O redovnom plaćanju komunalija Grozda Uldrijan (70) može samo da sanja, jer preživljava od 200 KM penzije, a samo za ljekove joj je potrebno duplo više. Povremena jednokratna pomoć Centra za socijalni rad od 80 KM i obrok u javnoj kuhinji, samo donekle ublažavaju sirotinjske muke.
– Zbog bolesti, moj sin ne smije da jede tu hranu, a posebnu ishranu mu ne mogu obezbjediti. Da bi se hranio kako treba, treba mi 15 KM dnevno. Za mene je to ogroman novac – kaže Grozda.
Mali stan na Starčevici, u kome porodica živi, nije krečen 30 godina, jer je i to luksuz koji Uldrijani sebi ne mogu priuštiti. Kroz stare prozore i vrata duva promaja.
– Sin mi se bori za život, ja se trudim da prikupim nešto da jedemo, o krečenju ne mogu ni da razmišljam. Dok sam mogla, sve sam radila, čistila kuće, zgrade i snalazila se. Sada se mogu uzdati samo u pomoć dobrih ljudi – kaže Grozda i dodaje da joj najčešće pomažu oni koji ni sami nemaju dovoljno.
Pomoć je tražila od raznih institucija, te od Gradske uprave i Vlade, ali su joj sva vrata bila zatvorena uz odgovor da „za socijalo ugrožene više nema novca“.
Porodica Uldrijan je u ratu izbegla iz Sarajeva. Grozdin muž je 1996. umro od karcinoma pluća. Potom joj se razboleo sin, koji je danas u 45. godini, vezan za postelju i skoro nepokretan.
Težak život ostavio je traga i na zdravlje Grozdine ćerke.
– Dok su su bili zdravi i mogli raditi, posla za njih nije bilo. Sada više nisu ni za kakav posao – kaže Grozda.
„Nektar“ za baku
Neformalna grupa volontera “Otpisani entuzijasti” organizuje u KSB- humanitarne žurke za baku Grozdu. Na tim feštama „ulaznice“ su paketići hrane i sanitarija.
„Nektar“ pivo donira Banjalučka pivara, a novac koji se tom prilikom prikupi biva doniran baki, u nadi da će joj to pomoći da otplati dugove i vrati svetlo u Grozdin dom.
