Postoji kod voćnih mušica, tvrde naučnici i pitaju se postoji li tako nešto i kod ljudi. Pre oko 25 godina pretpostavljali su kako postoje dve faze u našim životima - detinjstvo i odrasla dob. Veću šansu za smrt pripisivali su odrasloj dobi. Kasnije su zaključili kako postoji i treća faza - tzv. kasni život kod kojeg su šanse za smrt i najveće, što je nekako i logično.
Naučnici sa Univerziteta Kalifornija u SAD-u napravili su istraživanje na voćnim mušicama i otkrili kako dve nedelje pred smrt polažu daleko manje jajašaca nego inače. I to nije zavisilo od toga koliko su stare. Ista stvar ponavljala se i npr. kod mušice stare 60 dana, kao i kod one od samo 15. Znači, nezvisno od starosti u njihovim telima nešto se promenilo dve nedelje pre smrti, a po tome se moglo predvideti koja mušica će uginuti i kada. Ovo otkriće nazvali su četvrtom fazom - tzv. spiralnom smrti.
Kasnijim istraživanjem otkrili su kako i mužjak voćne mušice gubi svoju plodnost u danima pred smrt - nezavisno od toga koliko je star. Naučnici su došli toliko daleko da su uspeli da predvide smrt svake mušice sa tačnošću od oko 80 odsto.
Plodnost i predviđanje smrti kod ljudi
Veza između plodnosti i smrti zainteresovala je i druge stručnjake koji pokušavaju da dokuče može li se pronaći veza između plodnosti i predviđanja smrti kod ljudi i ostalih živih bića.
Najdalje što su, za sada, došli u svojim istraživanjima je moguća povezanost snage, koordinacije i mentalnih sposobnosti sa time hoće li čovek umrijeti pre ili kasnije. U Danskoj su sproveli takvo istraživanje u staračkom domu na ljudima starim između 90 i 99 godina. Nekoliko godina kasnije uporedili su rezultate njihove snage, koordinacije i mentalnih sposobnosti sa datumom smrti. Oni koji su imali boje rezultate živeli su duže.
