U novoj emisiji TV Buka ugostili smo Sergeja Trifunovića, glumca i humanitarca.
Sergej je rođen 2.septembra 1972 godine u Mostaru porodici glumca Tomislava Trifunovića i pravnice Slobodanke. Poslije niza godina glume u Srbiji, Trifunović se oprobao i u Holivudu i tamo zabilježio nekoliko zapaženih uloga, međutim ubrzo se opet vraća u Srbiju i nastavlja sa radom. Trigunović je poznat po kritici društva u kojem živi, mirovnom aktivizmu i humanitarnom radu.
U nastavku teksta Vam donosimo dijelove intervjua
Emisija BUKA snimana je u klubu Mikser House u Beogradu ljubaznošću osoblja.
Aleksandar Trifunović: Zar nije kod nas ta mitologija
prerasla u neku vrstu patologije, da mi sebe zapravo pronalazimo samo u
porazima?
Sergej Trifunović: To je zapravo najtačnija definicija da smo mi tu
mitologiju, pretvorili u patologiju. Cela ta Miloševićeva klika i celi
taj nesrećni period koji je došao je nažalost izrastao na kosovskoj
mitologiji, odnosno na toj gazimestanskoj patologiji, a u suštini je to
zapravo čista stvar. Svjedoci smo da se u suštini nešto što je čisto,
vrlo često u nekom kontekstu, što se zove marketing, kao jedna
utjelotvorena đavolja rabota, izvitoperi na taj način. Zato je vrlo
bitno za sve te nesrećnike, koji se bave mitologijom i koji su uglavnom
desničarski orjentisani, ići na Google i baratati informacijama.
Nažalost danas klinci uglavnom barataju poluinformacijama, četvrt
informacijama ili nekim malim procentom informacije. Vrlo je bitno imati
sve raspoložive informacije da bi se dobila kompletna slika, jer nikada
ništa nije crno-belo.
Aleksandar Trifunović: Slike iz beogradskih protesta su neke od
najljepših slika Beograda iako je bilo torture i svega... Ipak te slike
kulturnog Beograda, kulturne scene, te scene koje su se dešavale na
ulici su neke od najljepših slika Beograda....
Sergej Trifunović: Ja sam vrlo ponosan na taj dio svoga života. Ja
sam vrlo ponosan što sam bio učesnik tih događaja. I dalje se naježim
kada vidim tu fotografiju na kojoj vidim parolu na kojoj piše „Beograd
je svet“, bez obzira što smo u tom trenutku bili kanalizacija mitologije
i patologije. Ja i u ovom trenutku mislim da je Beograd u tom trenutku
bio svet i mislim i dalje da je tada ta neverovatna snaga koja je izašla
na ulicu i borila se protiv Miloševićevih i njegovih sila mordora,
nindži i trolova bila zapravo borba za opstanak zdravog razuma. To je
bila borba protiv laži, protiv, opsene, obmane, borba da se kaže da je
„car go“. To je bila borba za razliku od ovoga sada kada smo došli u
neku „umumuljenost“ u rukavicama, pod plaštom. Tada smo bar znali ko je
neprijatelj. Sada više ne znamo ko je neprijatelj......
Aleksandar Trifunović: Ne čini li ti se da su tu svi izgubili interes. Milošević je nekako imao interes da guši demonstracije...
Sergej Trifunović: Ja mislim da niko nije izgubio interes. Izgubila
se snaga, izgubila se volja, ali mislim i da se na to računalo. Mi smo
namerno dovedeni do tog momenta da više niko neće izaći na ulice i
pokrenuti tu vrstu protesta. Jer smo to već jednom imali pa ispušili, pa
smo imali pa ispušili i mislim da se išlo na to da se narod umori kao
masa......
Aleksandar Trifunović: Djeca danas znaju imena svih starleta, svih
rijaliti zvijezda a ne znaju, a ko je Andrić, ko su pisci na kojima smo
mi rasli i niko u tome ne vidi ništa strašno...
