Najbolji teniser svijeta će se za titulu boriti protiv Keija Nišikorija, koji je sa 2:0 savladao Stana Vavrinku.
Novak je u ovaj meč ušao neuporedivo bolje raspoložen nego dan ranije protiv Berdiha, servis ga je bolje služio i bilo je jasno da neće sebi dozvoliti da potroši previše energije pred borbu za trofej koji bi bio dobra uvertira za Rio.
Iako je na startu početni udarac ponovo bio “klimav”, pa je Đoković i ispustio svoj drugi servis gem u prvom setu, sve vrijeme djelovao usresređeno na teren, a govor tijela ni u jednom trenutku nije “padao” i odavao utisak umornog tenisera, što je bio slučaj prethodnih dana.
Francuz protiv takvog Đokovića nije dobio pravu priliku da zaprijeti, iako je do ovog susreta stigao u sjajnoj formi. Koncentrisana igra, jasna plan i 37 minuta bili su potrebni Novaku da stigne do 1:0 na semaforu.
Da će i ostatak meča biti manje-više rutina najavljeno je u prvom gemu drugog seta kada je još jednom slomio rivala. Novak je ubjedljivo cementirao brejk sigurnim servisom, a zatim poveo i sa 0:15 nagovjestivši da publika u Torontu neće gledati još mnogo tenisa.
Međutim, Francuz se u svom stilu probudio i sa nekoliko vezanih poena poručio da će se ipak potruditi da produži meč.
Ritam se odjednom pojačao, Monfis je zaigrao agresivnije i stigao do prilike da se vrati barem u drugi set, ali je Novak uspio da se odbrani, spasi šestu brejk šansu na ovom meču i da se kroz nekoliko izjednačenja domogne – 3:1.
Kada je propustio tu priliku, Monfis je pokazao zašto se nikada nije zaista umješao među četiri-pet najboljih na svijetu. Koncentracija mu je popustila, počeo je da pretjeruje u neracionalnim, napadačkim pokušajima, pa je još jednom izgubio servis.
Monfis nije imao snage za više od toga da nekako iščupa još jedan servis gem, pa je poslije 72 minuta igre Novak obezbijedio plasman u finale.
Meč je trajao koliko prvi, mučni set u četvrtfinalnom duelu sa Berdihom, ali ono što je bilo važnije od brzine pobjede za Novaka jeste činjenica da je koliko-toliko pronašao prvi servis – i po preciznosti i po brzini – na kraju meča bio je na 65 odsto.
Đokoviću je ovo bila 12 pobejda nad Monfisom iz isto toliko susreta.
U prvom polufinalu Nišikori je savladao Vavrinku rezultatom 7:6 (8-6), 6:1 i plasirao se u svoje treće finale na turnirima iz Masters 1.000 serije.
Novak i Kei su dosad oigrali 11 mečeva, a drugo “Uniklo finale” biće im čak peti susret ove godine. U svim duelima u 2016. je slavio Novak, poslednji put u Rimu poslije preokreta 2:6, 6:4, 7:6 (5), a prethodno finale igrali su u Majamiju (6:3, 6:3).
Japanac je poslednji put pobijedio Novaka na US Openu 2014 – 6:4, 1:6, 7:6 (4), 6:3.
Rodžers kup u Torontu igra se za nagradni fond od 4.691.730 dolara.
