Gospodine Ivanić, sat vremena prije ovog intervjua razgovarali ste sa Miloradom Dodikom o rezultatima popisa i zaštiti interesa srpskog naroda u BiH. Koji su to interesi koji se moraju zaštiti?
Broj vojnika. Jedno je ako imate 50 i nešto odsto Bošnjaka, a drugo ako imate manji broj. Zakon je odredio da struktura Oružanih snaga odgovara po zadnjem popisu. Sastav Vlade RS, broj ambasadora, broj zaposlenih u zajedničkim institucijama. Mnogi se akti provode prema popisu, Ustav Republike Srpske i Ustav FBiH, zakon o državnoj službi, zakon o državnim službenicima RS i drugi.Svi ti zahtjevi nisu došli na zahtjev srpske strane, nego su oni formirani nakon priče o konstitutivnosti naroda i promjeni Ustava, koja je bila zahtjev multietničkih, građanskih i bošnjačkih partija. I kad je to već ugrađeno, licemjerstvo je danas vikati da ne treba da gledamo nacionalnu strukturu. Zato je ovo bitna stvar, a mene dodatno iritira činjenica da je prekršen princip dogovora. To što je jedno rečeno, pružena ruka, postignut dogovor, a drugo urađeno.
Ali kako znate, bez objave rezultata popisa, da će ovakva metodologija biti na štetu srpskog naroda?
Zato što znamo i ja i Vi i svako ko hoće da zna da je većina od tih 196.000 popisnica iz reda bošnjačkog naroda. Jel’ ne znate?
To se samo može pretpostaviti?
Pa ja pretpostavljam, nemam ja tačan broj. Kako ću ja znati broj. Ali činjenica je da samo jedna strana insistira da se to treba uraditi. Pazite, ja zaista mislim da je to nepotrebno i ne zagovaram ja da ne treba, već da se treba dogovoriti i da nema preglasavanja. Nećemo se dogovoriti dok god je preglasavanja. Ako treba, stalno ćemo odgađati objavljivanje rezultata, dok se konačno ne postigne saglasnost. Nemojte mene gurati u tu pojednostavljenu sliku 'jedni su za, drugi protiv'. Ovdje je pitanje principa i zar nije logično da oni koji znaju da imaju najveću korist, prije svega bošnjačka politička struktura, sve to podržava?
Pa, kako onda doći do tog kompromisa ako svi imaju stavove koje ne misle mijenjati?
Mi smo itekako u Predsjedništvu imali razlika, pa smo znali ostaviti po strani stvari, sačekati da dođe do kompromisa. Kad jedna strana osjeti da može, ili vjeruje da može, onda nikad neće biti upućena na kompromis. Ali ako osjeti da ne može, onda će se kompromis morati tražiti.
A zašto je postojala potreba za sastankom sa Dodikom, šta je sad jasnije?
Pa zato što i institucija BiH i RS imaju odgovornost. RS i, da kažem, intitucije koje su pod političkim kišobranom gospodina Dodika u tome učestvuju. To je Zavod za statistiku RS. Pa, morate odgovarati. Postoji Agencija za statistiku BiH u kojoj su ljudi, hajde da kažem, kojima sam ja neka vrsta političkog kišobrana. Postoje implikacije i na nivou BiH i RS. Ja to samo radim javno, za razliku od činjenice da gospodin Izetbegović ima susrete sa Novalićem. Ne vidim u tome problem. Mi ćemo to nastaviti da radimo, iako se nas dvojica politički razlikujemo.
Ne kažem ja da je to problem, ali Vam prigovaraju ljudi iz Saveza za promjene?
Savez za promjene ne, možda dio SDS-a iz straha da je ovo pravljenje neke nove političke koalicije. Ja sam jasno rekao „NE“, između nas su razlike kakve su i bile. Ovdje je u pitanju interes RS i moja je obaveza da sjednem sa ljudima koji predstavljaju RS. Mene raduje činjenica da me kritikuju i Savez za promjene i Dodik i SNSD i Sarajevo. Ja samo imam jednak princip i čak pomalo i uživam u toj vrsti pozicije u kojoj me svi pomalo kritikuju.
Neki dan ste bili i kod Aleksandra Vučića i Tomislava Nikolića i prenijeli im stavove koje imate o stanju u BiH. Koja je bila potreba tog sastanka i šta oni uopšte mogu da učine po tom pitanju?
