Kako je pokazalo istraživanje "Srbija posle Brexita - gde građani vide Srbiju", većina građana, ukupno gledano, i dalje jeste za evropske integracije zemlje i 53 odsto njih smatra da uprkos izlasku Velike Britanije iz EU, Srbija treba da zadrži politiku ulaska u Uniju.
Politikolog Tibor Moldvai iz Instituta za evropske poslove rekao da je 51 odsto ispitanih mladih ljudi od 18 do 29 godina za prekid evrointegracija, dok 43 odsto njih smatra da bi trebalo nastaviti integraciju u EU.
"Stariji građani gotovo dvotrećinski podržavaju evrointegracije. Glavni nalaz ovog istraživanja bio je to da su mladi u odnosu na starije rezervisaniji u odnosu na EU i evrointegracije, kao i da su rezervisaniji prema evropskim vrednostima", naveo je on.
Predstavljajući zaključke istraživanja Naim Leo Beširi iz Instituta za evropske poslove rekao je da su građani vrlo malo obavešteni o evrointegracijama Srbije.
"Mladi ispitanici iz ruralnih naselja i oni koji nemaju visoko obrazovanje pretenduju da imaju kontraverznije stavove u odnosu na ostalo stanovništvo. Podrška Rusiji je velika, a evrointegracijama se smanjuje. Stav prema Kosovu je veoma jak. Hrvatska se i dalje smatra neprijateljem, dok članstvo u NATO više podržavaju žene, Vojvođani i stariji od 60 godina", naveo je on neke od zaključaka istraživanja.
Članstvo Srbije u Nato ne podržava 82 odsto ispitanih građana, dok 12 odsto podržava dok "44 odsto ispitanih misli da je jedan od uslova za priključenje EU da Srbija postane članica NATO", pokazalo je istraživanje.
Na pitanje "da li biste podržali članstvo Srbije u Nato, ako Rusija postane član Nato", dve trećine ispitanih reklo je da ne bi ni tada podržalo članstvo Srbije u toj organizaciji. Samo 19 odsto mladih bi u toj situaciji podržalo članstvo Srbije u Nato.
Nezavisnost Kosova i Metohije, prema mišljenju 80 odsto građana Srbije ne treba priznati ni ukoliko bi to bio uslov za članstvo u EU.
Prema mišljenju 59,3 odsto ispitanika smatra da SNS najviše podržava bliže odnose sa EU, dok 6,7 odsto ispitanih smatra da to čini DS.
Istaživanje je pokazalo da 33,6 odsto ispitanika smatra da bliske odnose sa Rusijom najvše podržava SNS, dok 8,8 odsto smatra da to čini DSS.
"47 odsto građana smatra da EU trenutno ima bolju ekonomsku situaciju u poređenju sa Rusijom", pokazalo je istraživanje.
Prema mišljenju 41,3 odsto građana Rusija je prijatelj Srbije. Kao prijatelja 12 odsto njih percipira Grčku, a 9,6 odsto Kinu.
Neprijatelj Srbije po mišljenju većine (19,7 odsto ispitanika) je Hrvatska, dok 18,1 odsto navodi da je to SAD. Albaniju kao neprijatelja Srbije vidi 12,1 odsto ispitanika.
Trećina građana nije bila ni u jednoj zemlji EU, a u Rusiji nikada nije bilo 92 dsto građana Srbije. Prema oceni 49 odsto anketiranih Srbija treba da prizna Krim kao deo Rusije.
Beširi je kazao da mladi već duže vreme pokazuju otpor prema evrointegracijama i da je razlog verovatno "neobaveštenost".
"Imate pravne fakultete u Srbiji gde institucionalno pravo EU nije obavezan predmet, a za nekih sedam godina će to pravo u ovoj zemlji morati da primenjuju. S druge strane , mlade zbunjuju poruke koje dolaze od vladajućih elita budući da su često kontradiktorne", naveo je Naim Leo Beširi.
Profesorka ETF u penziji Srbijanka Turajlić ocenila je da građanima Srbije o EU "nikada, niko nije ozbiljno govorio".
"Dakle, EU se sa jedne strane predstavila kao nekakva kasica prasica, koja će nama da isporučuje pare samo ako mi tu pristupimo. O pravim vrednostima EU, o značaju normi... nikada niko u ovoj zemlji nije ozbiljno razgovarao. Ne samo ova vlada, nego ni jedna jedina vlada", kazala je ona.
Turajlić je ocenila da "mladi nemaju pojma šta je vrednost EU, jer nikada nije govorio".
"Mislim da se radi o dubokom neznanju", zaključila je ona.
Psiholog Žarko Korać rekao je da u Srbiji "ne postoji sistematsko praćenje stavova prema EU".
"To bi morala da radi država. Onda bismo imali malo pouzdanije podatke o tome", kazao je on.
Korać je rekao da je istraživanje pokazalo da građani imaju protivurečne stavove o nekim najvažnijim temama. On je ocenio da je mlada generacija izložena permanentnoj nacionalističkoj propagandi i nema "neki alternativni model uprkos Fejsbuku i društveni mrežama".
"Oni najbolje izražavaju stavove naše političke realnosti i političke propagande u poslednjih dvadesetak godina. I na tom primeru možete da vidite kako je ona uspešna bila", naveo je Korać.
Istraživanje je rađeno od 28. juna do 6. jula na uzorku od 1.007 ispitanika među punoletnim građanima Srbije bez teritorije Kosova i Metohije. Podaci su prikupljani telefonskom anketom. Kako je rečeno, na upitnik je odgovaralo nešto više žena od muškaraca. Oko polovina anketiranih građana je izjavila da ima samo osnovnu ili srednju školu.
