Mir je pronašao na plažama Kanarskih ostrva. Las Palmas sigurno nije tim kvaliteta kakav se očekuje od Kevin-Princa Boatenga. Ali posle godina u kojima je tražio sebe Španija i Las Palmas bili su idealan izbor. Daleko od svetla reflektora. Idealan pejzaž da se odmori od svog ludila koje ga je okruživalo na početku karijere.
U intervjuu za El Pais reprezentativac Gane otvoreno priča o tome kako ga je noćni život umalo upropastio.
"Teško je izboriti se sa slavom i novcem, a moraš, jer fudbalska karijera na traje ceo život. Morao sam da učim na greškama, nije bilo nikog da mi pokaže. Bacio sam dosta novca. Nije lako sve to sa 20 godina. Dođe odjednom", počeo je Boateng emotivnu ispovest za El Pais.
Za njega je sve počelo kada je kao 20-godišnjak potpisao za Totenhem.
"Svakog meseca ti legne ogroman novac. I onda trošiš, trošiš, trošiš... Automobili, odeća, klubovi... Trošio sam na gluposti koje su me usrećivale na nekoliko sati. Onda efekat prođe. A ti si na tribinama, ne igraš. Cela godina mi je tako prošla. Jednog dana sam se probudio posle neke lude žurke. Pogledam sam se u ogladalo i rekao: ’Gotovo, ovo nije ono što želiš. Toliko si se mučio, ne sme ovako da se završi’. I onda sam počeo da se ponašam kao profesionalac, da pazim šta jedem, da se koncetrišem na fudbal".
U Las Palmasu zaista izgleda kao da govori istinu. Ceo tim igra dobro, Boateng takođe. Zadovoljan je. Uostalom, krenuo je od nule. Iz berlinskog predgrađa.
"Nije lako za odrastanje. Ima dosta kriminala, u takvom sam okruženju živeo. Nije bilo lako, ali ponosan sam zbog toga. Očvrsnuo sam, tamo mi je stvaran karakter. Na ulici svakog dana lupaš glavu zbog nekog ili nečeš i postaneš jači. Život te baci na zemlju, ti ustaneš. Nikad nisam odustao, rekao da ne mogu više da istrpim".
Bilo je istinski teških trenutaka...
"Tad mi je bilo normalno da odem da jedem kod prijatelja, jer kod mojih nije bilo da se jede ni para da se kupi klopa. Ne žalim se. Sve sam prošao".
Školu je učio i kad se fudbalska karijera zahuktala. Zanimljivo, tek sa 16 godina je potpisao prvi profesionalni ugovor. Do tada je sanjao o karijeri glumca ili pevača.
"Kad sam bio dečak mnogo mi je pomogao Niko Kovač, u Milanu Zlatan Ibrahimović. Znmam da izgleda kao arogantno kopile, ali on je pobednik i samo želi da uspe. Mnogo me je ohrabrivao, toliko impresionirao da nisam propuštao trening. Učio sam i od Andree Pirla, Đenara Gatuza..."
Novinar ga je prekinuo. Zanimalo ga je kakav je Pirlo?
"Najsmireniji čovek na svetu. Sećam se četvrtfinala Lige šampiona protiv Barselone na Kamp Nou. Svi nervozni, samo ne on. Sedi, pije kafu, šalje poruke. Pitam ga: ’Andrean, kako nisi nervozan?’. Kaže: ’Ovo je samo fudbal’".
O trenerima...
"Najviše sam bio vezan za Masimilijana Alegrija, iako se nismo uvek razumeli. Ali i on samo želi da pobedi i mnogo ga poštujem. Naučio me je da se branim. Ipak, omiljeni trener mi je Jirgen Klop. Sarađivali smo samo šest meseci u Borusiji, ali on je savršen. Ima sve. Uvek radi prave stvari u pravo vreme, zna da motiviše ekipu, prema svima je isti. Kao da su mu deca. Bilo nas je 25 igrača i svi su bili srećni. Čak i kad ne igraš, on učini da se oseća važnim".
