Vladimir Arsenijević: Ja iskreno verujem da je premijer Vučić lud!

Ekskluzivno za BUKU

Vladimir Arsenijević: Ja iskreno verujem da je premijer Vučić lud!

Piše: Buka intervju

Ja iskreno verujem da je taj čovek lud i da bi bilo moguće ustanoviti vrlo preciznu dijagnozu njegovog zdravstvenog stanja u tom smislu. Naravno, nije on prvi ludak koji vodi ovu zemlju, daleko bilo. Čitavo jedno odeljenje moglo bi da se ispuni liderima i pretendentima s dijagnozom.

Razgovarali smo sa Vladimirom Arsenijevićem, jednim od najvažnijih savremenih pisaca u regionu. Teme? Od normalnih poput njegovog novog romana, festivala "Krokodil", do onih manje normalnih, kao što je mentalno zdravlje Premijera Srbije Aleksandra Vučića. Zašto uprkos svemu Arsenijević vjeruje u budućnost (barem malo bolju) i zašto je zadovoljan svojim životom, saznajte u intervjuu koji ste zaslužili.

 

Izašao vam je roman "Ti i ja Anđela", koji je vaš osvrt na devedesete iz današnje vizure. Koliko i da li različito gledate na te godine u odnosu na "Anđelu"?

 

Zapravo i ne toliko. I ne znam da li je to razlog za veselje ili deprimiranost. Kad sam ponovo otvorio rukopis "Anđele" s kojim nisam bio zadovoljan odavno i godinama sam planirao da ga preuredim kako bih mogao da se vratim započetoj tetralogiji Cloaca Maxima i okončam je, nadao sam se da ću zbog proteklog vremena, a reč je ipak o značajnih dve i po decenije od događaja koji čine tu knjigu (zima i proleće 1992), moći da na to vreme gledam s vrstom božanske benevolentnosti kao na nešto što je davno prošlo i što je definitivno za nama. Naravno, mi dobro znamo koliko je ovo vreme u vezi s onim, koliko ništa zapravo nije prošlo, samo je delom promenilo formu, i koliko taj manjak bilo kakve istorijske distance spram događaja iz prošlosti muti i naš pogled na sadašnjost pa i na budućnost. Zato sam obrnuo stvar i koristio taj snažan osećaj kontinuiteta da nastavim gde sam stao bez zgodnog ali književno poprilično iritantnog efekta naknadne pameti. Otud "Ti i ja, Anđela".

 

Da li je roman nastao u dahu ili je ipak rađeno na njemu duže vrijeme?

 

Hahaha, ja i ne znam šta je to "dah". Ja retko koju stvar pišem kratko. Moj proces rada na bilo kojoj knjizi traje negde između godinu i po i tri godine. A radim doslovno svakodnevno - i to jako rano ujutru, čim se probudim. Ostatak dana posvećen je drugim i drugačijim aktivnostima, konkretno radu u Udruženju Krokodil. Za mene pisanje nije posao, iako sam mogao doneo sam veoma konkretnu odluku da ne živim od njega. Utoliko mi od pisanja nije potreban ni odmor. Pišem 365 dana godišnje ali gledam da ne pregorim u radu. Crnčenje ostavljam za druge stvari.

 

Koliko je i kome danas u Srbiji i na Balkanu do pisane riječi? Pogotovo u formi romana?

 

Mislim da čitalaca zapravo ima možda i više nego što slutimo i da je naša deprimiranost povodom opšteg stanja donekle neopravdana. Ali moram da priznam da to i nije predmet mog prevashodnog interesovanja. Kvantiteti me u tom smislu uopšte ne interesuju. Kada pišem, činim to najviše zbog i za sebe samog. Ako postoji još petoro ljudi kojima bi to posle nešto značilo, za mene je to sasvim dovoljno. Ima ih, na sreću, znatno više od toga. Ne očajavam.

 

Krokodil. Fenomen koji na poprilično velikom frontu (za)okuplja publiku i ljude koji čitaju. Kako se nosite i koliko je teško danas imati jedan ovakav festival? Ima li u svemu tome utopizma, mazohizma ali i zdrave potrebe?

