Kada je podrhtavanje tla prestalo, spasioci su u potrazi za preživelima kroz pukotine ugledali telo jedne mlađe žene. Bila je u veoma čudnoj pozi: klečala je na kolenima i kao da se molila, dok joj je telo bilo nagnuto ka napred.
Iako su spasioci bili ubeđeni da je mrtva, njena poza ih je zbunjivala. Tek kada je jedan od članova spasilačkog tima uspeo da dopre do nje i da je dodirne, uvideo je da je hladna i da ne daje znake života.
Spasioci su nastavili svoju akciju pošto su uvideli da tu više ništa ne mogu da urade. Iz nekog razloga, vođa spasilačkog mira osećao je potrebu da se vrati i da je još jednom pregleda. Kleknuo je i glavu proturio kroz uzane pukotine. Odjednom, uzbuđeno se prodrao: „Dete! Ovde se nalazi dete!”.
Ubrzo su spasioci veoma pažljivo rasklanjali ruševine oko žene, a ispod njenog tela nalazilo se dete zamotano u ćebe. Hrabra mama je, dok se kuća obrušavala na njih dvoje, podmetnula svoja leđa kako bi zaštitila svog sina.
Ubrzo se na licu mesta pojavio i doktor koji je pregledao mališana, a kada je otvorio ćebe ugledao je mobilni telefon. Na ekranu je stajala sledeća poruka: „Ako preživiš, znaj da te volim”.
Telefon je išao iz ruke u ruku članova spasilačkog tima i svi do jednog su zaplakali. Jer toliko je jaka materinska ljubav.
