O oče, hajde ustani, idemo u boj ponovo, zalud si glavu gubio, zalud orden dobio, na pogrešnoj strani si bio, pogrešne dušmane pobio. O oče ustani, ja ne mogu na njih sam, svi su ti grobom gazili, a ja ih otprije znam. U krv su tvoju pero, pišući govore, stavljali, od tvojih kostiju slomljenih kitili krstom grudi, tvoje su rovove prodali, i tvoje rane crvali, ustani junače, molim te, još jednom junak budi.
O oče, hajde ustani, da vide tvoj mrtvi lik, idemo u boj za izdaju, hoću da budem izdajnik. I neka glavu izgubim, kad za nju mjesta nemam, ni gladan ne dam sitima da pljuju na tvoj lik, pa neka grobom postanem, al' tvoga groba ne dam. Oprosti mi oče izdani, jer ja sam izdajnik.
Pjesma – reakcija mladića, sina poginulog borca, na to što njegovu želju da nam svima bude bolje drznici nazivaju – IZDAJA!
(Autor poznat redakciji)