 

Udruženje Krokodil je neprofitna organizacija. Dakle, svoje programe, od kojih je festival samo jedan, realizuje isključivo zahvaljujući donacijama i sponzorstvima. Svi naši programi su besplatni za posetioce i druge korisnike. Utoliko ogroman deo našeg vremena i naših napora odlazi na taj veoma "kreativni" deo posla: kako dobaviti dovoljno sredstava da bismo naše namere i zamisli realizovali na način koji sami smatramo odgovarajućim. Ono što nas zaista održava u životu jeste činjenica da se ljudi iskreno interesuju za naše aktivnosti pa tako na festivalima koje organizujemo retko bude manje od 1000 ljudi po večeri što je zaista pravi mali fenomen u vremenu u kom je malodušnost koju sam spominjao u prethodnom odgovoru uobičajena a samopouzdanje kulturnih i posebno književnih aktera toliko nisko da se za književne događaje na kojima se okupi pedesetak ljudi uobičajeno kaže da su bili "odlično posećeni". 

 

Živimo u vrijeme odistinskih političkih starletana. Premijer Srbije Aleksandar Vučić na neki način se prometnuo u istinskog medijskog Demijurga? Koliko to daleko ide i koliko će još ići? Čovjek je npr. sazvao pressicu zbog izjave jednog sportiste. Opskurno? Ili opasno?

 

Ja iskreno verujem da je taj čovek lud i da bi bilo moguće ustanoviti vrlo preciznu dijagnozu njegovog zdravstvenog stanja u tom smislu. Naravno, nije on prvi ludak koji vodi ovu zemlju, daleko bilo. Čitavo jedno odeljenje moglo bi da se ispuni liderima i pretendentima s dijagnozom. S druge strane, njegova sitničavost i surevnjivost zaista su zastrašujuće. On nema ono faraonsko u karakteru što je, na primer odlikovalo Miloševića. Njega interesuje sve što kažemo, on pati zbog stvari koje mediji o njemu pišu pa pokušava da ih zaustavi u tome i dobijamo medijsku strahovladu kakvu dugo nismo imali. Njemu čak smeta i sloboda društvenih mreža kao prostora unutar kog ljudi slobodno iskazuju svoje mišljenje o svemu tako i o politici ove zemlje pa i o njemu samom. Smetaju mu karikaturisti a, na kraju, ispada i sportisti koji se požale na tretman države prema pojedinim sportovima. Još svemu tome nismo videli kraj. I opskurno je, dakle, a i opasno ujedno. S druge strane po njemu se ujedno vidi koliko je suverenitet savremenih wannabe diktatora na zapadnom Balkanu ograničen različitim okolnostima. Želeo bih da verujem da je, nakon svega kroz šta smo prošli, u doglednoj budućnosti neko poput, na primer, Erdogana ovde zapravo nemoguć. Nadam se iskreno da se ne varam.

 

Entitet Republika Srpska je izmaštanom pupčanom vrpcom zavezan za Srbiju. Koliko i kako, prije svega Vučić u sadašnjoj konstelaciji snaga može uticati na Milorada Dodika i njegovu predizbornu marketinšku kampanju zvanu referendum?

 

Nisam siguran da znam odgovor na ovo pitanje pa ne bih voleo da improvizujem. Ta je pupčana vrpca, naravno, izmaštana ali to ne znači da izmaštane veze ne mogu da proizvedu stvarnu štetu u regionalnim odnosima i da poremete njihovu krhku ravnotežu. Verujem da je Vučić i srcem i dušom za osamostaljenje srpskog entiteta u BiH kao što bi bio i za svaki drugi projekat koji bi uneo dodatnu količinu haosa u inače poslovičnu nestabilnost našeg regiona. Ali on je, kao što sam već rekao, izuzetno neslobodan i svi njegovi potezi refleksija su te unakrsne, kompleksne neslobode u kojoj on mora da postoji i povlači svoje poteze.

 

Gdje mi svi na ovim prostorima srljamo? U realni rijaliti? U nove devedesete? U nakardni virtuelni svijet nacionalista za tastaturama?

 

Mi srljamo u budućnost, a put ka njoj je krivudav i često se čini da vodi nizbrdo. Međutim, prisetimo li se samo onih stvarnih devedesetih postane nam jasno da sadašnjost ipak nije toliko grozna i da smo imali prilike da iskusimo i neke znatno morbidnije stvarnosti. Ma koliko bili skloni pesimizmu, ovo je doba izrazite otvorenosti, imamo internet, jeftine letove, ukinut vizni sistem za zemlje zapadne Evrope, da nam je neko o svemu tome pričao devedesetih to bi nam, uz svakog Vučića, Dodika i druge bitange, zapravo ličilo na san.

 

Srećem ljude. Dosta ih je nesrećno. Životom izubijano. Može li knjiga pomoći? Barem kao sedativ, ako ne kao opomena i lijek?

