Emisija Brazilska čorba, koja je emitovana na radio-talasima skoro punih šest godina, za jednog od njenih autora, novinara Predraga Dragosavca, predstavljala je na određen način i dugu pripremu za put i boravak u Brazilu. Knjiga Brazil nije za početnike hronika je i tog njegovog brazilskog putešestvija, ali i dugogodišnje fascinacije najvećom južnoameričkom zemljom, njenim ljudima, šarenilom njene kulture, protivrečnostima njene svakodnevice...
Knjiga je žanrovski fluidna – jedni to nazivaju dokumentarnom prozom, drugi kombinacijom putopisa i eseja, treći društvenom antropologijom iz prve ruke...
Ali, nezavisno od žanrovskog određenja, Brazil nije za početnike mozaik je sličica o zemlji i ljudima - o prošlosti i sadašnjosti, starosedeocima i doseljenicima, gospodarima i robovima, o ogromnim gradovima i nenaseljenim prostranstvima, o ljubavi, muzici, fudbalu...
Onima koji u Brazil putuju, može da posluži i kao kulturni vodič; onima kojima to putovanje još nije u planu, približiće Brazil mnoštvom neposrednih susreta, priča i dogodovština, ali i bogatom faktografijom svih vrsta.
O autoru
Predrag Dragosavac (Beograd, 1971) objavljivao je u brojnim novinama i časopisima, još postojećim, kao i u onima kojih više nema. Bio je član redakcije za kulturu Glasa javnosti, gde je pored ostalog uređivao i pop-kulturni dodatak Glasno. Radio-emisije Brazilska čorba i Globalno selo na Beogradu 202, koje su bile autorski projekti, vodio je u tandemu sa brazilskim drugarom Andreom de Limom. Kao fri-lenser u Srbiji intimno se upoznao sa čarima prekarijata, radeći skoro sve sem svadbi i sahrana. U švedskoj inkarnaciji, uređuje internet portal Trans Europe Express, organizuje međunarodne diskusije i seminare sa medijskom agencijom Global Reporting, piše i objavljuje na više jezika… Poslednjih nekoliko godina živi u Stokholmu.
O knjizi Brazil nije za početnike
Peđa i ja znamo se iz vremena kada je vodio radio-emisiju Brazilska čorba; ja sam u to doba živela u Sarajevu i ponekad sam u emisiji gostovala. Za vreme njegovog boravka u Brazilu dosta smo se družili u Sao Paulu. Impresioniralo me je kako u naoko običnim situacijama zapaža priče. I u ovoj knjizi uočljiva je njegova sposobnost da ide dalje od banalnog i od stereotipa o brazilskim običajima i kulturi. Knjiga je odlično napisana i lepa je za čitanje. Nije to samo putopis već i zaista osmišljen pogled na protivrečnosti Brazila. Zanimljiv je vodič kroz kulturu Brazila i podsetnik na autore koji su se njom sistematski bavili.
Andrea Peres, Univerzitet Kampinas, Brazil
Ako ne menjamo dioptriju posmatrajući kulture kojima ne pripadamo, sva je prilika da ćemo ostati uskraćeni za njihove kvalitete i lepote koje se nalaze dublje, ispod folklora i površine. Ključ i kvalitet Predragove knjige je upravo u tom finom nameštanju optičkih sprava za posmatranje Brazila. Kao nekome ko već dugo posmatra efekte onoga što je Edvard Said definisao kao orijentalizam, veoma mi je zanimljivo da čitam kako je taj evropocentrični koncept primenjen na geografske odrednice daleko od Orijenta. Zanimljiva, informativna i nadasve topla knjiga zahvaljujući tom, rekao bih, jedino ispravnom pristupu.
Bojan Budimac, pisac, novinar i bloger, Bodrum, Turska
Načitao sam se knjiga i knjiga, ali odavno nisam čitao knjigu sa većim nestrpljenjem šta ću novo saznati na narednoj stranici, u narednom poglavlju. Brazil… Autor putuje tom ogromnom zemljom i sam znatiželjan otvara čitaocu njena prostranstva, ljude i njihove puteve do te daleke zemlje. I njihov život. Vrhunska dokumentarna proza. Otkrivanje nama nepoznatog sveta.. Dragocena knjiga o stranstvovanju po tuđinama ljudi iz zemlje koje više nema...
Aco Dragićević, magazin Dijaspora, Stokholm
Knjiga Predraga Dragosavca čitaocima realno, lepim narativnim stilom dočarava Brazil. Saznajemo kako žive ljudi u Brazilu, vrlo interesantne istorijske podatke, ali i savremene društvene procese i kretanja u petoj po veličini zemlji sveta... Ako je autor, kao što kaže, bio nepripremljen kad je sleteo na aerodrom Guaruljos, pročitajte ovu knjigu da biste dobro pripremljeni zaplovili u brazilske avanture. Izvanredno je štivo za sve one koji žele da ovu zemlju upoznaju u pravom svetlu.
Nevena Konstantinović, Radio Beograd
Brazil nije za početnike je mešavina zapažanja, utisaka, priča, razmišljanja, fakata i stavova; kombinacija putopisa i eseja. Tekst je zanimljiv, svež, iskren, a
jezik - spontan, govorni, nepretenciozan… U jedinstveni melanž suptilno su utkane opaske, komentari, citati, zapisi, pesme... Nađene su dodirne tačke između naše zemlje i Brazila čime se tka jedna lepa veza.
Roman Balvanović, Jugoslovensko udruženje latinoamerikanista, Beograd
Nepretenciozno, autentično, koncizno, zrelo. Izuzetan primer i moderne narative i post-kolonijalističke kritike. Politički (ne)korektno. Iskreno, bez relativizacije. Društvena antropologija iz prve ruke. Vrhunski i literarno i legitimno.
