Kako su objavljivane priče o britanskom detektivu, javnost je za nekolicinu velikih umova verovala da su poslužili Arturu Konanu Dojlu kao inspiracija za "pauka u središtu mreže". Ukoliko je postojala jedna osoba koja je mogla da bude (slobodno) korišćena kao osnova za stvaranje lika, onda je prvi osumnjičeni priznati američki astronom i matematičar, profesor Sajmon Njukomb.
Zli genije
U "Poslednjem problemu", Holms obaveštava Votsona da je "Napoleon zločina" genije i da je barem jednom tokom svog života bio univerzitetski profesor:
"Njegova karijera je bila izuzetna. On je čovek sa... odličnim obrazovanjem, prirodno obdaren fenomenalnim talentom za matematiku. U dvadeset i prvoj godini napisao je raspravu o teoremi binoma... Na osnovu nje je dobio katedru za matematiku na jednom od naših manjih univerziteta... Mračne glasine su ga okruživale u univerzitetskom gradu (međutim) i vremenom je bio primoran da da ostavku..."
Sajmon Njukomb je bio genije koji je napisao neobjavljeno istraživanje pod nazivom "Nova demonstracija o teoremi binoma" s 19 godina. Diplomirao je na Harvardu 1858. i postao profesor matematike za američku mornaricu 1861. godine i na Univerzitetu "Džon Hopkins" 1884. godine (kasnije je dao ostavku). Tokom čitave karijere, Njukomb je održavao svoj fokus na teoremi binoma, uključujući je redovno u svoje udžbenike.
Za većinu, Morijarti je bio ugledni naučnik i pripadnik zajednice, što je činjenica na koju Holms upozorava Votsona u "Dolini straha":
"On je toliko daleko od sumnje javnosti, toliko imun na kritike i toliko se dive njegovom ophođenju i skromnosti, da bi za tih par reči koje si izgovorio mogao da te pošalje na sud odakle bi izašao s tvojom jednogodišnjom penzijom kao kompenzacijom za duševni bol. Zar on nije proslavljeni autor 'Dinamike asteroida', knjige koja se uzdigla do tako neviđenih visina čiste matematike da se govori kako nijedan čovek iz naučnih krugova nije u stanju da je kritikuje?"
Sajmon Njukomb je objavio "O metodi dinamika" 1858. godine i barem dva članka o asteroidima, uključujući "Elementi i efemeride 54 asteroida" 1858. godine i "O sekularnim varijacijama i zajedničkom odnosu orbita asteroida" 1860. godine. Uz to, i Dojl i Njukomb su pokazivali interesovanje za pomračenja. Njukomb je lično posmatrao nekoliko i to u Ajovi 1860, na Gibraltaru 1870. i Vajomingu 1878. godine.
Dojl je upoznao i postao dobar prijatelj s Alfredom Vilksom Drejsonom koji je bio član Kraljevskog astronomskog društva. Iako nema dokaza da su se Drejson i Njukomb ikada sreli, postoji nekoliko uverljivih argumenata da je to bilo moguće. Obojica su pripadala istom društvu, a Njukomb je čak bio dobitnik Zlatne medalje 1874. godine.
Da bi vratio nagradu 1890. godine, ili možda iz drugih razloga, Njukomb je putovao u Englesku i posetio je Grinič četiri puta kada je Drejson takođe bio tamo. Pored toga, sva trojica bila su zainteresovana za psihičke fenomene i ezoteriju. Drejson je Dojla upoznao sa teozofijom, nakon čega su njih dvojica čak držali zajedničke seanse.
S druge strane Atlantika, Njukomb je postao toliko zainteresovan za "sistematsko istraživanje malo poznatih psihičkih fenomena" da je postao predsednik Američkog društva za psihička istraživanja 1885. godine.
