Dok Dodik šešeljizmom brani maskirane privatne interese i kabadahijski vlastodržački ego – obilato koristećibeogradske i kremaljske vlastodržačke adresekoje mu se podatno nude – građani RS tonu u sve veću bedu. Deficiti RS enormno rastu. Redovno servisiranje budžetskih korisnika odavno je postalo neodrživo. Kasne ionako mizerne penzije, socijalna davanja, subvencije poljoprivrednicima, plate u javnom sektoru, propada temeljna infrastruktura…
U hipertrofiranim javnim preduzećima gomilaju se gubici i javašluk, javne službe se urušavaju, nezaposlenost je enormna. Neko će reći, dobro, to su problemi vlasti u Banjoj Luci, zašto pored svojih muka građani Srbije, građani Vojvodine, da brinu i tuđe brige. Oni koji tako misle bili bi u pravu, da se ne nagoveštava da će Srbija – poreski obveznici Srbije, poreski obveznici Vojvodine – preuzeti saniranje budžetskog kolapsa RS, neminovne posledice prvenstveno neodrživogsistemskog anahronizma RS pogoršanog Dodikovom beskrupuloznom zloupotrebom vlasti.
Mediji izveštavaju da će Vlada prezadužene Srbije pomoći da se kratkoročno izbegne budžetski kolaps RS, tako što će otkupiti obveznice RS u vrednosti od 30 miliona evra. Na drugim adresama – čak ni kod baćuške Putina, koji ga tapše po ramenu i kuraži u šešeljizmu – Dodik očigledno ne može da nađe kupca sve bezvrednijih obveznica za spasavanje budžeta i dakako, svoje vlasti. Sva je prilika da će njegove obveznice kupiti Srbija – koja smanjuje plate i penzije svojim građanima – a obveznice će naplatiti na kukovo leto. Vest o kupovini obveznica RS je objavljena u senci predizborne kampanje nekako skrajnuto i još nije zvanično potvrđena. Znajući kolika je podrška Beogradasvom racionalno neodrživom ratnom čedu i Dodikovom inaćenju razumu, neće biti iznenađenje ako Srbija po ko zna koji put pomogne u spasavanju Dodikovog budžeta i svevlašća.
Malo je razumnih glasova koji upozoravaju da eventualnom kupovinom obveznica RS poreski obveznici Srbije suštinski ne spasavaju građane RS od bede, nego produžavaju konstitucionalni anahronizam RS – koji je izvorište svakovrsnog propadanja – i bahatluk Dodika. Pre nešto manje od deset godina Srbija je kupila 65% Telekoma Srpske za 646 miliona evra (skoro 200 miliona evra nerazumno više nego što je nudio Telekom Ausrtrije). Kakvi su efekti bratskog upumpavanja tolikih para poreskih obveznika Srbije Dodikovoj kamarili? Na šta je kamarila proćerdala tolike pare? Sadašnjih 30 miliona evra, ako se kupe Dodikove obveznice, kap su vode u ekonomski i institucionalno urušenoj RS. Spasavanjem funkcionisanja RS ovi ili oni vlastodršci Srbije spasavaju i taj konstitucionalni pseudodržavni anahronizam, i tamošnje kriminogene oligarhije. Produžavaju bedu tamošnjeg naroda. Suštinski spasavaju ni rat-ni mir, aktuelnu formu zločinačke politike devedesetih, čiji je Dodik danas najotvoreniji reprezent.
Nije problem toliko u Dodiku. Problem je što se te politike do danas suštinski nisu odrekli njezini beogradski očevi i pokrovitelji, te njihovi naslednici na vlasti. Zato je kad se govori o ovom ili nekom drugom vidu spasavanja budžeta RS iz Srbije, reč o spasavanju propale ratne politike i njezinih neminovnih preskupih materijalnih i moralnih relikata. Ne radi se dakle o brizi za „srpski narod preko Drine“, kako tvrde demagozi, jer su Srbi BiH, Srbi RS, velika žrtva te politike i njezinog kontinuiteta, kao i drugi tamošnji narodi. Prava, strateški važna pomoć Srbije bosanskohercegovačkim Srbima bila bi da se najpre Srbija, a potom uz njezinu pomoć i političari, kulturni, verski i javni radnici RS odreknu zločinačke politike devedesetih i njezinog kontinuiteta; da se tamošnji Srbi okrenu pre svega sebi i svojoj državi BiH, njezinom funkcionalnom uređenju i obnovi bosanskohercegovačkog patriotizma u kojem pored drugih naravno ima mesta i za srpski identitet.
Dakako, ne četnički. Sve drugo je nastavak agonije i propadanja koje neće zaustaviti demagozi sečenjem ušiju-krpljenjem dupeta, na šta se svode prodaje sve bezvrednijih državnih obveznica. Nažalost, i u Srbiji i u RS daleko smo od političkog razuma i takvog spasonosnog scenarija. I s ove i s one strane Drinesrpstvo je zarobljeno isprepletenim interesima demagoga pljačkaša u kleronacionalističkom ruhu.Kad spominjemo smanjenje plata i penzija u Srbiji – koje Vučić demagoški proglašava po obimu malom žrtvom, a po značaju velikim patriotskim gestom za spas Srbije – mediji opet skrajnuto izveštavaju da je procurila strogo čuvana državna tajna o spasavanju Srpske banke iza leđa javnosti. To poreske obveznike Srbije košta oko 140 miliona evra. Mašala! Dok se pred TV kamerama malo-malo pompezno kolektivno hapse (uglavnom sitni kriminalci i politički nepodobni pojedinci) kao primer tobožnje bespoštedne borbe protiv kriminala, korupcije i vladavine tajkuna, hoćemo li videti hapšenja odgovornih za propast „Srpske banke“ teške 140 miliona evra? Hoćemo li saznatiko su očevi tog ogromnonog kriminala koji je proglašen državnom tajnom? Hoće li biti ozbiljnih istražnih radnji i javnih sudskih procesa ili će opet vuk pojesti magarca kao i u nizu prethodnih pljački tolikih banki? Ako je vest tačna, eto gde su protraćene pare otete od plata i penzija, eto kako se arči novac navodno namenjen sređivanju javnih finansija. Ako vest nije tačna, zašto se ne oglasi umišljena guvernerka NBJ Jorgovanka Tabaković i javnosti objasni o čemu se radi? Ćuti ona, ćute preplaćena nadležna kontrolna finansijska tela, ćute istražni organi, ćute tužilaštva. Toliko o vladavini zakona i javnosti rada finansijskih institucija i državnih organa.
Pa kad se novcem od zakinutih plata, penzija i poreskih obveznika plaća kriminal banki u Srbiji ogromnih razmera, zašto se i braći preko Drine ne bi pomoglo saniranje pljački tamošnjih banki. Jadni li smo i mi ovde i „braća preko Drine“, gologuzija bez dostojanstva i jedni i drugi, koja dozvoljava da njom vlada najgori ološ. Uz podršku naroda, dakako!
