Sigurd Braten radio je čitavog života da porodičnu kompaniju "Oso" pretvori u unosan posao s tržištima u čitavoj Evropi. Onda je zapovest iz Brisela zapretila da stavi van zakona njegove energetski delotvorne bojlere.
Kako bi se prilagodio novim propisima, Braten je morao da preuredi svoju fabriku; to ga je koštalo pet miliona evra. "Najgore je to što Norveška nema nikakvog uticaja na odluke jer nije članica Unije", kaže on, "ali ipak mora da radi sve što Brisel naredi."
Po svemu sudeći, slična protivrečna budućnost očekuje i Veliku Britaniju. Dok politički metež posle odluke te države da napusti Evropsku uniju polako jenjava, najvažnije pitanje za novu britansku premijerku ostaje kako da njena zemlja nastavi da posluje s najvećim svetskim pojedinačnim tržištem od petsto miliona ljudi. Tereza Mej, nova britanska premijerka, izjavila je da želi najbolji mogući sporazum kako bi zaštitila industrijsku bazu i uslužne delatnosti svoje zemlje.
Norveški pristup ima svojih prednosti. Norveška nije članica Unije, ali bez teškoće trguje sa članicama na osnovu ideje zvane Evropska ekonomska oblast. Zauzvrat mora da dozvoli slobodno kretanje ljudi - načelo koje Tereza Mej možda neće prihvatiti.
"Velika Britanija će verovatno tražiti ublaženu verziju norveškog modela u kojoj će morati da se odrekne nekih delova pristupa tržištu u zamenu za pravo da donekle ograniči slobodno kretanje ljudi", kaže Sajmon Tilford iz londonskog Centra za evropske reforme. "No, kada cena postane očigledna, više neće biti rasprava o tome je li to dovoljno i politika će se zatrovati."
Norveška ima pet miliona stanovnika i dva puta je odlučila da ne stupi u Evropsku uniju. To je bogata zemlja s velikim prirodnim bogatstvima, pre svega naftom, obradivom zemljom i morem punim ribe.
Međutim, za pristup jedinstvenom evropskom tržištu Norveška plaća godišnje stotine miliona evra u budžet Unije i obavezna je da prihvati sve zakone koje Brisel usvoji, kao što je onaj koji je ugrozio fabriku Sigurda Bratena.
Što je najvažnije, Norveška mora da dozvoli građanima Unije da slobodno prelaze njene granice, što znači da nema nadzor nad imigracijom, a to je bila ključna tema za britanske glasače koju su želeli izlazak. Zbog toga Norveška ima više useljenika po glavi stanovnika nego Velika Britanija.
Britanci imaju druge mogućnosti, ali nisu ništa primamljivije. Mogu da sklope trgovinske sporazume sa zemljama članicama pojedinačno, kao što je uradila Švajcarska, ali to bi bilo krajnje zamršeno. Mogla bi da sledi primer Kanade i dogovori se o prometu robe, ali da ograniči promet usluga, što bi teško pogodilo britanski hvaljeni finansijski sektor.
Najlakše bi bilo, smatraju ekonomski analitičari, jednostavno ući u Evropsku ekonomsku oblast. Taj dogovor dao je Norveškoj slobodu da zaštiti svoje zemljoradnike i ribare.
No, to ne bi omogućilo Velikoj Britaniji da tetoši jednu od svojih najvažnijih delatnosti - finansijsku. Kao članica Unije Velika Britanija mogla je da osujeti pokušaje Francuske i Nemačke da ograniče ili usisaju poslove tako što je ulagala veto na izvesne mere, na primer na predlog o uvođenju jedinstvenog poreza na finansijski sektor. London je odneo pobedu i protiv odluke Evropske centralne banke kojom bi promet hartija od vrednosti čije su cene u evrima bio prebačen u zemlje koje koriste evro. Ta odluka značila bi ogroman gubitak posla bankama koje su Siti, londonsko središte finansija, pretvorile u evropsku finansijsku prestonicu.
Van Evropske unije Britanci će morati da rade isto što i Norvežani - da lobiraju. "Ne treba ni napominjati koliko je teško vršiti uticaj na združeno tržište kakvo je evropsko ako niste član", kaže Elsbet Sande Tronstat, zamenica norveškog ministra za Evropsku ekonomsku oblast i poslove Evropske unije.
Sigurd Braten video je te teškoće. Pre tri godine saznao je da je Unija uvela propise koji podstiču upotrebu plinskih bojlera kako bi navela zemlje koje se oslanjaju na struju dobijenu sagorevanjem uglja da pređu na čistiju energiju. No, norveška struja je među najčistijima na svetu jer se dobija iz hidroelektrana.
Francuska i Finska, članice Unije čiji su se interesi poklopili s norveškima jer proizvode nuklearnu energiju, zalagale su se za ublažavanje konačne odluke Brisela. "Ali to je bila čista sreća", kaže Braten.
"Siguran sam da će Velika Britanija imati više uticaja nego Norveška", dodaje on. "No, kako god bilo, mnogo manje će uticati na važna pitanja nego sada."
