Jedino ako u kafanu niste nikada odlazili kao civil nego ste u nju ulazili uvek samo pod partijskim šinjelom, možete zamišljati da je ovo što gledamo kafansko ponašanje. I da je u kafani dopušteno ovo što vlast sebi dozvoljava. I to van kafane.
Kao prvo, u kafani ne maltretiraš konobara. Ako ni zbog čega drugog, a ono zato što, budeš li ga šikanirao i ponižavao, on može da ti pljune u kafu. Ali, kad vlast misli da, dok god vlada mehanikom izbora, mi, za razliku od konobara koji može da joj pljune u hranu ili piće – možemo samo da joj pljunemo pod prozor, nema razloga da nas, koji je opslužujemo glasovima i parama u budžetu, tretira kao ravnopravna ljudska bića.
Drugo, u kafani ne možeš da sadiziraš ostale goste. Ne možeš da držiš banku, da niko u celoj kafani ne može da dođe do reči od tebe. A svakako ne smeš da ućutkuješ svakog ko se usudi da pisne, kao ni da agresivno odgovaraš na svaku tuđu reč koja se čuje u kafani. Ali, pošto naša vlast smatra da joj niko neće reći da će, ako ne prestane da izaziva kavgu, morati da napusti lokal – ona nema razloga da ne bude kavgadžija. Sve pričajući o sebi kao o jedinom faktoru stabilnosti i oazi mira i normalnosti.
Treće, u kafani ne možeš da uzurpiraš muziku, ma koliko je plaćao da svira samo ono što naručuješ. A naročito ako naručuješ jednu istu pesmu. I ne samo da moraš dozvoliti i drugim gostima da čuju nešto po svojoj želji, nego kafansko ponašanje nalaže i da od muzičara tražiš (i platiš!) da odsviraju nešto samo za svoju dušu. Jer tako pokazuješ zainteresovanost i poštovanje za njih, njihov ukus i izbor. Ali, dok god naša vlast veruje da ima dovoljno onih koji će ne samo svirati isključivo za njenu dušu, nego i igrati kako ona svira, nema razloga da pokaže poštovanje za druge stručnjake, novinare, političare, glasače… Tim drugima uvek može da kaže, kao što i kaže: ako vam se ne sviđa, napustite kafanu. Što ljudi u buljucima i čine. I to ne zbog različitog muzičkog ukusa.
Četvrto, u kafani ne smeš da biješ ljude. Ni ako se raduju (kao što se radovala fudbalerka pa dobila šamar od funkcionera protivničkog tima) ni ako pričaju (kao što se desilo ljudima iz Saveta za borbu protiv korupcije) ni ako naprosto samo sede (Savamala)… I to ne zato što zbog takvog ponašanja možeš da popiješ batine, već i zato što je samo država ovlašćena da primenjuje silu (ali ne i golu silu!) nad građanima. Ali pošto vlast veruje da je ona država (čak država u državi), onda misli da su poluge sile zapravo – metalne poluge kojima sme da izmlati svakog ko joj nije po volji. Prodavca lubenica, putnika u gradskom prevozu, učenika koji prodaje polovne udžbenike…
Da, da, tužno, ali istinito, naša vlast tek treba da nauči kako se ponaša u kafani. A zatim i kako se ponaša na vlasti.