 

Verovatno može i kao sedativ ali isto tako i kao opomena, lek i podsticaj za delovanje. Iako ne verujem u didaktičku ulogu književnosti, pa ni bilo koje druge umetnosti, siguran sam da knjige vešto održavaju jedan važan plamen: onaj slobodnog mišljenja. Utoliko i nije čudno što političari po pravilu veoma ozbiljno shvataju pisce iako to stoji u velikoj nesrazmeri s generalnim nedostatkom interesovanja za njih i njihovo delo u širokoj javnosti. I danas posvuda imate programe za pisce u egzilu, a mi iz Krokodila planiramo da pokrenemo prvi takav rezidencijalni program na prostoru zapadnog Balkana.

 

Gdje Vladimir Arsenijević vidi pisca i čovjeka koji promišlja realnost, Vladimira Arsenijevića u narednoj deceniji ovog vijeka?

 

Prilično sam zadovoljan svojim životom uprkos okolnostima i u tom smislu ne nameravam da menjam već da dograđujem. Pisaću i baviću se literarnim i kulturnim aktivizmom baš kao i do sad. Pa dokle doguram.

 

Razgovarao: Dragan Bursać



 
Komentari na tekst (27)
Objavljeno:
I kao i uvek, ono što se kaže daje odgovor ko je onaj ko govori. "Ja iskreno verujem".. i? Da li tražite sledbenike? I ja iskreno verujem da svako kome se dopadaju Vaše knjige nema književnu kulturu, pa to neće sprečiti pomenute da ih čitaju. Više čitajte, učite, tek onda pišite. Bilo šta.
Objavljeno:
ne vidi sebe kao stalni dekor ovog izmeta od vremena.
Objavljeno:
Filosofija Palanke... prostor bez prostora, istorija bez istorije... Filozofija neka... potraga da se ne bi naslo... da i bezidejnost, opstajanje u nekom hodu ka starom, proslom, prevazidjenom... lagano odumiranje 30 000 godisnje vise umrlih nego rodjenih, a pametni i sposobni da nesto urade odlaze, jer jednostavno u paradigmi treceg milenijuma mesta za nacionalno ne postoji. Ono je prevazidjeno. Kraj istorije... ono je nestalo... al eto neki nizi umovi neki nizi duhovi hoce da ga uzdignu istovremeno privreda, ekonomija kreativnost iscezava. Bilo je samo u doba Tita kada je represijom nacionalizam bio zabranjen...
Objavljeno:
Etnonaiocinalizam nije nikakva specifčnostt Republike Srpske,svi nekadašnji politički entiteti bivše jugoslavije svoju potrebu za nezavisnošču i svoj identitet obrazlagali su i gradili su i grade na osnovu etničke samobitnosti.Takav je slučaj i sa Bosnom i Hercegovinom ali to protivnicima " srbovanja" naravno nije smetalo a ne smeta im ni sad.Smeta im samo srpski nacionalizam.Morate da smislite nešto pametnije jer generacije Srba koja su tokom i nakon Drugog svjetskog rata pokazale neshvatljivu glupost uprežući se u kolo tuđih nacionalnih projekata više ne postoje.Današnji Srbi nisu ni blizu toliko naivni i lako prepoznaju te demagoške fore.
Objavljeno:
"Najlakse je graditi karijeru na pljuvanju po Srbima i velicanju fasizma. To je pun pogodak." DA, A MUKOTRPAN JE PROCES GRADJENJA KARIJERE NA SRBOVANJU. SATORSKI FESTIVALI, ISTRESANJE SOVINISTICKIH BLJUVOTINA PRED MIKROFONOM, DRUZENJE SA STARLETAMA, KVAZIPATRIOTSKIM PARAVOJNIM MASKOTAMA, POVREMENO MEDIJSKI POPRACENO ISPISHAVANJE ETNO TERITORIJALNIH GRANICA DA NAROD NE ZABORAVI. TEZAK JE DANASNJI ZIVOT PROFESIONALNIH SRBA.
IP
Objavljeno:
Najlakse je graditi karijeru na pljuvanju po Srbima i velicanju fasizma. To je pun pogodak.
jeb
Objavljeno:
Danas ludaci govore koje ludi nista neobicno buka je puna ludaka klase arsenijevica
Objavljeno:
