“Желимо да спасимо државно благо када то већ неће институције”: Ливањски дивљи коњи интересантни цијелој Европи осим властима у БиХ

На друштвеној мрежи Фацебоок покренута је група  “Спасимо ливањске коње”, с циљем прикупљања средства за набавку пет тона соли нужних за преживљавање више од шест стотина дивљих коња који пребивају подно планине Цинцар.

Tatjana Čalić / 22. јануар 2019


Иза ове иницијативе стоји новинар Алмир Терзић, са којим смо овом приликом и разговарали. 
Каже нам да су га свакодневне информације о томе да се возачи крећу опрезно на путу Купрес - Ливно код превоја Борова глава због изласка дивљих коња подсјетиле на слику од прије неколико година када их је видио како уз ободе цесте лижу со. 
И онда је сјео и срачунао. За пет тона соли, колико је потребно за коње, треба свега 2.500 КМ. Па ако нико у држави, што је срамота, ни државна, федерална, кантоналне, па ни локалне власти немају тај новац, не можемо их препустити самима себи, закључио је Терзић. 

Алмир Терзић и Алма Кратина

 

Јако пуно паметујемо по друштвеним мрежама, трошимо драгоцјену енергију на беспотребне и несувисле коментаре, а конкретне иницијативе, суштине - нема. И покренуо сам ФБ групу Спасимо ливањске "дивље" коње. Акција већ даје резултате, јер је већ први дан једна госпођа из Тузле послала копију да је уплатила новац. Ја и заступница у Представничком дому Парламента ФБиХ Алма Кратина одлучили смо такођер да дамо новац за акцију, а разговарао сам и са министрицом околиша и туризма Едитом Ђапо, која је обећала помоћи, тако да је за само два дана акције била више него успјешна”, истакао је Терзић додајући да су државне институције, као у много чему, и у овом случају заказале. "Некада доиста мислим да имамо незнамкакво благо, упропастили би га јер не знамо водити рачуна о њему, а ливањски дивљи коњи то заиста јесу.”

Сви који могу и желе помоћи могу то урадити на сљедећи начин:

Надзорна служба за дивље коње. Адреса Жупана Желимира 28, 80101 Ливно (БиХ)

Рачун за донације: 3381502200581961 (УниЦредит банк) (БиХ) ИБАН: БА393381504881105054 УниЦредитБанк д.д. Мостар СWИФТ ЦОДЕ: УНЦРБА22  
 

Поријекло око 600 дивљих коња који лутају подно планине Цинцар није везано за природу, него су у питању коњи који су служили за пољопривредну производњу.
Појавом трактора и механизације, власници су коње, умјесто продаје или убијања, пустили у природу.
Будући да скоро четири деценије није постојала организована брига за њих од стране државе, дневно прелазе десетке километара да би се нахранили и напојили. Упркос неповољним временским условима, бројним звијерима из оближњих шума, преживјели су захваљујући богатим пашњацима и људима који су се несебично бринули о њима. 
Локалне власти су у једном моменту  имале слуха за иницијативу која је дошла од волонтера  Еколошког удружења "Борова глава”, те је општина Ливно  крајем 2009. донијела одлуку да ливањске дивље коње стави под заштиту. Нажалост, одлука је укинута крајем 2017. године, што је изазвало доста проблема мјештанима који живе на подручју гдје обитавају коњи, као и возачима који сада не могу добити одштету у случају судара с коњима.
Наиме, коњи у већим скупинама силазе са својих обитавалишта до пријевоја Борова глава у потрази за сољу, а љети у потрази за водом, због чега постоји велика опасност за возаче који путују том дионицом. 



До укидања Одлуке возачи су одштету тражили од ливањске општине, а управо је то један од разлога зашто је Општинско вијеће прије више од годину дана повукло одлуку, те затражило укључивање других институција у рјешавање проблема.


Нажалост, до данас се ниједна институција није укључила, а  сва брига о животињама пала је на ентузијасте и заљубљенике у природу и коње, међу којима је и наш саговорник Жељко Кришто, секретар еколошког друштва „Борова глава“. Он се већ 15 година брине о овим животињама које су људи годинама крали, убијали, препродавали.
Циљ нам је био сачувати коње, није толики проблем био у храни, колико у њиховој физичкој заштити, људи су их убијали и продавали месо. Били су ничији и свачији, па су људи закључили да са њим могу радити шта хоће. Због тога смо и покренули иницијативу да се заштите, што је бар донекле олакшало ситуацију, а Општина је и издвојила одређена средства за заштиту. Сада су опет препуштени сами себи”, истиче за Буку Кришто, додајући да током зимских мјесеци волонтери настоје отјерати коње од магистралног пута, јер је велики ризик да ће страдати и коњ и возач аутомобила. 
Годинама у зимском периоду у ноћним сатима дежурамо на том потезу да их одмакнемо од пута. Ипак, њима је то дугогодишња навика, а коњу је со потребна цијелу годину, а у зимском периоду највише. Чим пође снијег, они се помјерају у своје природно станиште", прича нам Кришто.
Према његовим ријечима, да би се ливањски дивљи коњи заштитили, неопходна је законска регулатива подручја на којем живе, неопходна је инфраструктура, појилишта и хранилице с циљем да се животиње држе даље од путева.
Нешто се мора подузети и више се институција мора укључити. Постављањем хранилишта на обитавалиштима коња засигурно би се смањио број њихових силазака на саобраћајницу, чиме би се повећала и сигурност учесника у саобраћају, а и самих коња”, прича Кришто и открива да су љепоту дивљих коња препознали многи и да долазе са свих страна свијета. 
Долазе и диве се, каже, а наше институције затварају очи и не виде да је ово већ постала права туристичка атракција.
“ Споменућу вам само извиђаче из Белгије, који већ неколико година долазе у јулу, логорују овдје, помажу нам, копају , чисте излетишта и уживају. Они су нашли да раде оно што наши људи неће”, искрен је наш саговорник.
Док чекамо да институције заштите ово јединствено природно богатство и коначно га препознају као туристичку атракцију, уживајте у атрактивном видеу дивљих коња снимљеном из ваздуха, помоћу дрона.

 


Бука препорука

Друштво

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.