Njegovi romani kao i pjesme prožeti su socijalno-društvenim momentima iz njegovog rodnog grada, Los Angelesa. Charles je mahom pisao o ljudima koji su na margini društva, koji su posrnuli i koji žive u prilično teškim, egzistencijalnim uslovima. U njegovom fokusu najčešće su bile žene, alkohol kao i sama književnost.
Za svoga života Bukowski je napisao preko hiljadu pjesama, nekoliko kratkih priča i šest romana.
Kada je imao samo tri godine, cijela porodica se preselila u Ameriku, tačnije Los Anđeles u kom je pohađao koledž od 1939. do 1941. godine kada se preselio u New York u želji da započne karijeru pisca.
Nažalost, u početku je imao veliki problem sa konstantnim odbijanjem njegovog rukopisa pa se odao piću što ga je koštalo nekoliko godina pisanja i totalne blokade...
U tom periodu je radio nekolio teških, fizičkih poslova ne bi li preživeo poput pranja suđa, vozača kamiona, raznosilaca pošte, čuvara, priobalnog radnika ali i lift boya, a takođe je kačio postere po njujorškom metrou, piše Elle.
Prvu priču je objavio sa 24 godine, dok je poeziju počeo da piše tek u 35-oj godini. Prva knjiga njegove poezije je objavljena 1959. godine a nakon toga je objavo još 45 knjiga poezije i proze, među kojima su najpoznatije "Pulp" ( 1994), "Screams from the Balcony" (1993) i "The Last Night of the Earth Poems" (1992).
Danas se osvrćemo na njegove legendarne citate:
Čovjek se rodi kao genije, a umire kao idiot.
Činilo se da čovjek ima samo dva izbora – živjeti u užasu ili biti propalica.
Ničija patnja nije veća od one koju je priroda odredila.
Neki ljudi nikada ne polude. Mora da vode užasne živote.
Ne mrzim ljude, samo se bolje osećam kada nisu oko mene.
Slobodna duša je rijetkost, ali prepoznaćete je - uglavnom jer se osjećate dobro, veoma dobro, kada ste blizu nje ili sa njom. ("Priče o običnom ludilu")
Poezija je ono što se desi kada se ništa drugo ne dešava.
Ako se desi nešto loše, piješ da zaboraviš. Ako se desi nešto dobro, piješ da proslaviš. Ako se ne desi ništa, piješ da bi se nešto desilo. ("Žene")
Kada piješ, to je kao da se ubiješ a onda ponovo oživiš. Ja sam tako proživio 10-15 hiljada života.
Seks je šutiranje Smrti u dupe dok pevate.
Na svetu postoji samoća, toliko velika da se vidi u sporim pokretima kazaljke na satu. ("Ljubav je pas iz Pakla")
Život je onoliko lijep koliko mu vi dozvolite da bude. ("Hot water music").
Velika umjetnost je sra*e, kupujte takose!
Išao sam u najgore barove u nadi da će me tamo neko ubiti, ali uspio sam samo opet da se napijem.
Bez književnosti, život je Pakao.
Nikada nisam upoznao čoveka u čijoj bih se koži radije našao. Ako je to zabluda, srećna je.
Pakao svakog čovjeka nalazi se na različitom mjestu. Moj je iznad i iza mog ruiniranog lica.
Nosim Smrt u lijevom džepu, nekad je izvadim i pričam sa njom. Ćao dušo, kako si? Kada dolaziš po mene? Biću spreman.
Pisci su očajni ljudi, i kada prestanu da budu očajni, prestanu da budu pisci.
Ne postoji ništa gore nego kad se ise*ete, pružite ruku i shvatite da nemate više toalet papira. Čak i najužasnija ljudska bića na Zemlji zaslužuju da obrišu dupe. ("Factotum")
Neki ljudi vole ono što radite, neki mrze, ali većinu jednostavno zabole za vas.
Ljudi su čudni. Stalno su uznemireni trivijalnostima, ali veliku stvar, kao što je činjenica da traće svoje živote, uopšte ne primećuju.
Što čovjek postaje jači to biva sve usamljeniji, to je čista matematika.
Smrt je ništa, brate, život je ono što je teško.
Naravno da je moguće da se voli ljudsko biće, ali samo pod uslovom da ga ne znaš dovoljno dobro.
Uvek se nađe neka žena da te spase od druge, i dok te ta žena spašava sprema se da te uništi.
