Odavno sam primetio da postoje neki ljudi, ekstremističkih shvatanja, koji misle da mi, ljubitelji kobasica, živimo u nekom nutricionističkom mračnom srednjem veku.
"Jel ti znaš šta se u to stavlja?"
"Kako možeš to da jedeš?"
"Čudi me da TI, koji se baviš lekovitim biljkama i zdravljem, jedeš TO, taj masni, prosti skup holesterola i praznih kalorija?!"
Obično se samo nasmejem, namažem malo senfa na zalogaj tog "prostog skupa holesterola i praznih kalorija", fantastičnog ukusa i ubacim ga u usta sa velikim zadovoljstvom. Verujem da je tajna dugovečnosti u malim uživanjima, popodnevnoj dremci i izbegavanju nepotrebnih rasprava.
Ipak, ponekad ne izdržim, pa zgrožene ljubitelje čia semena i lanenih pločica obavestim da u Francuskoj najsnobovskijoj, ali budimo pošteni i gastronomski najsofisticiranijoj zemlji postoji udruženje građana pod imenom A.A.A.A.A. (Association Amicale des Amateurs d'Andouillette Authentique). Grupa visoko prosvećenih restoranskih kritičara, gastronomskih pravosveštenika koji duboko veruju da su kobasice 'koje se prave od svinjskih creva punjenih seckanim odabranim iznutricama pomešanim sa svinjetinom i začinima' jedinstvene i idealne." (citat je preuzet iz manifesta ovog cenjenog udruženja).
Ako ovu raspravu započinju ljubitelji presne hrane, koji vole da citiraju Maju Volk i istaknu da su "kotlići u paklu, u raju se ne kuva" ne propuštam da ih podsetim da je civilizacija nastala u trenutku kada je čovek počeo da termički obrađuje hranu. Kad smo počeli da kuvamo nismo više bili prinuđeni da neprestano tragamo za bobicama i lišćem, već smo imali više vremena za razmišljanje. Drugim rečima, pasulj sa kobasicom je pogonsko gorivo napretka čovečanstva.
Pročitajte i: "Neonacisti su napali vegetarijanski kafić vitlajući mesom"
Kad smo rasčistitli to da mi fanovi dimljenih, lovačkih, gurmanskih, pivarskih, sremskih i kranjskih nismo zaostali gastro varvari, da se vratimo na one budalčine koje su maltretirale goste Kivi kafea u Tbilisiju.
U represivnim državama, svaka različitost smatra se lošom, nepotrebnom, štetnom i opasnom. U Severnoj Koreji zakonom je propisano kako muškarci treba da budu ošišani (pogađate po uzoru na vođu). Svaka frizerska sloboda u izražavanju se strogo sankcioniše.
Neonacistima iz Tbilisija smetali su ljudi sa dredovima, tetovažama i pirsinzima koji stalno pričaju o miru u svetu i jedu falafel u Kivi kafeu. Zato su odlučili da ih napadnu i jasno im daju do znanja da vegetarijancima, hipicima, tetoviranima (a zna se da su svi tetovirani sa pirsinzima narkomani) nije mesto u Gruziji. Nono Antize, jedan od onih koji su bili u kafeu tokom napada kaže da policija nije ni tražila počinioce jer su zbog izgleda prisutnih i osoblja, koji su imali pirsinge i čiroki frizure, policajci smatrali da su oni odgovorni za ovaj incident.
Kao oružje za dokazivanje ove debilne ideologije, (zlo)upotrebili su kobasice. Kako u korenu svakog ekstremizma leži strah pomešan sa neznanjem nije loše pomenuti da je najveći nacista, Adolf Hitler bio vegetarijanac.
Autor teksta
Ono što jedete nema nikakve veze sa političkim opredeljenjem. Osećam se glupo dok pišem ovu rečenicu. Kao da javnosti otkrivam da je Zemlja okrugla. Ali, izgleda da se neverovatne stvari danas lako dešavaju. Kobasica postaje simbol ultradesničara, radnicima su u 21. veku u Evropi savetuje da nose pelene za odrasle da u toku radnog vremena ne bi išli u toalet.
Posebno me nervira činjenica da simbolički potencijal kobasice mnogo više odgovara ideji multikulturalnosti nego ideji šovinizma. Kobasice mogu biti potpuno bele (kao one kuvane bavarske), potpuno crne (kao krvavice), crvenkaste kao ćurizo prepun parike ili smeđe kao savršeno pečene banijske koje pravi moj drugar Milan. Blage, ljute, sa mnogo bibera, pimenta ili belog luka, sofisticirane kao one Gavrilovićeve koje blago mirišu na majoran. Postoje i kobasice bez mesa od soje, i veoma su ukusne. Kobasice vole društvo potpuno različitih i po prirodi nespojivih namirnica. Idealno se slažu uz pečeni krompir iz Ivanjice, Španci ih u paelji kobinuju sa pirinčem i morskim plodovima, Nemci sa repom ili kiselim kupusom.
Klasno posmatrano kobasice su opet vrlo tolerantne: Kobasica poslužena u nekom naročitom restoranu može biti nezaboravan događaj. Luksuz per se. Pamte se i one sa kisoka, u lepinji i sa razvodnjenim, preukusnim senfom. Zidarske kobasice imaju svoje vatrene obožavaoce i van ove profesije. Kobasice su hrana vašara, karnevala, festivala i drugih radosnih i raskalašnih dešavanja.
Ako mislite da su kobasice nedovoljno rafinirane da bi našle svoje mesto u književnosti, varate se. U eseju "Romantika kobasica" Čarls Simić kaže: "Moj stari drug Bob Vilijams iz Hejvorda, Kalifornija, imao je običaj da pravi savršene italijanske kobasice s papričicama. Pozvao bi nas pet-šest, dao nam nekoliko boca dobrog zinfandela i još boljeg kjantija i pozabavio se spremanjem hrane. Pre nego što bi stavio kobasice, doneo bi ih da nam ih pokaže kako bismo mogli da parimo oči i još više ogladnimo dok čekamo... I stvarno, dosad su Bobove kobasice već počele da šalju tantalovske mirise u našem pravcu, i svi jure da sednu oko stola. Čak i nekoliko elegantnih žena koje, sudeći po izgledu, ne jedu ništa sem kašica od povrća za bebe, bore se da dođu do daha u neviđenoj žurbi. Bob nosi korpicu sveže ubranih ljutih feferona iz bašte da ih skrckamo, kako bi nam se lice zajapurilo, dok jedva hvatamo dah od zadovoljstva i njihove jačine, i nalivamo se vinom kao da je voda, slušajući kako nam kobasice izvode svoju razdraganu muziku na peći. U zemlji u kojoj je gotovo svako stalno na dijeti tolike gomile kobasica što pristižu na sto uvek su šok. Uprkos svom heruvimskom izgledu i širokom osmehu, Bob me navodi da razmišljam o đavolu u nekoj srednjovekovnoj minijaturi, što njiše nekim primamljivim zalogajem pred svecem dok ovaj kleči za vreme molitve."
Sticajem okolnosti za nedelju dana ponovo ću posetiti Tbilisi. Ovaj prelepi, potpuno neverovatni grad mnogo mi se dopao prošle godine. Ovog puta, prvo mesto koje ću posetiti biće Kivi kafe. Želim da podržim ove sa čirokanama i pirsinzima, odbranim okaljanu čast kobasica tako što ću pojesti jedan falafel.