Igor Jovanoski, Institut društvenih nauka i humanistike, Skopje
Autor vodi čitaoca kroz istoriju i savremenost Brazila, oslikavajući njegovu društvenu strukuturu i karakteristične procese. Ozbiljna knjiga napisana tako da zainteresuje, približi i objasni daleku i veliku zemlju; knjiga prepuna informacija i autorovih zapažanja napisana takvim stilom da se kroz tekst prosto leti…
Zoran Gavrilović, Biro za društvena istraživanja, Beograd
Knjiga Brazil nije za početnike verodostojan je i dinamičan osvrt na realnost zemlje-kontinenta, što Brazil u pravom smislu jeste. Meni lično knjiga je i dodatno uzbudljiva jer u njoj prepoznajem detalje Peđinog i mog zajedničkog putovanja Brazilom. I to putovanje, kao i ovo naknadno, čitalačko putovanje, naveli su me da realnosti zemlje u kojoj živim skoro 20 godina počnem da sagledavam na novi način; da više poštujem Brazil, ali i da više volim svoju zemlju.
Momčilo Nikolić, Udruženje Serbios Unidos, Sao Luis (Brazil)
U svojim kazivanjima Peđa je avaturista i pustolov, buntovnik protiv nepravednih sistema, ali i poznavalac života. Zapaža kulturološke detalje – kako one koji vuku poreklo od početaka Brazila, tako i one skorijeg datuma, koji su proizvod medija. Zapisi su u neku ruku i dnevnički, puni utisaka, a naročito uzbudljivi su oni prvi, najčistiji. Njegove brazilske staze i bogaze dovele su do verodostojnog i interesantnog štiva. Brazil nije za početnike je poučna knjiga i autentičan pogled na probuđenog džina koji se još uvek diže…
Dani Blue, multimedijalni umetnik, Sao Paulo - Njujork
Knjiga Brazil nije za početnike otvara šire vidike i navodi na razmišljanje o različitim aspektima fascinantnog brazilskog društva. Mnoštvo je zanimljivih referenci i citata ljudi koji su analizirali brazilsko društvo i pojave unutar njega, ali tekst opet nikada nije suvoparan, te i lakoća interpretacije dodatno doprinosi njegovoj zanimljivosti.
Danilo Milić, Ulof Palme centar, Beograd
Umesto predgovora
Švedski standard uz brazilsku čorbu
Preko centralnog razglasa univerziteta u brazilskom gradu Ouro Pretu u vreme ručka išla je radio-emisija Beograda 202 Brazilska čorba. Studenti su se gledali u čudu pokušavajući da odgonetnu kakav je to program u kom se pušta brazilska muzika, a voditelji pričaju na nekom njima nepoznatom jeziku i na engleskom sa jakim akcentom.
Bio je to samo jedan od životnih podviga Predraga Peđe Dragosavca, autora Brazilske čorbe, koja je skinuta s programa kada je on otišao da kuva švedsku čorbu, put Stokholma.
Dragosavca znam kao novinara beogradskih redakcija koji se uvek bavio onim temama koje spajaju ljude, iako se novinari najčešće bave temama koje bi trebalo da razdvajaju već spojene ljude. Njegove priče možda bi ga kandidovale za ministra spoljnih poslova, ali Dragosavac nije od onih koji spajaju ljude na nivou visoke politike, već na onom mikro nivou malih ljudi, iz brazilskih favela i zavejanih švedskih sela.
Sećam se da je svojevremeno napravio reportažu iz Vladičinog Hana, gde je Boban Marković, svetska trubačka zvezda, udavao ćerku. Taj spektakl iz južnjačke vukojebine, iz Dragosavčevog pera sadržao je sve što ima dobra novinska reportaža; detalje koje nisu primetili ni jedini trezni na tom skupu, mladenci, atmosferu koju bi neko manje rečit opisao u uskliku ceeepaaaj, Dragosavac je deljao onako kako samo on to ume, posvećen opisivanju svega i svačega u milimetar, pa se to pisanje može nazvati Peđin švedski standard.
Peđa misli da je svet tu da bi ga upoznali dok još možemo da hodamo. I dok još možemo da pišemo. Pa ga podjednako privlače temperamentni jug i hladni sever, dve nespojive stvari koje kao i obično on spaja. O Brazilu valjda najbolje pišu oni koji ga doživljavaju kao čarobnu zemlju, a ne oni koji tamo žive. Kao što je o Beogradu najlepše pisao sarajevski dođoš Momo Kapor, tako je i Peđa Dragosavac postao hroničar Brazila. Beograd je poput Brazila rezultat prožimanja najrazličitijih mogućih nasleđa i uticaja pa oba toponima imaju bogatu kulturu. Koju, opet, Dragosavac meša kao čorbu.
Čini mi se da je njegov Brazil temeljan kao da je tamo odrastao. Čak sam ga jedanput pitao, ubeđen da nema pojma o hevi metalu, da li je ikada gledao Sepulturu, planetarno popularan bend čija se svirka karakteriše kao grmljavina iz brazilske džungle.
- Ha, video sam ih jedanput kad su svirali... - počeo je da opisuje temeljno trenutak kada je prolazio pored neke brazilske livade, a tamo svirala baš Sepultura.
Čini se da Peđi u zemlji sambe ništa nije promaklo, iako je tamo fizički boravio relativno kratko, šest meseci. Kada počnete da čitate ovo štivo, kladim se, pomislićete da je autor ceo život sedeo na brdu Korkovado, podno statue Hrista Spasitelja, i pedantno beležio sve što je sa te visine video. A video je ceo Brazil.
Draža Petrović, Danas, Beograd