Oni ne mogu ništa da urade. Oni imaju svoje diplomatske kanale i mehanizme, a uz to su zemlja garant dejtonskog sporazuma. Njihova je obaveza da prenesu u svojoj komunikaciji politički osjećaj koji imaju srpski predstavnici u BiH. To Hrvatska radi redovno i to niko ne postavlja pitanje. Pa, pogledajte koliko je samo inicijativa hrvatskih poslanika u Evropskom parlamentu koje se odnose na BiH.
A da li je potrebno da bilo ko to radi? Kad god neki problem postoji u BiH, ide se tražiti pomoć u Beograd ili Zagreb.
Ja opet ponavljam, ja sam čovjek koji je najmanje išao. Pogledajte broj mojih posjeta.
Ali ste sad to uradili.
Naravno da jesam, jer je stanje ozbiljno. Ne tražim ja da oni nešto mijenjaju. Ovo ćemo promijeniti mi u BiH ili nećemo. Ali hoću da informišem, posebno o svojim pogledima, zato što je Srbija potpisnik dejtonskog sporazuma i hoću da zna da će biti pitana. Ja vrlo dobro znam kako funkcioniše međunarodna diplomatija. Jer mislite da njih neće pitati šta se ono tamo događa. I te kako hoće. Hoću da znaju barem onoliko koliko sam ja rekao svojim kolegama u Sarajevu.
Pominjali ste i tu vrstu prevare Vaših partnera u Sarajevu, zbog čega se i podigla ovolika buka. Koji će biti Vaši dalji koraci da se probaju prevazići ovi problemi?
To će i dalje ostati malo tajnovito. Svaki konkretni potez koji ćete vidjeti, gledajte na njega u ovom kontekstu. Ja još uvijek vjerujem da ćemo se mi vratiti normali i tražim da ono što smo imali zadnjih godinu i po dana, odnosno dogovor, nastavi da funkcioniše. Ja ga nisam prekršio. Ako sam ga igdje prekršio, neka javno kaže, ja ću vrlo jasno da napravim korak nazad. Kad sam bio predsjedavajući, nikad nisam rekao stvar koja je neprihvatljiva za Bošnjake ili Hrvate u ime BiH. Ne očekujem ni da to rade moje kolege. Sve odluke koje sam sam donio, iza njih sam čvrsto stajao i nikad nisam popustio, ni pod pritiskom Banjaluke. Nisam ja prekršio princip konsenzusa, moje kolege jesu. I ako se oni ne vrate, ja ne mogu nastaviti da radim po principu konsenzusa. I te kako neću.
Pominjali ste te „balkanske prevare“ i taj način komuniciranja, te da se i Vi možete spustiti na taj nivo. Šta ste podrazumijevali pod tim?
Mogu ako treba. Šta ću, nemam drugog izbora. Mi smo sjedili i dogovorili da neće biti nametanja rezultata popisa, da ako je potrebno odgodićemo rok objavljivanja dok god ne bude kompromisa. Pružili ruku i tri dana nakon toga dobili ovo što se dobilo. I šta se sad od meneočekuje. Šta je to ako nije prevara. Naravno da ja nikad više neću imati povjerenja, a imao sam ga. I ne mogu ja biti optužen nikako da sam dio tog brloga.
Na koji način će sad funkcionisati vlast na nivou BiH ako ne bude dogovora?
Ako se ne vrati nazad, jako teško. Jako teško. I mi sad ulazimo u jednu vrlo ozbiljnu fazu da ako tri čovjeka, Dragan Čović, Bakir Izetbegović, Mladen Ivanićne mogu napraviti dogovor sa tom političkom snagom koju imaju, od kojih je njihova snaga još veća nego moja, ja ne vidim ko to može u nekom brzom periodu. Ja hoću da to radimo, dao sam doprinos, radio zadnjih godinu i po dana, vukao, bez obzira na kritike iz Banjaluke, a oni imaju potpuno čistu političku scenu. Znate, pristati na prevaru je linija preko koje ja apsolutno ne mogu ići.
Kada govorite o ovom teškom periodu koji slijedi, kako će se to odraziti na građane BiH?
Jako teško. To će biti jedan vrlo loš period za sve u BiH i zato ih pozivam još jednom da dobro razmisle ima li razloga, a ja mislim da ima da se sve ponovo vrati u mehanizam. Mislim da će se nakon ovog, ukoliko se želi povratak u razgovore, doći do rješenja.Ako ne, ako neko misli da je pobijedio, silno se vara.