Hvala svim korisnicima koji su mi se obratili sa primjedbama na moju poruku. Kad je riječ o Arsenijeviću,ja ga nikad nisam nazvao izdajnikom.Izdajnik Republike Srpske može da bude samo državljanin-građanin Republike Srpske bilo koje etničke pripadnosti a Arsenijević koliko znam nije državljenin Srpske .To što je vjerovatno etnički Srbin ni moralno ga ne obavezuje da bude lojalan Republici Srpskoj.Kakav on ima problem sa Aleksandrom Vučićem ne treba da zanima građane Srpske.Za nas je svaka vlast koju na demokratskim izborima izaberu građani Srbije legitimna i prihvatljiva. Sasvim je neosnovana tvrdnja da su veze između Srpske i Srbije "izmaštane" kako kaže Arsenijević .Te veze su izuzetno jake i od ogromnog značaja za građane Srpske koji se u Srbiji liječe,rade,studiraju...Stotine hiljada građana Srbije jesu porijeklom iz ovih krajeva Ne može čak da se kaže ni da su veze Srpske sa Federacijom BiH izmaštane ali su te veze 1000 -puta slabije.Ni te veze ne treba kidati ali odnose Srpske i Federacije treba urediti na evropskom principu - međusobno uvažavanje suvereniteta a zajedništvo je samo ono oko čega se svi dogovore.Ovakav oblika zajedništva kakav je postojao od 1995 kad su se FBiH i RS udružile pokazao se kao veoma loš i generator stalnih nesporazuma i sukoba,
Objavljeno:
Čitam komentare "eksperata" za sve i svašta ?Arsenijević je izneo svoje mišljenje,s kojim se slažem u potpunosti!Stiče se utisak da su ovde uključeni botovi sa obe strane Drine!!Najgori su ovi što su istoriju učili iz tabloidnih medija,malo im je 25 godina bezumlja,kao da žive na Marsu ,Balkan je rasadnik nesposobnih,neukih i potkupljivih "političara"!
Objavljeno:
Šta reci Svima je jasno ko je Vučić . Ali ovaj kvazi novinar se opet javlja ..... Kako ga nije sramota ? Sjećamo se ata si izrekao kod Stankovića u NU2.. Srami se
Objavljeno:
upravo tako. nezsvisna srpska jeste rijesenje za sve. A ivakva BiH kao legalna islamska drzava je izvor nestabilnosti regiona i evrope.
Objavljeno:
Vladimire pod hitno da promeniš profesiju od pisca na psihijatra,dobro ti ide imaćeš u psihijatriji veće uspehe nego u pisanju.
Objavljeno:
Lik je ošinut ko struja - iz aviona se vidi.
Objavljeno:
Moguce da je Vucic lud ali je izvesno da je arsenijevic samo jedan obicni mediokritetski pisac, da se ne lažemo. Mada ko se sve zove piscem moze i on. Pisci u regionu koje ja znam i priznajem su Slobodan Tisma, Dragan Velikic i Sasa Đurovic, zasto ne uradite interview sa nekim od njih ..
Objavljeno:
Vucic je moguce lud ali arsenijevic je izvesno nadobudna budala,kakav bre pisac covek zavrsio visu turistickku i onda guranje od strane olje beckovic i inih budaletina i on kao faca pisac, kakav bre pisac, kreatura, smesan mame mi .. Nego ok, ko se sve zove piscem moze i on a ja u regionu od pisaca poznajem i priznajem jedino Tismu Velikica i Sašu Đurovic
Objavljeno:
lerovoj (Adler) teoriji, tip ljudi koji, budući da mu nedostaje osećanje za zajednicu, direktno, neuvijeno stremi nadmoći nad drugim ljudima. Odlikuje se sledećim crtama karaktera: sujeta (častoljublje), ljubomora, zavist, mržnja i tvrdčiluk. 2. U teoriji Karen Hornaj (Horney), pojedinac koji je kao svoju osnovnu životnu strategiju usvojio obrazac kretanja protiv ljudi. Njegove osnovne potrebe su potreba za uspehom, za moći i za iskorištavanjem drugih. On prihvata zakon džungle i njegov osnovni životni moto je: "Moć daje pravo." Zato a.k. odbacuje s prezirom svaku humanost, dobrotu i osećajnost kao slabost. U svakoj borbi on mora po svaku cenu da pobedi. Njegova opsesija, životni san je uspeh i neograničena moć, a njegova ličnost predstvalja puko sredstvo da se taj cilj ostvari. Najlakše se prepoznaje u interpersonalnim odnosima. Svako upoznavanje s drugim čovekom on doživljava kao odmeravanje snaga i u sebi se pita: "Koliko je jak?" A.k. odgovara analno-sadistički u Frojdovoj (Freud), a izrabljivački karakter u Fromovoj (Fromm) teoriji.pod hitno u ludaru..to ti je njegova dijagnoza
