Ceremonija "Kolektivno venčanje" održala se u Beogradu proteklog vikenda, a nakon samog čina venčanja, beli golubovi poleteli su u nebo, a mladenci odigrali svoj prvi ples. Do sada se na ovaj način venčalo više od 3.500 parova, a samo danas je 55 mladi bacilo bidermajere.
Dok su Darko i Marija Lajšić, novi supružnici bili na platou ispred Skupštine grada, njihove oči su tražile jedno dete u gomili. Odmah po završetku ceremonije, ne obazirući se na čestitke ili pitanja novinara, Darko je brzo odgurao Marijina invalidska kolica do ćerke koju su danas mogli da vide samo na kratko.
- Darija ima 16 meseci, a oduzeli su nam je kada je imala samo 12 dana – pričaju nam ovi roditelji i sa svakom rečju ponovo oživljavaju bolni rastanak.
Po Darijinom rođenju, Darko nije imao papire i nije mogao da je prizna, niti su mogli da nađu ženu koja će se o bebi brinuti.
- Marija je uz svoj invaliditet teško podnela trudnoću, ali borila se svom snagom. Ja nisam radio, nisam se odvajao od nje, toliko smo želeli ovo dete – kaže nam Darko, a njegova žena dodaje da se nije plašila nijednog trena.
Kolektivno venčanje
- Vodila me ljubav prema detetu, bila sam najsrećnija i ponosna trudnica, ali eto... bar sam zahvalna Bogu što su je smestili u dobru porodicu, oni je čuvaju kao da je njihova, pa i danas su nam je doveli. Hteli smo da Darija podeli ovaj dan sa nama, jer mi smo njeni roditelji, takvi kakvi smo, i želeli smo da nas vidi dok se venčavamo – kaže ova hrabra žena, kojoj je ćerkina dobrobit na prvom mestu.
Kako Darijini hranitelji žive u Loznici, roditelji je viđaju tek jednom mesečno, a ona je isuviše mala da ih zapamti.
- Mene malo prepoznaje, srce mi je poskočilo kada sam je malopre uzeo u ruke i nije se pobunila – priča Darko, neuspevajući da zadrži suze, dok Marija nežno polaže svoju ruku na njegovu.
- Tebe prepoznaje, ljubavi, jer možeš da je uzmeš u naručje. Ja ne mogu da je držim, a i plaše je ova kolica – teši ga supruga, na šta joj je on samo kratko prošaputao "ojačaćeš".
Ovaj par je odlučan da svoju ćerku vrati, pa čini sve što Socijalna služba od njih zahteva. Venčanje su odavno planirali, ali postojala je jedna za njih neostvariva želja.
- Rekla sam mu da bih volela da budem u venčanici onog dana kada uzmem njegovo prezime. Malo se bunio jer naša finansijka situacija to ne dozvoljava. A onda me je pre mesec dana pozvao sa posla, ispričao za kolektivno venčanje i ja sam pristala – kaže Marija i sklanja svoj veo, dok Darko dodaje da je toliko bio siguran u njihovu vezu, da ih je prvo prijavio, a onda je zaprosio.
U društvu u kome stigme vladaju na svakome ćošku, postoje i pojedinci koji su pokazuju da se savršena ljubav rađa među nesavršenim ljudima, kako veza jača u zlu više nego u dobru i kako mlada u invalidskim kolicima nije ništa manje lepa od bilo koje druge.
- Na kolektivnom venčanju, ja sam prva mlada. Želela sam da ohrabrim svoje drugarice i sve druge žene sa invaliditetom da urade isto što i ja. Porodica, ljubav, pa i ovakva avantura, ništa nam nije uskraćeno i ništa ne sme da bude – puna je samopouzdanja ova mlada žena, čija se borba i dalje nastavlja.