Sergej Trifunović: To je najstrašnije od svega, što u tome niko ne
vidi ništa strašno. To je pitanje za vlast, za državu, koja bi trabala
da se pozabavi time kao jednim od najozbiljnijih segmenata društva. Prvo
treba riješiti pitanje medija, jer prvo nemaš medija u Srbiji. Imaš
samo neke incidente, slučejeve. Pogledaj samo dnevne medije, tu nema ni
jednog lista, to su samo tabloidi, osim novina Danas i recimo Politike
koja uvijek ima neki nivo, ko god je vodio, ima i neke kulturne strane.
Međutim sve ovo drugo je štancanje, sve je potpuno isto. Znači šest
stranica o Soraji, šest stranica o Staniji i tako svaki dan, već 300
hiljada godina. To užasno dugo traje. Onda deo o turskim serijama, pa
onda Bilburber beg dolazi u ne znam šta, potpuna idiotarija.... To bi
jednostavno trebalo rešiti na državnom nivou. Kao što je Putin zabranio
kockanje na teritoriji Moskve, ja ne znam zašto neko ne bi zabranio,
dekretom ova pisanija.
Tako kada obukao inkriminisanu majicu Jovana Divjaka, za koga zaista
u tom trenutku nisam znao ko je, moj burazer koji je znao je rekao „ Ja
sam odmah mogao d se zakunem da ti nemaš pojma koj je on“. Naravno ja
nisam znao niti me je to interesovalo i tako prilaze mi raznorazni
debili, ne znam kako bi to drugačije nazvao i govore „Kako nisi zanao“.
Rekoh „zemljače da li ti znaš kako izgleda Jovan Dučić, čuo si za njega,
znaš li kako izgleda. Znaš li kako izgleda Milutin Milanković, kada bi
ti pokazao znaš li ko je ovaj čovjek. Znaš li kako izgleda Svetozar
Ćorović. Ja sam sablaznut kako ti znaš kako izgleda Jovan Divjak, a ne
znaš kako izgledaju ljudi koje sam ti nabrojao“........
Aleksandar Trifunović: Kako objašnjavaš taj jedan licemjerni
politički poklič, to da ako smo se mi posvađali ipak ćemo kad-tad biti
zajedno u Evropskoj Uniji. Zar to nije malo licemjerno? Trebali bi da
uđemo u EU da bi ponovo komunicirali jedni sa drugima?
Sergej Trifunović: Jugoslavija je kodel za EU. Oni su rasturili
Jugoslaviju jer su bili ljubomorni. Ja duboko verujem u to. Prvi put sam
otišao u Zagreb 2000-te. Uvek me zanimalo ko su ti ljudi, jer iza Šida
je kraj ravne ploče, tu su dva, od četiri slona koja drže svet i tamo je
kraj sveta, tamo je nepoznato. Uvek me interesovalo ko su ti ljudi u
vreme dok sam ovde studirao, borio se sa policijom, popio gumeni metak,
vodeni top, suzavac više puta, pendrek u glavu. Ko su ti ljudi sa druge
strane, siguran sam bio, koji misle o Tuđmanu isto što i ja o
Miloševiću. Ta potvrda mi je došla i onda kada sam ih konačno sreo
2000-te i kada smo seli, posle 45-minuta i drugog piva znaš li koja je
tema bila? Probaj da pogodiš.
Aleksandar Trifunović: Možda sport, fudbal
Sergej Trifunović: Tako je. Rečenica koju sam više puta čuo posle toga, a
tada prvi put „Da se nismo raspali 1992. Kao bi bilo u Barseloni, kako
bi izgledao taj tim koji ima i Divca i Rađu i Kukoča i Paspalja? Da li
bi Hrvatska bila treća ili bi Jugoslavija bila prva?......
BUKA TV intervjui sa Šerbedžijom, Frljićem, Ilićem, Cvijetićem, Nikšićem i Brankicom Stanković