Da li ste imali konkretne reakcije na Vaše riječi?
Čekam prvi ozbiljni razgovor. Nemam namjeru da komuniciram bilo kakvim telefonima i sličnim stvarima, čekam prvo sjedanje da vidim hoćemo li se vratiti na normalno sjedanje ili neće.
Usljed svih ovih dešavanja, opet je nacionalna retorika poprimila ozbiljne razmjere.
Opet je to počelo mimo RS. Počelo je sa pismom kardinala Puljića patrijarhu Irineju. Pa stavljanje u poređenje Banjaluke i Blajburga, gdje se upotrebljavaju političke žrtve i teškoće svih naroda, a posebno hrvatskog. Bilo je tu problema, ali sigurno ne za poređenje Blajburga i Banjaluke. Nastavilo se vrlo lošim stavom, koji nije dobio osudu iz građanskog dijela Sarajeva, nema nijednog političara koji se ogradio od takve retorike, naprotiv, to je ohrabrilo reisa, pa je juče održao još jedno predavanje srpskim političarima, koje mu nije trebalo. Ja bih potpuno prihvatio da je reis rekao 'ne treba Ivanić da ide u Beograd, kao što ni Bakir ne treba da ide u Ankaru. Trebao bi Ivanić da bude gdje su bošnjačke žrtve, kao što bi Bakir trebao da bude gdje su srpske.' Ivanić je bio gdje su bile bošnjačke žrtve, Bakir nije još ni jednom gdje su srpske. I kad on takav drži meni predavanje, onda je to više nego jasno da je u pitanju politička strategija i osjećaj da imaju pravo na takve stavove.
Ali ne možete baš reći 'ovaj je počeo, mi nismo'. Pa, imate godspodina Dodika koji stalno ima nacionalno zapaljive izjave, a nigdje nema reakcije u RS.
Kako nema reakcije?
Pa, gdje su?
Zar ono što sam ja radio sav ovaj period nije bio jasan stav da postoji drugačija politička opcija, konsenzusa i dogovora? Zar nije osporavanje načina referenduma o Sudu dovoljno. Navedite mi jednu takvu stvar koja se desila u Federaciji?
Ali stiče se utisak da ste i Vi poklekli pred tom nacionalnom politikom.
Nije tačno. Pred čime?
Pa, samo ako pogledamo protest Saveza za promjene, vidimo da ste se odvojili od svoje standardne politike i okrenuli nacionalnoj retorici?
To je moguće Vaš stav, ali nađite mi jednu nacionalističku izjavu na tom protestu. Moju, gospodina Bosića, gospodina Borenovića, gospodina Čavića.
Ali ne možete reći da nije bilo povišenih nacionalnih tonova pri pokušaju da dokažete da niste izdajnici.
Nisam ni rekao da nije bilo povišenih nacionalnih tonova. Zato što je stvoren ambijent da smo mi ovdje rušitelji RS. Naravno da ćete morati reći 'nismo'. Ali koja je to nacionalistička izjava koja zaslužuje osudu? To je lažni imidž koji se napravio, u kome se neko ljuti iz Sarajeva, pa i iz Banjaluke, govoreći 'mi smo očekivali nešto drugačije'. Svi zahtjevi su vezani za socijalu. Većina govornika je vezana za socijalu. Bilo je dovoljno nacionalnog, ali ne i nacionalističkog.
U redu, ali šta je onda sa onom politikom i obećanjima sa početka mandata? Gdje su sve one afere koje su se obećavale istražiti i epilog istih?
Sve ovo što se desilo sa popisom je najveću korist dalo gospodinu Dodiku. Mi smo na protestu pokazali da smo u stanju da okupimo ljude, skinuli strah kod ljudi, stvorili politički ambijent, i onda kao neko umjesto da pomogne toj strani, otvori ovo što se sad dešava. Ali partija u kojoj sam ja počasni predstavnik je nastavila da objavljuje afere ove vlasti i nastaviće da govori o tim stvarima. To jeste preduslov, ali ja moram riješiti suštinske principe funkcionisanja BiH. Nemojte podcijeniti ovo. Kad se jednom desi varijanta preglasavanja, ako nemate reakciju, onda je gotovo. To ćete imati stalno. Ja neću da budem dio takve BiH.
Kažete da sad nema povjerenja i kompromisa, kojeg je navodno bilo do sada.