Objavljeno:
Nezavisna RS..., nezavisna od cega, koga? Imamo li ikakvih kapaciteta, resursa..., ljudskih, politickih, ekonomskih, vojnih..., za nezavisnost? Zavisni smo u svakom pogledu od MMF, EU, Rusije, Srbije i Federacije, te kojekakvih opskurnih organizacija, fondacija i banaka. Osamostaljenjem RS nezavisnost bi stekao samo Dodik i njegov klan, koji ne bi morao strahovati od sudskih progona i brinuti za tesko stecenu imovinu. A da, Vucic je pravi psiho, opasan ludak..., oduvijek me podsjecao na Taska u Davitelju.
Objavljeno:
Abel protektorat uvesti nad cijelim prostorom former juge da domaci ludjaci ne pokrenu nove ratove.
Objavljeno:
Ja sam u BiH proveo cio rat, nisam bio u vojsci RS, ali sam radio u jednom od lokalnih medija. Samostalnost RS nije nikakvo rješenje, a pogotovo to nije pridruženje Srbiji. Za cijelu Bosnu bi najbolje rješenje bio neki protektorat, pod upravom neke uređene evropske zemlje. Arsenijević za svoju tvrdnju iznosi prilično jake argumente, jer istina je da naš nervozni premijer, hoće da sve kontroliše i da mu sve što nije glorifikacije njegove ličnosti smeta. Interesantno je da neki ljudi svakog ko se ne uklapa u njihov način razmišljanja i poimanja nacionalnog identiteta, smatraju izdajnikom, osporavaju mu i sve druge vrijednosti.
Objavljeno:
Naravno da čovek ima šifru. Očito i nedvojbeno. No na vlast ga dovodi Nedićevska poslušnost. I dok takav krade hleb ljudskopravaškim piscima i inim aktivistima oni kmeče. Teško nama i sa Arsenijevićima i sa Vučićima.
Objavljeno:
@Nezavisna RS, ako je razgraničenje u BiH lijek - eto primjera SFRJ. Šta je danas sa Srbijom i Hrvatskom.? Gdje je ta njihova sreća? Stabilnost? Prosperitet? Mir i dobri komšijski odnosi? Šta je najveće dostignuće? Pljačka naroda, rehabilitacija DOMAĆIH IZDAJNIKA, beskonačna prepucavanja. Granice nisu rješenje, a pogotovo nije 'čišćenje' tj. istrebljenje ... Znaš li šta bi moglo biti rješenje?
Objavljeno:
Još jedan ismejavač svega srpskog u našem društvu.. jedan od gomile pažljivo biranih gostiju Olje Bećković i Soroševog B92. I pored toga imam simpatije za njega, dok je za pomenuto ludilo potpuno u pravu.
Objavljeno:
Naravno da mislis, platio ti Milanovic da mislis. Vi SDPovi "Srbi", da mi imamo Hrvata toliko da pokupujemo gdje bi nam bio kraj.
Objavljeno:
@sapa Milanovic i Izetbegovic su pak dokaz da nismo daleko odmakli od majmuna.
Objavljeno:
ma jok bolan on je zivi dokaz da su ljudi postali og majmuna!
Objavljeno:
Eeeeee, nisi ti sreo Divosa...
Objavljeno:
Ne bih se upuštuo u komentarisanje tvrdnje da je Aleksandar Vučić lud.Ipak time treba da se bave stručnjaci."Uvaženi" pisac griješi u najvažnijem,ne bi nezavisnost RS izazvala nestabilnost naprotiv donijela bi stabilnost cijelom regionu.Shvatiće to jednog dana i u Briselu i Vašingtonu a koliko ćemo na to morati da čekamo ostaje da se vidi.
 

Napomena:
Svi komentari se prethodno moraju odobriti od strane administratora prije nego budu vidljivi na portalu. BUKA se ograđuje od stavova i mišljenja iznesenih u komentarima postavljenih na našim stranicama. Svi stavovi i mišljenja komentatora odražavaju stavove i mišljenja isključivo onih koji ih postavljaju. Redakcija BUKE je u slučaju komentara koji izazivaju rasnu, nacionalnu ili vjersku mržnju, te potiču na nasilje dužna obavijestiti nadležne organe o takvom pristiglom komentaru.