Isto je i sa RiTE “Ugljevik”, koji sada vredi 9,9 miliona KM, a devet godina ranije bio je vredan čak 688,6 miliona KM.
Prema podacima Banjalučke berze, vrednost akcija ovih preduzeća je na istorijski najnižem nivou. Trenutna tržišna cena akcije u RiTE “Gacko” je 0,026 KM dok je najveća vrednost bila 2007. godine, i to 2,44 KM. Vrednost akcije RiTE “Ugljevik” je sada 0,039 KM, a 2007. godine je bila 2,69 KM.
Stručnjaci tvrde da na drastičan pad cena akcija, sigurno, utiču gubici ovih preduzeća. Prema finansijskim izveštajima iz prošle godine, RiTE „Gacko“ je poslovao sa gubitkom od 21,6 miliona KM, a RiTE „Ugljevik“ sa 18,2 miliona KM.
U Banjalučkoj berzi objašnjavaju da investitori ulažu tamo gde imaju dobit i dividendu, a nikako u preduzeće koje posluje negativno i nema jasne pravce razvoja. Dodaju da ove akcije trenutno nisu zanimljive za trgovanje.
Izvršni direktor u RiTE „Gacko“ Srđan Milović objašnjava da su cene akcija te 2007. godine bile nerealno visoke, zbog najavljene investicije sa Češkom energetskom grupom, koja je trebalo da gradi novu termoelektranu.
- Naravno, i sada su nerealno niske, ali i očekivano jer trenutno nema nikakvih ulaganja. Mislim da gubici ne utiču na cenu akcije nego ih niskim čini stara tehnologija. Tehnologija je neprofitna i ne donosi neku veliku dobit - istakao je Milović.
Ekonomski analitičar Zoran Pavlović naglašava da su preduzeća u problemima i kao takva nisu poželjna za investitore.
- U RiTE “Gacko” su bile poplave, tehnologija je stara i dugo se već nije ulagalo. U RiTE “Ugljevik” je nejasna situacija zbog tužbe iz Slovenije i netransparentne saradnja sa Rusima oko projekta “Ugljevik 3”. Naravno da svi koji imaju akcije u tim preduzećima ne vide perspektivu za ostajanje, izgubili su poverenje da “Elektroprivreda” može dobro funkcionisati – rekao je Pavlović.
Naglasio je da ni resorno ministarstvo ni “Elektroprivreda” nemaju jasnu viziju daljeg ulaganja i korištenja tog resura koji postoji.
Preduzeća u sastavu Elektroprivrede su postale socijalne ustanove u kojima je zaposlen ogroman broj radnika, nema napretka ni jasne vizije za razvoj.
Preča lična korist
- Najveći problem je što svako gleda mogućnost lične koristi, da nešto odnese iz te kompanije, a ne da nešto stvori. Rukovodioci su ljudi koji su politički podobni, a ne stručnjaci. Ako se državne kompanije gledaju kao nešto gde se stvara privatna korist, a ne društvena dobit, onda je malo verovatno da postoji šansa za oporavak. Napredak mogu doneti isključivo stručni ljudi, koji su nezavisni i imaju viziju – naglasio je Pavlović.