Da.
Pa, šta je sa svim onim obećanjima datim kad se formirala vlast na državnom nivou, a koja nisu ispunjena uprkos toj dobroj saradnji i kompromisu? Govorilo se o napretku ka EU, uzletu na tom putu i šta je uostalom sa obećanjima iz dokumenta o saradnji, koji ste i Vi potpisali?
Urađeno je dosta do dva mjeseca unazad. Najviše sam ja uradio na evropskim integracijama dok sam bio predsjedavajući. Banjaluka je kritikovala Predsjedništvo, a mi smo izgurali izjavu predsjedništva i dobili sporazum o Stabilizaciji i pridruživanju koji nije važio i stvorili uslove da možemo predati aplikaciju. Gurali i dogurali do aplikacije. Bilo je tu poteza i onda se desio ovaj događaj.
A šta je sa javnom potrošnjom, oporavkom privrede i zapošljavanjem, efikasnom borbom protiv korupcije, i da ne navodim dalje? Većina tih stvari je bez pomaka, a to su bili principi na kojima je uspostavljena vlast.
Naravno, slažem se sa Vama. Ali, nije došlo ni do jačanja javnog sektora. Mi danas govorimo o desetinama, a ne stotinama novozaposlenih. Budžet BiH nije dramatično povećan i nije došlo do širenja budžetske potrošnje.
Ali nije ni do smanjenja.
Pa, nije, ja bih volio da dođe, ali vi imate pregovore u kojima svi ne razmišljaju isto. Neki misle da se budžetom mjeri snaga institucija. Moj prijedlog je bio da smanjimo oružane snage, a da se bolje opreme, ali neke kolege ne žele da se o tome razgovara. Dakle, nije tu sveopšta saglasnost i odgovornost je i na jednim i na drugim. Svi smo mogli više. Ipak, kad uđete u takve razgovore, onda vam se dese ovakve stvari koje vas odvedu u potpuno drugu stranu.
Da se malo vratimo na RS i proteste kojih smo se dotakli. SZP je Vladi ispostavio zahtjeve 14. maja. Šta će biti ako se oni ne uvaže i ispune u roku od mjesec dana, koliki ste dali rok?
Onda ide nastavak protesta.
Očekujete da ćete imati snage da ponovo izvedete narod na ulicu?
Ne vidim razlog zašto ne bi uspjeli. Ja mislim da se to može očekivati, a sve je na političkim liderima. Ako mene budu pitali, moj stav će biti, ukoliko ne bude pozitivnog odgovora na dijalog, ja sam za to da proteste nastavimo.
A zašto je, gospodine Ivaniću, trebalo opoziciji toliko vremena da se probudi iz tog nekog sna, da uradi nešto konkretno?
Moglo je biti više, ali nije baš da se nije ništa radilo. Bilo je tu nekih aktivnosti, ali nisu dobile dovoljno pažnje. Evo, recimo, naša priča iz PDP-a o 150 afera vlasti nije baš bezazlena.
Pa, dobro, to su sve afere o kojima su mediji pisali, prežvakali ih i onda ste se vi toga opet sjetili.
Eto, recimo, neka to nije dovoljno. Mi smo predlagali konkretne zakone koji nisu dobili podršku. Išli sa inicijativama u NSRS koje nemaju podršku.
Ali odavno su svi shvatili da su te stvari bez podrške i da nemaju smisla.
Pa, eto, očito da je trebalo više vremena da se shvati da se trebalo izaći na proteste.
Ali problem je što ste se u tom vremenu, u učima naroda, sveli na isti nivo sa ljudima iz vlasti. Za mnoge ste svi postali isti.
Pa, ako narod tako misli, onda će to biti njegov izbor. Ja ne mislim da sam isti kao Dodik.
U čemu je razlika?
Ogromna je razlika. U demokratskom poimanju stvari. Ja nisam autokrata. Ja njega ne optužujem da je kriminalac i lopov kao što on mene optužuje da sam izdajnik. Ja sam čovjek koji je spreman da radi kompromise, ne odlučujem o tenderima i sličnim stvarima. Dakle, nismo isti. Ako Vi mislite da smo isti, nema problema.
Ne kažem da ja mislim, što je nebitno, već je takav stav kod većine građana.
Ko god da misli da smo isti, to je njegova odluka i neka misli tako. Ja kažem da nismo.
Razgovarao Milovan Matić
