмјенце податке који ће цурити дигиталном везом.

Стога, ако желите 2019. годину желите започети попут Магеллана, Колумба или Јамеса Цоока - пратите НАСА-ине вијести и оно што будемо преносили од њих јер ово је заиста нешто што никада нитко прије није видио.

Поглед који ће свијет - ако све прође у реду - добити 2. сијечња када НАСА планира тисковну конференцију, бит ће једнак открићу нових земаља стољећима прије. Не заборавите, нити једна генерација прије вас тај ледени свијет није видјела.

Ова генерација којој припадамо је уз највиша техничка достигнућа и људску знатижељу доспјела до тог далеког непознатог свијета.

Како је почело?

Прије скоро 20-так година НАСА је кренула с пројектом Нове границе, у склопу којег је планирана серија не прескупих летјелица које би максимално користиле постојећу технологију, а с циљем истраживања појединих тијела у Сунчевом суставу. Између осталога, одобрена је мисија за Плутон, далеки патуљасти планет који су досадашње мисије заобишле. Конгрес је одобрио средства 2002. и 2003. године и тада је требало пожурити. Наиме, ако су Јупитер и Плутон у одговарајућем положају, Јупитер се може искористити као ''гравитацијска праћка'' која ће убрзати летјелицу и пут до Плутона скратити за неколико година.

Није било времена за чекање - летјелица Нови хоризонти је брзо састављена и посађена на врх изнимно јаке ракете носача Атлас В те је дана 19. сијечња 2006. лансирана на далеко путовање. Летјелица је већ у старту добила велику брзину. Орбиту Мјесеца је прошла у свега девет сати (мисије Аполло су до Мјесеца путовале три дана).


Плутон с летјелице

Уз неколико успутних истраживања Неw Хоризонс је убрзала покрај Сатурна и кренула на руб Сунчевог сустава - према Плутону. Како изгледа овај патуљасти планет знали смо углавном из маште цртача који раде за НАСА-у. Чак и уз највеће повећање Хубблеовог телескопа Плутон је само флека од неколико десетака пиксела. Могу се једва назријети неки геолошки облици и то је то. Овај свијет је предалеко да би се могао проматрати из орбите Земље. Плутон је до ове мисије био загонетка.


Плутон, уз појачане боје

Прве јасне фотографије Плутона у људској повијести

Тамо иза Јупитера нема довољно свјетла за сунчеве ћелије па енергију за рад летјелице даје термоелектрични генератор. Нешто испод 10 кг Плутонија 238 испушта температуру која се претвара у електричну енергију. Мисија је планирана тако да летјелица пролети покрај Плутона. Како би за улазак у класичну орбиту око Плутона требала велика количина горива, што је значило битно скупљу мисију, искориштене су предности дигиталне фотографије. Камера може снимити велику количину фотографија у мало времена, а онда се подаци могу мјесецима слати према Земљи. Тако је и било. У српњу 2015. године Неw Хоризонс пролијеће покрај Плутона дајући нам предивне фотографије тог далеког хладног свијета. Плутон је запањио и знанственике и свјетску јавност. Нитко није предвиђао да се тако далеко налази тако геолошки богат и занимљив свијет.

Тајанствени свијет - Ултима Тхуле

Но неколико мјесеци прије, док се летјелица приближавала Плутону, мисија је знала да је у спремницима остало нешто горива. Довољно да се крене према секундарном циљу - неком од објеката у Куиперовом појасу, широком појасу иза Нептуна у којему се налазе милијуни разних малих тијела.

Телескоп Хуббле је опет усмјерен близу Плутона. Овај пут се тражи објект иза њега, али објект до којег је могуће стићи уз малу корекцију путање, колико је могуће преосталим горивом. И заиста, Хуббле проналази свјетлу точкицу која се креће у односу на позадинске звијезде - објект промјера 30-так километара класифициран као ''класично тијело Куиперовог појаса'' добива службени назив 2014 МУ69, а касније и надимак Ултима Тхуле. То је латински израз за мјесто изван граница познатог свијета.

Надимак је то који му сасвим одговара. Објект је далеко, у подручју гдје се Сунце види само као мало већа жута точка, а око Сунца овај објект ротира једном у 295 година. Оно што знамо о њему је да је или издуженог облика или можда чак и двојни објект. Углавном, знамо врло мало. Цртежи овог далеког свијета који и најновија технологија види само као точкицу међу звијездама су умјетнички приказ онога што знанственици мисле да би тамо требало бити. Велики Воyагери су прошли ово подручје, али нису се приближили нити једном објекту и њихове камере су давно биле угашене (када су кренули није се ни знало за Куиперов појас, откривен је тек 1992.).

Знанствени улазак у Нову годину

Сутра, 1. сијечња 2019. године, један од симбола овог стољећа, симбола колико могу човјек и људски рад и људска генијалност, летјелица Неw Хоризонс ће у 5 сати и 33 минуте по универзалном времену (сат касније по средњоеуропском зимском времену) проћи покрај објекта Ултима Тхуле. Камере и други инструменти ће бити укључени и прикупљати фотографије и друге податке. Након прелета, летјелица ће усмјерити своју главну антену према Земљи и активирати одашиљач. На дуг пут, преко четири сата треба брзином свјетлости до Земље, кренут ће слабашан електромагнетски сигнал, јачине једне жаруље. Мрежа 70 метарских антена ће га примити, а онда ће стројеви појачати и очистити сигнал како би се на екранима појавиле прве фотографије овог свијета који нитко никада прије није тако видио, барем нитко из људске цивилизације.

Знанствена 2019. почет ће вјерујемо на најбољи начин - у класичном стилу истраживања нових свјетова човјечанство ће показати колико је способно. Уза све наше локалне, па и оне глобалне проблеме, не заборавимо колико смо као врста способни и колико смо постигли. Нека нам у 2019. години мисија Неw Хоризонс, летјелице која уредно шаље податке новог, далеког свијета, буде идеја и визија колико као људи можемо и за што смо способни. Како би рекли у ''Звјезданим стазама'': ''Храбро ићи гдје нити један човјек није ишао!''

Пожелимо и мисији и онима који раде око ње среће наредних неколико сати. А сутра, када се свијет пробуди у 2019. години, не заборавите да према нама иду сигнали, прве фотографије икада једног далеког непознатог свијета, којег нитко прије нас није видио. Зар то није најљепши почетак године?

Ултима Тхуле – овако изгледа овај далеки свијет сниман с Хубблеовог телескопа

 

Индеx


Бука препорука

Наука и технологија

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.